Азот диоксид

Азот диоксид
Скелетал формула оф нитроген диоxиде wитх соме меасурементс	Спацефилл модел оф нитроген диоxиде
Назив по класификацији	Диоксидоазот (адитив)
Други називи	азот(IV) оксид
Идентификација
ЦАС регистарски број	10102-44-0
ПубЦхем	3032552
ЦхемСпидер	2297499
ЕИНЕЦС број	233-272-6
УН број	1067
ЦхЕБИ	33101
РТЕЦС регистарски број токсичности	QW9800000
Гмелин Референца	976
Јмол-3Д слике	Слика 1; Слика 2; Слика 3
СМИЛЕС
	О=[Н]=О о:н:о [О-][Н++][О-]
ИнЦхИ
	ИнЦхИ=1С/НО2/ц2-1-3 ; Код: ЈЦXЈВПУВТГWСНБ-УХФФФАОYСА-Н ИнЦхИ=1/НО2/ц2-1-3; Код: ЈЦXЈВПУВТГWСНБ-УХФФФАОYАА
Својства
Молекулска формула	НО2•
Моларна маса	46.0055 г мол-1
Агрегатно стање	наранџасти гас
Густина	2.62 г дм-3
Тачка кључања	21 °Ц, 294 К, 70 °Ф
Растворљивост у води	Реагује
Напон паре	98.80 кПа (ат 20 °Ц)
Индекс преламања (нD)	1.449 (на 20 °Ц)
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација)	Диедрално дигоналан
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (МСДС)	ИЦСЦ 0930
ЕУ-класификација	Т+
ЕУ-индекс	007-002-00-0
НФПА 704	0 3 0 ОX
Р-ознаке	Р26, Р34, Р8
С-ознаке	(С1/2), С9, С26, С28, С36/37/39, С45
Сродна једињења
Сродна Азотни оксиди	Азот пентоксид; Азот тетроксид; Азот триоксид; Азот моноксид; Азот субоксид
	(шта је ово?) (верификуј) ; Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала
	Инфобоx референцес

Азот диоксид је хемијско једињење са формулом НО₂. Он је један од неколико оксида азота. НО₂ је интермедијар у индустријској синтези азотне киселине. Милиони тона ове киселине се произведу сваке године. Овај црвено смеђи токсични гас има карактеристични оштар мирис. Он је загађивач ваздуха. Азот диоксид је парамагнетичан повијени молекул са C_2в симетријом.

Особине

Азот диоксид има моларну масу од 46.0055, те је тежи од ваздуха, чија просечна моларна маса је 28.8. На основу закона о идеалним гасовима, НО₂ је гушћи од ваздуха.

Дужина везе између атома азота и кисеоника је 119.7 пм. Ова дужина везе је конзистентна са редом везе од један и једна четвртина, као у озону (О₃). Основно електронско стање азот диоксида је стање дублета, пошто постоји један неспарени електрон који је делокализован преко обе везе.

Појава

НО₂ постоји у равнотежи са азот тетроксидом (Н₂О₄):

2 НО₂

Н₂О₄

Равнотежа је карактерисана са ΔХ = −57.23 кЈ/мол, те је реакција егзотермна. На вишим температурама равнотежа се помера на лево. Безбојни дијамагнетик Н₂О₄ се може добити као чврста материја са тачком топљења на −11.2 °Ц.^[5]

Припрема и реакције

Азот диоксид типично настаје путем оксидације азот моноксида кисеоником у ваздуху:^[5]

2 НО + О₂ → 2 НО₂

У лабораторијским условима, НО₂ се може припремити путем двостепене процедуре топлотном декомпозицијом азот пентоксида, који се добија дехидрацијом азотне киселине:

2 ХНО₃ → Н₂О₅ + Х₂О

2 Н₂О₅ → 4 НО₂ + О₂

Термална декомпозиција неких металних нитрата такође производи НО₂:

2 Пб(НО₃)₂ → 2 ПбО + 4 НО₂ + О₂

Алтернативно, редукција концентроване азотне киселине металом (као што је бакар) се може користити.

4 ХНО₃ + Цу → Цу(НО₃)₂ + 2 НО₂ +2 Х₂О

Финално додавањем концентроване азотне количине калају настаје НО₂ и калајна киселина као споредни производ.

4ХНО₃ + Сн → Х₂О + Х₂СнО₃ + 4 НО₂

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 „нитроген диоxиде (ЦХЕБИ:33101)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК: Еуропеан Биоинформатицс Институте. 13. 1. 2008.. Маин. Приступљено 4. 10. 2011.
↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит
↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит
↑ ^5,0 ^5,1 Холлеман А. Ф., Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст едитион изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.

Вањске везе

Портал Хемија

[nitrogen_dioxide_(CHEBI:33101)-1] 1,0 ^1,1 „нитроген диоxиде (ЦХЕБИ:33101)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК: Еуропеан Биоинформатицс Институте. 13. 1. 2008.. Маин. Приступљено 4. 10. 2011.

[2] Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519. едит

[3] Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846. едит

[Holleman&Wiberg1st-5] 5,0 ^5,1 Холлеман А. Ф., Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст едитион изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]