Горица
За остала значења, види Горица (разврставање).
Горица
Горизиа/Горица/Гуризе | |
|---|---|
 | |
| Координате: 45°56′Н 13°37′Е / 45.933°Н 13.617°Е | |
| Држава |  Италија
|
| Регија | Фурланија-Јулијска крајина |
| Провинција | Горица |
| Фразиони | Цастелло/Град, Луциницо/Лочник, Ославиа/Ославје, Пиума/Певма, Сан Мауро/Штмавер, Сант’Андреа/Штандреж, Страццис/Стражишче, Валлоне делл'Ацqуа, Градисцутта, Пиедимонте/Подгора |
| Власт | |
| - Градоначелник | Родолфо Зиберна (Форза Италиа) |
| Површина | |
| - Укупна | 41 км² |
| Висина | 84 м |
| Становништво (31. децембар 2003) | |
| - Град | 35.980[1] |
| - Густоћа | 877.6 км² |
| Поштански број | 34170 |
| Позивни број | 0481 |
| Службене странице Службене странице | |
| Карта | |
  Горица | |
Горица или Горизиа (њемачки: Гöрз, фурлански: Гуризе) је мали град у подножју Алпа, на сјевероистоку Италије и граници са Словенијом. Представља средиште локалне индустрије, трговине и туризма.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Град, чије се име први пут спомиње 1001. године, с временом је постао сједиштем истоимене грофовије која ће у 16. вијеку доћи под власт династије Хабсбург. Под њиховом влашћу ће, уз два мања прекида, остати неколико слиједећих вијекова. Слично као и оближњи Трст, Горица је уживала репутацију козмполитанског и мултиетничког града, а била је и омиљено одмаралиште аустријске аристокрације.
Све је то прекинуо улазак Италије у први свјетски рат. У том је рату Горица тешко страдала, често прелазећи из руке у руку за вријеме крвавих битака на Сочи. Завршетком рата и распадом Аустро-Угарске Горица је прешла под власт Италије, гдје ће, поготово након доласка фашиста на власт, почети насилно поталијанчавање не-талијанског, у случају Горице словенског становништва.
Због тога су на крају другог свјетског рата југославенски партизани покушали у Горици успоставити своју власт, али су, слично као и у случају Трста, у томе спријечени од стране западних савезника. Мировним уговором из 1947. Југославија је добила мањи дио градског земљишта, на којем ће 1950-их саградити нови град који данас носи име Нова Горица. Односи између два града су, с друге стране, били изузетно добри, како за вријеме Југославије, тако и након успостављања Словеније као независне државе.
Граница између два града је требала постати потпуно безначајном након примитка Словеније у ЕУ, али се поновно потезање питања фојби и ренесанса иредентизма у Италији одразио и на Горицу. На емитирање контроверзног филма Срце у бунару, становници Нове Горице су реагирали исписивањем Титовог имена на словенској страни границе.
