Дексибупрофен
Изглед
(ИУПАЦ) име | |||
---|---|---|---|
(2С)-2-[4-(2-метилпропил)фенил]пропанска киселина | |||
Клинички подаци | |||
АХФС/Другс.цом | Интернационално име лека | ||
Идентификатори | |||
ЦАС број | 51146-56-6 | ||
АТЦ код | М01АЕ14 | ||
ПубЦхем[1][2] | 39912 | ||
ЦхемСпидер[3] | 36498 | ||
УНИИ | 671ДКГ7П5С | ||
КЕГГ[4] | Д03715 | ||
ЦхЕБИ | ЦХЕБИ:43415 | ||
ЦхЕМБЛ[5] | ЦХЕМБЛ175 | ||
Хемијски подаци | |||
Формула | C13Х18О2 | ||
Мол. маса | 206.28082 г/мол | ||
СМИЛЕС | еМолекули & ПубХем | ||
| |||
Фармакоинформациони подаци | |||
Трудноћа | ? | ||
Правни статус | |||
Начин примене | Орално |
Деxибупрофен је нестероидни антиинфламаторни лек. Он је активни декстроротаторни енантиомер ибупрофена. Већина ибупрофенских формулација садржи рацемску смешу дексибупрофен (+)-ибопрофена и (−)-ибупрофена.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ. (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ДОИ:10.1036/0071422803. ИСБН 0-07-135469-7.