Пређи на садржај

Антиепилептик

Извор: Wikipedija

Антиепилептици (Антиконвулсанти) су лекови који се користе у лечењу епилепсије.[1][2] До данас је познат велики број супстанци које су након адекватних клиничких студија заузеле своје место у палети лекова против епилепсије. Међу најчешће коришћеним лековима налазе се фенобарбитон, валпроинска киселина и њени соли валпроати, карбамазепин, примидон, клобазам и други. У последњој декади дведесетог века на фармацеутском тржишту су се појавили тзв. нови антиепилептици који по својој ефикасности не премашују своје претходнике, али имају значајније мање нежељених дејстава.

У групи нових антиепилептика налазе се ламотригин, топирамат, леветирацетам, зонисамид, прегабалин и неки ређе коришћени лекови (вигабатрин, окскарбазепин).[3]

  1. Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-142280-3. 
  2. Група аутора (2006). Ненад Угрешић. ур. Фармакотерапијски водич 3. Београд. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-15. Приступљено 2014-03-24. 
  3. Група аутора (2007). Љиљана Ивановић. ур. Регистар лекова 2008. Београд. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Група аутора (2006). Ненад Угрешић. ур. Фармакотерапијски водич 3. Београд. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-15. Приступљено 2014-03-24. 
  • Група аутора (2007). Љиљана Ивановић. ур. Регистар лекова 2008. Београд. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]