Asfalt — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Направљено превођењем странице „Asfalt” |
Словне грешке |
||
| (Није приказано 19 међуизмена 9 корисника) | |||
Ред 1:
[[Датотека:
[[Датотека:Asphalt_Concrete.jpg|мини|250px|Asfalt pripremljen za asfaltiranje puta]]
[[File:Bitumen.jpg|thumb|250px|Prirodni bitumen iz [[Dead Sea|Mrtvog mora]] ]]
[[File:Refined bitumen.JPG|thumb|250px|Rafinirani asfalt]]
[[File:University of Queensland Pitch drop experiment-white bg.jpg|thumb|250px|Eksperiment kapi bitumena u eksponatu sa Univerziteta Kvinslenda, demonstrira [[viscosity|viskoznost]] asfalta]]
'''Asfalt''' ({{јез-грч|ásphaltos}} — ''bez padanja'') takođe poznat kao ''bitumen''<ref>{{cite EPD|18}}</ref> je lepljiva, crna i visoko viskozna [[tečnost]] ili polu-tečnost koja se javlja uz brojna ležišta [[nafta|nafte]] i drugih [[mineral]]a. Može se naći u prirodnim ležištima ili može biti rafiniran proizvod, a klasifikuje se kao [[Pitch (resin)|katran]]. Pre 20. veka korišćen je i termin ''asfaltum''.<ref name="Abraham1938">{{cite book|first=Herbert|last=Abraham|year=1938| title=Asphalts and Allied Substances: Their Occurrence, Modes of Production, Uses in the Arts, and Methods of Testing | edition=4th| publisher=D. Van Nostrand Co., Inc.| location=New York |url=https://archive.org/details/asphaltsandallie031010mbp|accessdate=16. 11. 2009}} Full text at Internet Archive (archive.org)</ref> Reč je izvedena iz [[Ancient Greek|starogrčkog]] ἄσφαλτος ''ásphaltos''. [[Pitch Lake|Katransko jezero]] je najveće prirodno ležište asfalta na svetu, a procenjuje se da sadrži 10 miliona tona. Nalazi se u [[La Brea, Trinidad and Tobago|La Brei]], na jugozapadu [[Trinidad]]a, u okviru [[Siparia Regional Corporation|Regionalne korporacije Siparija]].<ref>{{cite web |url= https://www.worldatlas.com/articles/the-five-natural-asphalt-lake-areas-in-the-world.html |title= The Five Natural Asphalt Lake Areas In The World}}</ref>
U prošlosti se koristio za popravljanje rupa na [[brod]]ovima i sprečavanje prodora vode u iste. Danas se najviše koristi za pravljenje [[put]]eva i drugih saobraćajnica. Shodno različitom sastavu moguće je proizvesti različite tipove asfalta (prema tvrdoći, viskoznosti, kvalitetu i dr). Ostale glavne upotrebe su proizvodi za [[bituminous waterproofing|bitumensku hidroizolaciju]], uključujući proizvodnju [[roofing felt|krovnog filca]] i za brtvljenje ravnih krovova.<ref name="UllmannAsph">{{Ullmann |doi=10.1002/14356007.a03_169.pub2|title=Asphalt and Bitumen|year=2009|last1=Sörensen|first1=Anja|last2=Wichert|first2=Bodo|isbn=978-3527306732}}</ref>
U nauci o materijalima i inženjerstvu, termini „asfalt”" i „bitumen” često se naizmenično koriste pri čemu oba označavaju prirodne i proizvedene oblike ove supstance, mada postoji regionalna varijacija u pogledu toga koji je termin najčešći. U celom svetu geolozi imaju tendenciju da favoriziraju termin „bitumen” za prirodni materijal. Za proizvedeni materijal, koji je rafinirani ostatak iz procesa [[distillation|destilacije]] odabranih sirovih ulja, „bitumen” je preovlađujući pojam u većem delu sveta; međutim, u [[American English|američkom engleskom]] jeziku najčešće se koristi „asfalt”. Da bi se izbegla konfuzija, u SAD se kolokvijalno koristi fraza „tečni asfalt”, „asfaltno vezivo” ili „asfaltni cement“. Kolokvijalno, različiti oblici asfalta se ponekad nazivaju „katran”, kao u nazivu [[La Brea Tar Pits|La Brea katranske jame]], iako je [[katran]] drugačiji materijal.<ref>{{cite book|last1=Brown|first1=E.R.|last2=Kandhal|first2=P.S.|last3=Roberts|first3=F.L.|last4=Kim|first4=Y.R.|last5=Lee|first5=D.-Y.|last6=Kennedy|first6=T.W.|title=Hot Mix Asphalt Materials, Mixture Design, and Construction|edition=Third|year=1991|publisher=NAPA Education and Research Foundation|location=Lanham, Maryland|isbn=978-0914313021}}</ref>
Asfalt koji se prirodno pojavljuje ponekad se naziva terminom „sirovi bitumen”. Njegova viskoznost je slična onoj kod hladne [[Меласа|melase]],<ref>{{cite web |title=Oil Sands Glossary |work=Oil Sands Royalty Guidelines |publisher=Government of Alberta |year=2008 |url=http://www.energy.gov.ab.ca/OilSands/1106.asp |accessdate=2. 2. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071101112113/http://www.energy.gov.ab.ca/OilSands/1106.asp |archivedate=1. 11. 2007 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Citation|last=Walker |first=Ian C. |title=Marketing Challenges for Canadian Bitumen |place=Tulsa, OK |publisher=International Centre for Heavy Hydrocarbons |year=1998 |url=http://www.oildrop.org/Info/Centre/Lib/7thConf/19980101.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20120313084908/http://www.oildrop.org/Info/Centre/Lib/7thConf/19980101.pdf |url-status=dead |archive-date=13. 3. 2012 |quote=Bitumen has been defined by various sources as crude oil with a dynamic viscosity at reservoir conditions of more than 10,000 centipoise. Canadian "bitumen" supply is more loosely accepted as production from the Athabasca, Wabasca, Peace River and Cold Lake oil-sands deposits. The majority of the oil produced from these deposits has an API gravity of between 8° and 12° and a reservoir viscosity of over 10,000 centipoise although small volumes have higher API gravities and lower viscosities. }}</ref> dok se materijal dobijen [[Frakciona destilacija|frakcionom destilacijom]] [[crude oil|sirove nafte]] koji ključa na {{convert|525|C|F}} ponekad naziva „rafinirani bitumen”. Kanadska provincija [[Alberta]] ima većinu svetskih rezervi prirodnog asfalta u [[Athabasca oil sands|naftnim peskovima Atabaske]], koji pokrivaju {{convert|142000|km2}}, površinu veću od [[England|Engleske]].<ref name="ST98">{{cite web| title = ST98-2015: Alberta's Energy Reserves 2014 and Supply/Demand Outlook 2015–2024| work = Statistical Reports (ST)| publisher = Alberta Energy Regulator| year = 2015| url = http://www.aer.ca/documents/sts/ST98/ST98-2015.pdf| accessdate=19. 1. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20190430135147/https://aer.ca/documents/sts/ST98/ST98-2015.pdf| archive-date=30. 4. 2019| url-status = dead}}</ref>
Svojstva asfalta se menjaju sa temperaturom, što znači da postoji određeni opseg gde viskozitet omogućava adekvatno zbijanje obezbeđivanjem podmazivanja između čestica tokom procesa sabijanja. Niska temperatura sprečava pomeranje čestica agregata, a potrebnu gustinu nije moguće postići.<ref>{{Cite journal|last=Polaczyk|first=Pawel|last2=Han|first2=Bingye|last3=Huang|first3=Baoshan|last4=Jia|first4=Xiaoyang|last5=Shu|first5=Xiang|date=30. 10. 2018|title=Evaluation of the hot mix asphalt compactability utilizing the impact compaction method|journal=Construction and Building Materials|volume=187|pages=131–137|doi=10.1016/j.conbuildmat.2018.07.117|issn=0950-0618}}</ref>
==Terminology==
=== Etimologija ===▼
Reč '''asfalt''' dolazi od [[Француски језик|francuske]] reči ''asphalte'' bazirane na [[Латински језик|latinskim]] rečima ''asphalton'', ''asphaltum'', koje su izvedene iz [[Грчки језик|grčkih]] reči ''ásphalton'', ''ásphaltos'' (''άσφαλτος''). Grčke reči znače: ''α'' : "bez" i ''σφάλλω'' : "padanje".<ref>{{LSJ|a)/sfaltos|ἄσφαλτος|ref}}.</ref><ref>{{LSJ|sfa/llw|σφάλλειν|shortref}}.</ref> Prva upotreba asfalta od strane drevnih ljudi bila je u vidu cementa za pričvršćivanje ili spajanje različitih objekata, te se čini verovatnim da je sam naziv proistekao iz ove primene. Konkretno, [[Herodotus|Herodot]] je pomenuo da je bitumen donet u Vavilon da bi se izgradio njegov gigantski zid utvrđenja.<ref>Herodotus, ''The Histories'', [https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Hdt.+1.179.4&fromdoc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0126 1.179.4], on Perseus.</ref> Iz grčkog, reč je prešla u kasni latinski, a odatle u francuski (''asphalte'') i engleski („asphaltum” i „asphalt”). Na francuskom, termin ''asphalte'' se koristi za prirodne naslage krečnjaka natopljenog asfaltom i za specijalizovane proizvode sa manje šupljina ili većim sadržajem bitumena od „asfaltnog betona” koji se koristi za asfaltiranje puteva.
Reč „bitumen” je iz latinskog, a prešla je preko francuskog u engleski. Latinska reč vodi do [[Proto-Indo-European|protoindoevropskog]] korena ''[[wikt:Reconstruction:Proto-Indo-European/gʷet-|*gʷet-]]'' „smola“; pogledajte tu vezu za druge srodnike.
=== Moderna terminologija ===
U [[British English|britanskom engleskom]] se pretežno koristi ''tarmac'', što je generički naziv, skraćeno za tar - smola i [[macadam|makadam]]. Umesto „asfalt” se može koristi „bitumen”. Reč „asfalt“ se umesto toga koristi za označavanje [[asphalt concrete|asfaltnog betona]], mešavine [[construction aggregate|građevinskog agregata]] i samog asfalta (koji se u običnom govoru takođe naziva „asfalt“). Bitumen pomešan sa glinom se obično zvao „asphaltum“, ali se taj izraz danas ređe koristi.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/bub_gb_PzwX-xbaUGIC|page=[https://archive.org/details/bub_gb_PzwX-xbaUGIC/page/n997 980]|quote=Bitumen mixed with clay was usually called asphaltum.|title=Mines and quarries 1902|last1=census, 1900|first1=United States Census Office 12th|last2=Steuart|first2=William Mott|last3=Census|first3=United States Bureau of the|date=1905|publisher=Govt. Print. Off.|language=en}}</ref>
U [[Australian English|australijskom engleskom]], reč „asfalt“ se koristi da opiše mešavinu [[construction aggregate|građevinskog agregata]]. „Bitumen” se odnosi na tečnost dobijenu od teških ostataka destilacije sirove nafte.
U [[American English|američkom engleskom]], „asphalt” je ekvivalent britanskom „bitumenu”. Međutim, „asfalt” se takođe obično koristi kao skraćeni oblik „[[asphalt concrete|asfaltnog betona]]” (dakle, ekvivalent britanskoj reči „asphalt” ili „tarmac”).
Na [[Canadian English|kanadskom engleskom]], reč „bitumen“ se koristi za označavanje ogromnih kanadskih nalazišta izuzetno teške [[crude oil|sirove nafte]],<ref name="oilsands">{{cite web|url=http://www.energy.gov.ab.ca/OilSands/793.asp|title=What is Oil Sands|year=2007|publisher=Alberta Energy|archive-url=https://web.archive.org/web/20160205055523/http://www.qrpoil.com/site/?bitumen|archive-date=5 February 2016}}</ref> dok se „asfalt“ koristi za proizvod rafinerije nafte. Razblaženi bitumen (razblažen benzinom da bi mogao da teče u cevovodima) poznat je kao „[[dilbit]]” u kanadskoj naftnoj industriji, dok je bitumen [[Upgrader|nadograđen]] na [[synthetic crude|sintetičku sirovu]] naftu poznat kao „syncrude”, a sinkrud pomešan sa bitumenom se naziva „sinbit”.<ref name="CAPP">{{cite web|url=http://www.capp.ca/default.asp?V_DOC_ID=1220|title=2007 Canadian Crude Oil Forecast and Market Outlook|date=June 2007|publisher=Canadian Association of Petroleum Producers|archive-url=https://web.archive.org/web/20140226022714/http://membernet.capp.ca/default.asp?V_DOC_ID=1220|archive-date=26 February 2014}}</ref>
„Bitumen“ je i dalje poželjan geološki termin za prirodne naslage čvrstog ili polučvrstog oblika nafte. „Bituminozna stena” je oblik [[sandstone|peščara]] impregniranog bitumenom. [[oil sands|Uljni pesak]] [[Alberta, Canada|Alberte]] u Kanadi je sličan materijal.
Nijedan od izraza „asfalt“ ili „bitumen“ ne treba mešati sa [[tar|katranom]] ili [[coal tars|katranom uglja]]. Katran je gusti tečni proizvod suve destilacije i [[pyrolysis|pirolize]] organskih ugljovodonika koji se prvenstveno dobijaja iz vegetacionih masa, bilo fosilizovanih kao sa ugljem, ili sveže prikupljen. Većina bitumena, s druge strane, nastala je prirodnim putem kada su ogromne količine organskih životinjskih materijala deponovane vodom i zakopane stotine metara duboko na [[diagenesis|dijagenetskoj]] tački, gde su se neorganizovani molekuli masnog ugljovodonika spajali u duge lance u odsustvu kiseonika. Bitumen se javlja kao čvrsta ili visoko viskozna tečnost. On može čak biti pomešan sa naslagama uglja. Bitumen i ugalj pomoću [[Bergius process|Bergijusovog procesa]] mogu se rafinisati u benzine kao što je gasolin, a bitumen se može destilovati u katran, a ne obrnuto.
== Kompozicija ==
{{See also-lat|Asfalten}}
=== Normalna kompozicija ===
Komponente asfalta uključuju četiri glavne klase jedinjenja:
* Naftenske aromatike ([[naphthalene|naftalen]]), koje se sastoje od delimično hidrogenizovanih policikličnih aromatičnih jedinjenja
* Polarne aromatike, koje se sastoje od [[fenol]]a visoke [[molecular weight|molekularne težine]] i [[carboxylic acid|karboksilnih kiselina]] proizvedenih delimičnom oksidacijom materijala
* [[Saturated hydrocarbons|Zasićeni ugljovodonici]]; procenat zasićenih jedinjenja u asfaltu korelira sa njegovom tačkom omekšavanja
* Asfalteni, koji se sastoje od fenola visoke molekularne težine i [[heterocyclic compound|heterocikličnih jedinjenja]]
Naftenski aromatici i polarni aromatici su tipično veći deo komponenti. Većina prirodnih bitumena takođe sadrži [[organosulfur compound|organska jedinjenja sumpora]], što rezultira ukupnim sadržajem sumpora do 4%. [[Nikl]] i [[vanadijum]] se nalaze na <10 delova na milion, kao što je tipično za neke nafte.<ref name=UllmannAsph/>
Supstanca je rastvorljiva u [[carbon disulfide|ugljen-disulfidu]]. Obično se modelira kao [[koloid]], sa [[asphaltene|asfaltenima]] kao disperznom fazom i [[maltenes|maltenima]] kao kontinuiranom fazom.<ref name="Quddus">{{cite book|author=Muhammad Abdul Quddus|year=1992|title=Thesis submitted to Department of Applied Chemistry; University of Karachi|chapter=Catalytic Oxidation of Asphalt|publisher=Higher Education Commission Pakistan: Pakistan Research Repository|location=Pakistan|page=6, in ch. 2 pdf|chapter-url=http://eprints.hec.gov.pk/1171/1/891.html.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20110205060447/http://eprints.hec.gov.pk/1171/1/891.html.htm|archive-date=5 February 2011}}</ref> „Gotovo je nemoguće razdvojiti i identifikovati sve različite molekule asfalta, jer je broj molekula različite hemijske strukture izuzetno veliki“.<ref name="Quddus99">Muhammad Abdul Quddus (1992), p. 99, in ch. 5 pdf</ref>
== Vidi još ==
* [[Opeka|Cigla]]
* [[Kamen]]
* [[Put]]
== Reference ==
{{reflist|}}
== Literatura ==
{{Литература|30em}}
* Barth, Edwin J., ''Asphalt: Science and Technology'' Gordon and Breach (1962). {{ISBN|0-677-00040-5}}.
* {{citation |date=1993|origyear=Reprint of 1964 ed. |author=Forbes, R. J. |title=Studies in Ancient Technology |volume=Volume 1 |url=https://books.google.com/books?id=gLQnmxGjpjIC&pg=PA5&dq=chapter+introduction+%22petroleum+family%22#v=onepage&q=chapter%20introduction%20%22petroleum%20family%22 |place=The Netherlands |publisher=E.J. Brill |isbn=978-90-04-00621-8}}
* {{citation |year=1992 |author=Lay, Maxwell G. |title=The Ways of the World: A History of the World's Roads and of the Vehicles That Used Them |place= |publisher=Rutgers University Press |isbn=978-0-8135-2691-1 |url=https://books.google.com/books?id=flvS-nJga8QC&printsec=frontcover&dq=%22Ways+of+the+World%22#v=onepage}}
* {{cite journal|author=Podgorski, D. C.|year=2013|title=Heavy Petroleum Composition. 5. Compositional and Structural Continuum of Petroleum Revealed|journal=Energy & Fuels |volume=27|issue=3|pages=1268–1276|doi=10.1021/ef301737f}}
* {{cite journal|author=McKenna, A. M.|year=2013|title=Heavy Petroleum Composition. 3. Asphaltene Aggregation|doi=10.1021/ef3018578|journal=Energy & Fuels |volume=27|issue=3|pages=1246–1256}}
* {{cite journal|author=Rueda-Velasquez, R. I.|year=2013|title=Characterization of Asphaltene Building Blocks by Cracking under Favorable Hydrogenation Conditions|doi=10.1021/ef301521q|journal= Energy & Fuels |volume=27|issue=4|pages=1817–1829}}
* {{Cite journal | doi = 10.1021/ac60186a034 | title = Investigation of the nature of free radicals in petroleum asphaltenes and related substances by Electron Spin Resonance| journal = Analytical Chemistry| volume = 34| pages = 694–700| year = 1962| last1 = Yen | first1 = T.G. | last2 = Erdman | first2 = J.G. | last3 = Saraceno | first3 = A.J. }}
* {{Cite conference | doi = 10.2118/191676-MS | title = Asphaltene studies in on-shore Abu Dhabi fields, Part IV: Development of a surface sensor |conference = SPE ATCE | location = Dallas | year = 2018| volume = SPE-191676| last1 = Abdallah | first1 = D. | last2 = Punnapalla | first2 = S. |last3 = Kulbrandstad |first3 = O. |last4 = Godoy| first4 = M. |last5 = Madem |first5 = S.| last6 = Babakhani |first6 = A. |last7 = Lovell |first7 = J. }}
{{Литература крај}}
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat-lat|Asphalt|Bitumen}}
* {{cite EB1911 |first=Boverton |last=Redwood |wstitle=Asphalt|volume=2|page=768|short=x}}
* {{Cite NIE|wstitle=Bitumen|year=1905 |short=x}}
* {{ICSC|0612|06}}
* -{[http://pavementinteractive.org/index.php?title=Asphalt Pavement Interactive – Asphalt]}-
* -{[http://www.asphaltmagazine.com/ ''Asphalt Magazine'']}-
* -{[http://ecs.csus.edu/~gordonvs/asphalt/asphalt.html CSU Sacramento, The World Famous Asphalt Museum!] {{Wayback|url=http://ecs.csus.edu/~gordonvs/asphalt/asphalt.html |date=20070529224506 }}}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/topics/asphalt/ National Institute for Occupational Safety and Health – Asphalt Fumes]}-
{{Authority control-lat}}
▲== Etimologija ==
[[Категорија:Грађевински материјали]]
[[Категорија:Нафтни деривати]]
| |||