Пређи на садржај

Метамизол

Извор: Wikipedija
Метамизол
(ИУПАЦ) име
Натријум [(2,3-дихидро- 1,5-диметил- 3-оксо- 2-фенил- 1Х- пиразол- 4-ил) метиламино] метанесулфонат
Клинички подаци
АХФС/Другс.цом Интернационално име лека
Идентификатори
ЦАС број 68-89-3 (со натријума)
АТЦ код Н02ББ02
ПубЦхем[1][2] 80254
ДругБанк ДБ04817
ЦхемСпидер[3] 6000
УНИИ ВСУ62З74ОН ДаY
ЦхЕБИ ЦХЕБИ:59033 ДаY
ЦхЕМБЛ[4] ЦХЕМБЛ487894 ДаY
Хемијски подаци
Формула C13Х16Н3НаО4С 
Мол. маса 333.337 г/мол
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације 1 - 4 сата
Излучивање ренално
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа ?
Правни статус
Начин примене орално, парентерално

Метамизол натријум или дипирон је снажан аналгетик и антипиретик. Он је у продаји под више имена, међу којима су Алгозон, Алгокалмин, Аналгин, Дипирона, Новалгин, Нео-Мелубрин и Опталгин. Метамизол је први пут био синтетисан у немачкој компанији Хоецхст АГ (данас део компаније Санофи) 1920, а његова производња је почела 1922. Он је остао доступан широм света до 1970-их, када је откривено да постоји мали ризик од изазивања агранулоцитозе - потенцијално фаталног стања. Ниво ризика је још увек контроверзно питање. Више националних здравствених органа је било потпуно забранило метамизол или је ограничило његову доступност на проскрипције, док је у другим земљама доступан на слободно.[5]

Ризик од агранулоцитозе

[уреди | уреди извор]

Недавна истраживање указују да је учесталост агранулоцитозе узроковане метамизолом између 0.2 и 2 случаја по милиону људи, при чему је око 7% свих случајева фатално (под условом да су сви пацијенти имали приступ ургентној медицинској нези).[6] Другим речима, може се очекивати 60 до 600 смртних случајева годишње услед метамизола у земљи са 300 милиона људи, под условом да свака особа узима лек једном месечно. То није веома висок број у поређењу са другим лековима, на пример за лек клозапин је познато да је бар 50 пута склонији да изазове агранулоцитозу. Некад се сматрало да је ризик много већи, те да је недопустив за аналгетик са продајом на слободно, посебно имајући у виду постојање безбеднијих алтернатива (е.г., аспирина и ибупрофена).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  5. Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ. (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ДОИ:10.1036/0071422803. ИСБН 0-07-135469-7. 
  6. Др. Антхонy Wонг ин WХО Пхармацеутицалс Неwслеттер Но. 1, 2002, пп. 15

Вањске везе

[уреди | уреди извор]