Палестинске територије
السلطة الوطنية الفلسطينية Палестинска Народна Самоуправа | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
| Химна: "Билади" | |
| Главни град | Јерузалем1 |
| Службени језици | арапски |
| Леадерс | |
| Утемељење | 14. студеног 1988.3 |
| Површина | |
• Воде (%) | 3,52 |
| Становништво | |
• Попис из 2006 | 3.888.2922 (?.) |
• Густоћа | 623,52 /км2 |
| Валута | израелски шекел |
| Временска зона | +2 УТЦ +3 љети |
| Позивни број | 970 |
| ИСО 3166 код | [[ИСО 3166-2:Шаблон:ИСО 3166 код|Шаблон:ИСО 3166 код]] |
| Веб-домена | .пс |
1 Јерузалем као главни град прокламирани је циљ Палестинске Управе. 2На темељу процјене. 3Неовисност прогласило Палестинско Национално Вијеће у Алжиру. | |
Појас Газе и Западна обала дијелови су Палестинске Народне Самоуправе, Палестинских аутономних подручја, а налазе се на Блиском Истоку између Средоземног мора и Јордана.
Држава Палестина с пуним суверенитетом још не постоји, али Палестинска самоуправа, с одређеним државним овластима на територију Палестинских аутономних подручја, прихваћена је од стране појединих арапских земаља као држава. Западне владе и Уједињени народи прихваћају ту државну творевину само у ограниченом облику.
Земљопис
[уреди | уреди извор]Палестинска подручја састоје се од више ексклава међусобно раздвојених подручјима насељеним Израелцима, како у Појасу Газе, тако и на Западној обали. Појас Газе, осим с Израелом, граничи с Египтом и Средоземним морем. Назив Западна обала односи се на западну обалу ријеке Јордан. То подручје граничи с једне стране с Израелом а с друге с Јорданом. Међутим, контролу границе с Јорданом има Израел, а Аутономна управа полаже право на контролу те границе као границе свог подручја. Палестинска аутономна подручја призната су као самостална држава само у арапским земљама.
Становништво
[уреди | уреди извор]Подручја која Палестинци захтијевају за себе традиционално су насељена претежно арапским палестинцима, а мањине су Самаританци и ортодоксни Жидови који из религиозних разлога одбијају државу Израел.
По подацима из ЦИА - Фацт Боок Газа је 2005. имала 1 376 289, а Западна Обала 2 385 615 становника. Заједно су дакле имали 3 761 904 становника. С обзиром на то да је површина Газе само 363 км2 а Западне Обале 5 878 км2 густоћа насељености је јако велика. У Западној Обали је износила високих 400 становника/км2, а у Гази чак 3 800 становника/км2.
Господарство и промет
[уреди | уреди извор]Развој господарства као и промета јако је ограничен чињеницом да су палестинска подручја просторно раздвојена. У Гази постоје зрачна и морска лука. Подручја су међусобно повезана цестама које редовно прекидају контролне точке Израелске војске.
Највећи донатор Палестинаца су у протеклих 10 година били Уједињени народи с 2 милијарде еура.
Повијест
[уреди | уреди извор]За повијест овог подручја прије 1948. види Повијест Израела и Палестине Палестинска аутономна подручја налазе се на подручју над којим је мандат управљања имала Велика Британија. Године 1948. Јордан је заузео Западну обалу ријеке Јордан, а Египат Појас Газе. Након Шестодневног рата 1967. Западну су обалу као и Појас Газе заузеле израелске војне снаге.
Пут према признању државе
[уреди | уреди извор]Види такођер: Успостава и повијест Државе Израел, Блискоисточни сукоб.
Палестина нема стварни суверенитет. Државне структуре дјеломично недостају, или нису до краја устројене (н.пр. немају своју војску). Велике дијелове палестинских подручја контролира Израелска војска. Палестинци имају своју полицију.
Од 1974. ПЛО, али не Палестинска самоуправа, има статус проматрача при Уједињеним народима (одлуком Главне скупштине УН-а 3237). Од средине 1998. палестински представник има право судјеловања у расправама у УН-у.
Палестина је један од оснивача Исламске конференције и призната је као службена земља-чланица. Осим тога, земља је и чланица Арапске лиге.
14. студеног 1988. је Јасер Арафат у Алжиру прогласио Државу Палестину, коју је одмах признало око 100 држава, међу осталим све државе Источног блока као и т.зв. Несврстане земље.
Уговором из Осла постигнута је данашња аутономија, која треба претходити држави способној за живот. Који ће дио Западне обале, поред оних дијелова којима већ сада управљају, припасти будућој палестинској држави је кључно питање цијелог блискоисточног сукоба. Арапи захтијевају цијело подручје Западне обале као и Источни Јерузалем, док већина израелских дужносника жели задржати бар највећа, ако не и сва насеља.
Политика
[уреди | уреди извор]Политика Самоуправе усмјерена је постизању властите, независне државе за Палестинце. Различите палестинске групе имају, у односу на подручје захтијеване државе, различите циљеве. ПЛО се нада држави која ће се састојати од цијеле Западне обале и Појаса Газе с Јерузалемом као главним градом, док Хамас захтијева читаво подручје државе Израел.
.svg)
