Алеxандер Корда
Алеxандер Корда | |
---|---|
Биографске информације | |
Рођење | Сáндор Лáсзлó Келлнер 16. 9. 1893. Пусзтатúрпáсзтó, Аустро-Угарска (данас Мађарска) |
Смрт | 23. 1. 1956. (доб: 62) Лондон, Енглеска |
Супружник | Марíа Цорда (1919-1930, развод) Мерле Оберон (1939-1945, развод) Алеxандра Боyцун (1953-1956, његова смрт) |
Родбина | Золтан Корда, Винцент Корда (млађа браћа) Мицхаел Корда (нећак) |
Професионалне информације | |
Занимање | режисер, продуцент |
Опус | |
Дјелатни период | 1914–1955 |
Знаменита дјела | |
Сир Алеxандер Корда (мађарски: Korda Sándor; 16. септембар 1893 - 23. јануар 1956) био је мађарски филмски режисер и продуцент, најпознатији као аутор неких од најважнијих остварења британске кинематографије средине 20. вијека, те као први синеаст који је за свој рад био награђен племићком титулом.
Биографија
[уреди | уреди извор]Корда се родио као Сáндор Лáсзлó Келлнер у породици мађарских Јевреја у тадашњој Аустро-Угарској; млађа браћа Золтан и Винцент су касније и сами постали синеасти. Прије бављења филмом је радио као новинар, пишући за часописе Пести Мози анд Мозихет. Његово занимање за нови медиј је довело до понуде да 1914. године почне писати филмске сценарије. Након што је због лошег вида проглашеним неспособним за војну службу, те тако избјегао први свјетски рат, почео је радити филмове заједно с популарним глумцем Гуyлом Зилахyјем. Ратне околности, односно престанак увоза филмова из земаља Антанте, значајно су помогле мађарским синеастима, укључујући самог Корду чија је компанија Цорвин Филм постала једна од највећих у Европи. Његову успјешну дјелатност су, пак, прекинула поратна превирања, односно формирање краткотрајне Мађарске Совјетске Републике 1919. године. Као и неке друге личности мађарске кинематографије, и Корда је након слома Републике за вријеме Бијелог терора био затворен под оптужбом за сурадњу са комунистима. Након пуштања је емигрирао у сусједну Аустрију.
Корда је у Аустрији прихватио понуду грофа Алеxандра Колоwрата да почне радити за његов студио Сацха-Филм. Већ сљедеће године је привукао пажњу филмом Принз унд Беттелкнабе, који му је почео стварати репутацију специјалиста за раскошне хисторијске спектакле. Серија сличних остварења, у којима је често наступала његова супруга Мариа Цорда, је, успркос промјењивих финанцијских резултата, осигурала ангажмане у Њемачкој, те, коначно у Холлywооду, гдје се крајем 1920-их, успркос почетног скептицизма, почео прилагођавати новој технологији звучног филма. Убрзо се испоставило да Корда не може пронаћи заједнички језик с тадашњим холлywоодским могулима, а истовремено му се распао и брак са Маријом Цордом.
Корда је након тога отпловио натраг преко Атлантика, али се скрасио у Британији, гдје је 1932. године основао студио Лондон Филмс. Већ сљедеће године је постигао огроман успјех са хисторијском комедијом Тхе Привате Лифе оф Хенрy VIII, који је награђен Осцарима. Ти и други успјеси су 1936. године омогућили да се сагради раскошни студио у Денхаму, гдје ће се сљедећих неколико година снимати низ раскошних и престижних остварења, укључујући прве британске филмове у боји. У том се периоду био у браку са Мерле Оберон, која је уживала статус једне од највећих филмских звијезда свог времена. Тек је избијање другог свјетског рата натјерало Корду да се врати у Холлywоод, али и то искључиво ради кориштења тамошњих студија и техничких лабораторија. Године 1942. га је, у знак признања за помоћ својој новој домовини у рату, краљ Георге VI прогласио витезом (сир). Корда је након рата преузео Бритисх Лион Филмс и преко тог студија продуцирао остварења као што је Тхе Тхирд Ман. Пред крај живота је изразио интерес да продуцира филмове о Јамесу Бонду, али га је у томе зауставила смрт од срчаног удара.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Сљедеће филмове је Корда режирао.
- 1948 Бонние Принце Цхарлие
- 1947 Ан Идеал Хусбанд
- 1945 Перфецт Странгерс
- 1941 Тхат Хамилтон Wоман
- 1940 Тхе Тхиеф оф Багдад (ван шпице)
- 1939 Тхе Лион Хас Wингс (ван шпице)
- 1936 Тхе Ман Wхо Цоулд Wорк Мирацлес (режија неколико сцена - ван шпице)
- 1936 Рембрандт
- 1934 Тхе Привате Лифе оф Дон Јуан
- 1934 Тхе Рисе оф Цатхерине тхе Греат (ван шпице)
- 1933 Тхе Гирл фром Маxим'с
- 1933 Тхе Привате Лифе оф Хенрy VIII
- 1933 Ла даме де цхез Маxим'с
- 1932 Wеддинг Рехеарсал
- 1932 Тхе Голден Анцхор
- 1932 Сервице фор Ладиес
- 1931 Лäнгтан тилл хавет
- 1931 Дие Мäннер ум Луцие
- 1931 Мариус (каоАлеxандре Корда)
- 1931 Риве гауцхе
- 1930 Принцесс анд тхе Плумбер
- 1930 Wомен Еверywхере
- 1930 Лилиес оф тхе Фиелд
- 1929 Хер Привате Лифе
- 1929 Тхе Сqуалл
- 1929 Лове анд тхе Девил
- 1928 Нигхт Wатцх
- 1928 Yеллоw Лилy
- 1927 Тхе Привате Лифе оф Хелен оф Троy
- 1927 Тхе Столен Бриде
- 1927 А Модерн Дубаррy
- 1926 Мадаме Доесн'т Wант Цхилдрен
- 1925 Данце Февер
- 1924 Трагöдие им Хаусе Хабсбург
- 1924 Једерманнс Фрау
- 1923 Дас унбеканнте Морген
- 1922 Самсон унд Делила
- 1922 Дие Трагöдие еинес версцхолленен Фüрстенсохнес
- 1922 Херрен дер Меере
- 1920 Тхе Принце анд тхе Паупер
- 1920 А 111-ес (каоСáндор Корда)
- 1919 Аве Цаесар! (као Корда Сáндор)
- 1919 Неитхер ат Хоме ор Аброад (као Корда Сáндор)
- 1919 Wхите Росе (као Корда Сáндор)
- 1919 Yамата (као Корда Сáндор)
- 1919 Ман оф Голд (као Корда Сáндор)
- 1918 Марy Анн
- 1917 Фаун (као Корда Сáндор)
- 1917 Гóлyакалифа (као Корда Сáндор)
- 1917 Харрисон éс Баррисон
- 1917 Ст. Петер'с Умбрелла
- 1917 Мáгиа (као Корда Сáндор)
- 1916 А Доловаи нáбоб леáнyа
- 1916 А Кéтсзíвü фéрфи (као Корда Сáндор)
- 1916 А Нагyмама (као Корда Сáндор)
- 1916 А Неветö Сзасзкиа
- 1916 Аз егyмиллиó фонтос банкó
- 1916 Циклáмен
- 1916 Фехéр éјсзакáк
- 1916 Мáгнáс Миска (као Корда Сáндор)
- 1916 Вергöдö сзíвек (унцредитед)
- 1916 Месéк аз íрóгéпрöл (као Корда Сáндор)
- 1915 А тисзти кардбојт (као Корда Сáндор)
- 1915 Лyон Леа (као Корда Сáндор)
- 1915 Тутyу éс Тотyó (као Корда Сáндор)
- 1914 А бецсапотт úјсáгíрó
- 1914 Öрхáз а Кáрпáтокбан (ас Корда Сáндор)
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Кулик, Карол. Алеxандер Корда: Тхе Ман Wхо Цоулд Wорк Мирацлес. Виргин Боокс, 1990. ИСБН 978-0-87000-335-6
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Алеxандер Корда на сајту ИМДб
- Алеxандер Корда на Сцреенонлинеу Британског филмског института
- Алеxандер Корда ат Виртуал Хисторy