Пређи на садржај

Псков

Извор: Wikipedija
Псков
рус. Псков

Црква св. Тројства је симбол моћи и самосталности оновременог Пскова
Црква св. Тројства је симбол моћи и самосталности оновременог Пскова

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Северозападни
Област Псковска област
Основан 903.
Статус града 903.
Становништво
Становништво (2010) 203.281
Густина становништва 2033 ст./км²
Положај
Координате 57°49′00″Н 28°20′00″Е / 57.816667°Н 28.333333°Е / 57.816667; 28.333333
Временска зона УТЦ+4
Надморска висина 78 м
Површина 95,5 км²
Псков на мапи Русије
Псков
Псков
Псков (Русије)
Остали подаци
Позивни број +7 8112
ОКАТО код 58 401
Веб-страна www.псковгород.ру

Псков (рус. Псков, по старом правопису Пльсковъ; нем. Плескау) је град у Русији и административни центар Псковске области. Налази се на северозападу Русије, око седамдесет километара источно од границе са Естонијом, на реци Великаја. Псков потиче из времена Кијевске Русије. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 203.281 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Град се под нешто другачијим именом први пут помиње 903. године; у том документу се каже да се Игор, кијевски кнез, оженио дамом из Пскова, Олгом. Псковљани сматрају да је 903. године датум оснивања њиховог града.

Први кнез Пскова био је син Владимира I, Судислав. Њега је заробио његов брат Јарослав Мудри и није био ослобођен све док Јарослав није умро. У 12. веку град је пао под власт Новгорода. I у 13. веку Псков је био под контролом Новгорода. 1241. године град су освојили Тевтонци, али га је после неколико месеци ослободио Александар Невски. Како би обезбедили своју независност становници Пскова су изабрали једног литванског ратника, Давмонта, за војног команданта задуженог за одбрану града 1266. године. Он је утврдио град, победио је тевтонце у једној бици и освојио највећи део Естоније. Давмонтов гроб се налази у кремљу у Пскову, а тврђава коју је он изградио и данас се зове Давмонтов град.

Псков као слободни град

[уреди | уреди извор]

Независност Пскова Новгород је признао 1348. године. Томе је допринело ослањање Пскова на Ханзу. Неколико година касније, град је добио свој законик.

Псков је био један од најзападнијих руских градова и једна од најзначајнијих веза са Европом. Псков је био мета многих напада. Тако је током 15. века кремљ у Пскову издржао двадесет шест опсада. У граду је у тој епоси цветала локална иконописачка школа, која се сматрала најбољом у Русији.

Коначно, 1510. године, Псков је освојила Московска кнежевина. Псков је тако постао други по величини град у Московској кнежевини. Град је издржао једну тешку опсаду Пољака 1581. године.

Модерна историја

[уреди | уреди извор]

Од 1777. године, Псков је био главни град различитих управних целина. Управо је у Пскову цар Николај II абдицирао почетком 1917. године. Током Првог светског рата Псков је постао центар великог дела активности иза првог фронта, и након Руско-Немачке мировне конференције (22. децембар 19173. март 1918.), у зиму 1917-1918 Немачка царска војска је извршила инвазију на овај простор.

Руски новац искован поводом 1100 година постојања Пскова

Средњовековна тврђава је пружала мало или ништа заштите од модерне артиљерије, и током Другог светског рата Псков је претрпио велику штету током немачке окупације од 9. јула 1941. до 23. јула 1944. Многе античке грађевине, посебно цркве, су уништене пре него што су оружане снаге Немачке успеле окупирати град. Иако је огроман дио популације умро, 2002. године Псков је имао 202.780 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]
Климатолошки медијани за Псков
Мјесец јан-сиј феб-вељ мар-ожу апр-тра мај-сви јун-лип јул-срп ауг-кол сеп-руј окт-лис нов-сту дец-про година
Апсолутни максимум (°Ц) 9,8 11,3 18,5 27,6 32,0 32,6 35,0 35,6 30,3 22,6 14,1 10,8 35,6
Средњи максимум (°Ц) −3,2 −2,6 2,4 10,4 17,5 21,2 22,6 21,2 15,2 8,8 2,0 −1,6 9,6
Средња дневна (°Ц) −5,8 −5,9 −1,3 5,4 12,0 16,0 17,6 16,0 10,6 5,5 −0,2 −4,0 5,6
Средњи минимум (°Ц) −8,8 −9,3 −4,8 1,0 6,4 10,8 12,5 11,2 6,7 2,4 −2,5 −6,7 1,7
Апсолутни минимум (°Ц) −40,6 −37,6 −29,7 −20,9 −5,1 −0,1 2,7 1,3 −4,6 −12,2 −23,8 −40,3 −40,6
Преципитација (мм) 42 32 32 35 48 82 82 77 69 56 53 45 653
Извор: Погода и климат


Становништво

[уреди | уреди извор]

Према преелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 203.281 становника, 501 (0,25%) више него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
202.780[1] 203.281[2]

Обележја

[уреди | уреди извор]

Псков још увек чува доста средњовековних зидина, изграђених у XIII веку или касније. „Кром“, средњовековна тврђава, изгледа импресивно. Унутар зидина се издиже 78 метара висока Катедрала светог Тројства, основана 1138. године а затим изнова 1690-их година. Катедрала садржи мошти светих принчева Фсеволода (умро 1138) и Довмонта (умро 1299). Друге старе катедрале су Мирошка опатија (завршена 1152.), манастир св. Јована (завршен 1243.), и Снетогорски манастир (изграђен 1310. а фреске завршене 1313).

Псков има нарочито много малих питорескних цркава, углавном из 15. и 16. века. Најзначајније су црква св. Василија на брду (1413.), св. Козме и Дамјана близу моста (1463.), св. Ђорђа у дну брда (1494.), Вазнесења (1444.), 1521., и св. Николе из Усоке. Резиденцијалну архитектуру 17. века представљају трговачке виле: Кућа соли, одаје Поганкин, и вила Трубински. Нажалост, подручје тренутно има само минималну туристичку инфраструктуру и велики део града треба да се детаљно реновира.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Федеральная служба государственной статистики (Федерал Стате Статистицс Сервице) (Маy 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Популатион оф Руссиа, итс федерал дистрицтс, федерал субјецтс, дистрицтс, урбан лоцалитиес, рурал лоцалитиес—административе центерс, анд рурал лоцалитиес wитх популатион оф овер 3,000)” (руски). Всероссийская перепись населения 2002 года (Алл-Руссиа Популатион Ценсус оф 2002). Федерал Стате Статистицс Сервице. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. Федеральная служба государственной статистики (Федерал Стате Статистицс Сервице) (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарy ресултс оф тхе 2010 Алл-Руссиан Популатион Ценсус)” (руски). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 Алл-Руссиа Популатион Ценсус). Федерал Стате Статистицс Сервице. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Координате: 57° 49' СГШ, 28° 20' ИГД