Теретни авион
Теретни авион (енг. фреигхтерс) је авион пројектиран или прилагођен за пријевоз робе. Има уграђена једна или више великих теретних врата за утовар и истовар. Налазе се у флотама цивилних авиотвртки и оружаним снагама као и тврткама које превозе само терет. Већина теретних Теретни авиона за смјештај терета користи стандардну УЛД опрему (контејнере и палете) с чиме се скраћује и поједностављује утовар и истовар.
Теретни Теретни авиони пројектирани за пријевоз терета разликују се од конвенционалних путничких авиона: имају шири промјер трупа, високо уграђено крило с чиме се омогућује да теретни простор буде што ближе земљи, велики број котача за слијетање на лоше припремљене терене и високо постављене репне површине како би се терет могао директно увести и извести из авиона.
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Авиони су још 1911. године почели превозити пошту иако нису били пројектирани за теретни пријевоз. Средином 1920.-их произвођачи авиона почели су пројектирати авионе и за ту намјену.
Један од првих теретних авиона је био њемачки Арадо Ар 232 кориштен тијеком Другог свјетског рата а требао је замијенити иначицу Јункерса Ју 52 која се из путничког модела могла преиначити у теретни модел. Израђено је само неколико Ар 232 авиона. Остале војне снаге су у то доба највише користиле теретну иначицу Доугласа DC-3. Непосредно послије Другог свјетског рата теретни авиони остварили су важну улогу у развоју пријевоза посебице тијеком "хладнога рата". У зрачном мосту за Берлин у вријеме Берлинске блокаде теретни авиони одиграли су најважнију улогу у достави опреме и хране тог доба.
У годинама након рата развој теретних авиона укључивао је и неке експерименталне особине као на примјер теретни простор авиона C-82 Пацкет који се могао уклонити од осталог дијела авиона а иновација високо постављених репних површина на C-123 Провидеру постала је уобичајена на авионима који су слиједили. Даљњи озбиљнији развој ових авиона омогућили су турбо-пропелерни млазни мотори. Један од најранијих примјера је C-130 Херцулес који је још увијек у широкој упораби.
Цивилни теретни авиони
[уреди | уреди извор]
Највише теретних авиона настало је претворбом старијих путничких авиона који ради промијењених захтјева тржишта, сигурносних захтјева и велике буке коју производе више нису били за пријевоз путника. На тржишту су у понуди и нови, искључиво теретни авиони. Теретни авиони обично имају ојачану конструкцију пода кабине и велика теретна врата на трупу а кабина је без прозора.
Боеинг 747 може бити наручена као теретна иначица с великим носним вратима при чему се цијели носни дио авиона подиже стварајући тако отвор ширине трупа. Унутрашњост теретног простора прилагођена је за утовар/истовар стандардне УЛД опреме.
Војни теретни авиони
[уреди | уреди извор]Војни теретни авиони су авиони и хеликоптери који се користе за пријевоз војника, оружја и друге војне опреме у било које подручје војних операција диљем свијета, обично изван комерцијалних летних смјерова и у неконтролираним зрачним просторима. Тијеком Другог свјетског рата били су то преиначени бомбардери кориштени за испоруку десантних снага и вучу војних једрилица. Неки војни транспортни авиони су били вишенамјенски, обављајући задатке као што су надопуна горива тијеком лета, успостава тактичких, оперативних и стратешких зрачних мостова.
Теретни авиони
[уреди | уреди извор]
Теретни авиони се најчешће дефинирају према њиховим могућностима као стратешки и тактички транспортери овисно о потребама земаљских снага којима пружају подршку.
Специјализирану улогу имају теретни авиони који превозе гориво за надопуну других авиона с ограниченим долетом као што су ловци и хеликоптери. Мањи, "услужни" (енг.:"утилитy"), теретни авиони често се користе за пријевоз војне комуникацијске опреме као привременог или сталног постројења, у улози зрачне команде или као амбулантни авиони.
