Болзано
Болзано
Циттà ди Болзано Стадт Бозен | |||
|---|---|---|---|
 | |||
|
|||
| Координате: 46°30′Н 11°21′Е / 46.500°Н 11.350°Е | |||
| Држава |  Италија
| ||
| Регија | Трентино-Јужни Тирол | ||
| Провинција | Болзано (БЗ) | ||
| Власт | |||
| - Градоначелник | Рензо Царамасцхи | ||
| Површина | |||
| - Укупна | 52 км² | ||
| Висина | 262 м | ||
| Становништво (2012) | |||
| - Град | 55.786[1] | ||
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) | ||
| Поштански број | 39100 | ||
| Позивни број | 0471 | ||
| Карта | |||
  Болзано | |||
Болзано (латински: Баузанум, њемачки: Бозен, ладино: Балсан / Булсан) је главни град талијанске провинције Болзано у регији Трентино-Јужни Тирол. Град има 102.575 становника.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Болзано је бискупски град на сјевероистоку Италије, уз границу аустријског Тирола. Град лежи на ушћу ријека Талвера и Исарцо, нешто сјевероисточније од њиховог ушћа у Адиге. Болзано је са три стране окружен високим планинама, једино се према југу шири плодна долина, тако да је заштићен од хладних вјетрова са сјевера. Захваљујући томе иако је дубоко у Алпама у тој долини успјева грожђе, воће и поврће, а град има благу климу па га радо посјећују туристи.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]О Болзану се прије средњег вијека незна готово ништа. Зна се да је од 680 био феудални посјед баварских грофова. Цар Светог римског царства Конрад II дао га је као феуд - 1027. бискупима из Трента.[2] Како је Болзано лежао на тада важном трговачком путу између Вероне односно Трента и Аустрије, постао је предмет спора и сукоба између бискупа из Трента и баварских грофова.[2] Ти сукоби трајали су до 1531. кад је Болзано коначно припао грофовима. То је формализирано 1805. кад је Болзано заједно с Тиролом припојен Баварској, која се одмах затим 1809. ујединила са Аустријским Царством.
Због баварске анексије, избила је побуна коју је водио Андреас Хофер, она је угушена тек након уједињења 1809.[2] Аустријско Царство владало је Болзаном све до краја Првог свјетског рата кад је 1918. припао Краљевини Италији. Дуготрајна аустријска владавина, имала је за посљедицу да је већина становника говорила њемачки и осјећала се тако. Због тог је талијанска фашистичка влада, населила по Болзану велик број Талијана, што је с друге стране изазвало отпор њемачког становништва. Он се особито разбуктао након Другог свјетског рата, кад се тражило да град припадне Аустрији, или да му се да велик ступањ аутономије.[2] Због тог је талијанска у два наврата 1947. и 1969. доносила законе о културној аутономији Јужног Тирола. Град је за вријеме Другог свјетског рата у више наврата претрпио тешка бомбардирања од стране Савезничке авијације, па је хисторијски центар града био гадно разрушен. Он је након рата потпуно рестауриран и данас одише аустријском архитектуром.[2]
Знаменитости и култура
[уреди | уреди извор]Хисторијским центром града доминирају готичка катедрала Мариа Химмелфахрт (12. – 14. вијек), жупна црква Гриес из 14. и 15. вијека, некадашњи доминикански самостан, са фрескама у клаустру и капелама и фрањевачка црква из 14. вијека.[2] Уз то је ту и Маретсцх (Мареццио) дворац из 13. вијека, којем је накнадно дограђено пет торњева (у њему се данас налази градски архив) и дворац Рункелстеин (Ронцоло) осликан муралима са витешким призорима (око 1400).[2] Болзано је и универзитетски град познат по свом музичком конзерваторију.
Привреда
[уреди | уреди извор]Болзано је индустријски град у ком се производе возила, металуршки, електротехнички и текстилни производи.[2] Како је центар пољопривредног краја, производи се и вино и остали прехрамбени производи,[2] а за локалну економију важан је и туризам.
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Службене странице града Архивирано 2017-11-19 на Wаyбацк Мацхине-у (it)
- Болзано на порталу Енцyцлопæдиа Британница (en)
