Википедија

Космонаут

особе која командује, пилотира, или служи као члан посаде свемирске летелице
(преусмерено са Астронаут)

Космонаут (или астронаут) је особа која је прошла обуку за лет у свемир. Она може командовати, пилотирати или бити члан посаде свемирске летелице. Данас се термин углавном употребљава за професионалне путнике у свемир с тим што се често сви који су путовали у свемир називају космонаутима (научници, политичари, туристи).[1][2] Први космонаут је био Јуриј Гагарин. Прва жена космонаут је била Валентина Терјешкова.

НАСА – космонаут Брус МекКендлс у свемирској шетњи 11. фебруара 1984.
Космонаут на МСС

„Астронаут“ се технички односи на све људе који путују у свемир, без обзира на националност или припадност; међутим, астронаути из Русије или Совјетског Савеза обично су уместо тога познати као космонаути (од руског „космос“, што значи „свемир“, што је такође позајмљено из грчког) како би се разликовали од америчких или генерално са Натом повезаних свемирских путника.[3] Релативно недавни развој у свемирским летовима с људском посадом који је остварила Кина довео је до упона појма тајконаут (од мандаринског „тајконг“ (太空), што значи „свемир“), иако је његова употреба донекле неформална и порекло је нејасно. У континенталној Кини, астронаути Астронаутског корпуса Народноослободилачке војске и њихове иностране колеге се званично називају хангтјенјуен (航天员, што значи „небески навигатор” или дословно „особље за пловидбу небом”) и „астронаути” на енглеском.

Дефиниција

уреди
 
Алан Шепард на броду Фридом 7 (1961)

Критеријуми за оно што чини људски свемирски лет варирају, са извесним фокусом на тачку где атмосфера постаје толико танка да центрифугална сила, а не аеродинамичка сила, носи значајан део тежине летећег објекта. Спортски кодекс Међународне аеронаутичке федерације (FAI) за астронаутику признаје само летове који прелазе Карманову линију, на надморској висини од 100 km (62 mi).[4] У Сједињеним Државама професионални, војни и комерцијални астронаути који путују на надморској висини од 50 mi (80 km)[5] добијају астронаутска крила.

Према подацима од 17. новембра 2016, 552 особе из 36 земаља досегле су 100 km (62 mi) или више надморске висине, од којих је 549 досегло ниску орбиту Земље или даље.[6] Од тога је 24 особе путовало изван ниске Земљине орбите, било до месечеве орбите, месечеве површине, или, у једном случају, петље око Месеца. Три од 24 - Џим Лавел, Џон Јанг и Џин Сернан - учинили су то два пута.[7]

Према подацима од 17. новембар 2016, по америчкој дефиницији, 558 људи се квалификује да је досегло свемир, изнад 80 км надморске висине. Од осам пилота X-15 који су прешли 50 mi (80 km) надморске висине, само је један, Џозеф А. Волкер, прешао 100 километара (око 62,1 миљу) и то је учинио два пута, поставши прва особа у свемиру два пута.[6] Свемирски путници провели су у свемиру преко 41790 дана (114,5година), укључујући преко 100 астронаутских дана свемирских шетњи.[8][9] Према подацима из 2016, човек са најдужим кумулативним временом у свемиру је Генадиј Падалка, који је у свемиру провео 879 дана.[10] Пеги А. Витсон држи рекорд за највише времена у свемиру међу женама, 377 дана.[11]

Терминологија

уреди

Године 1959, Сједињене Државе и Совјетски Савез су планирали да лансирају људе у свемир. НАСА-ин администратор Т. Кит Гленан и његов заменик администратора, Хју Драјден, расправљали су о томе да ли би чланови посаде свемирских летелица требало да се зову астронаути или космонаути. Драјден је преферирао „космонаут“, с образложењем да ће се летови одвијати у ширем космосу, док је префикс „астро“ специфично сугерисао лет према звездама.[12] Већина чланова НАСА-ине Свемирске радне групе преферирала је „астронаута“, који је уобичајеном употребом опстао као преферирани амерички израз.[13] Када је Совјетски Савез лансирао првог човека у свемир, Јурија Гагарина 1961. године, изабрали су термин који се на енглеском назива „космонаут”.[14][15]

Здравствени ризици свемирских путовања

уреди
 
Генадиј Падалка изводи ултразвучно снимање на Мајклу Финку током ISS Експедиције 9.

Астронаути су подложни разним здравственим ризицима, укључујући декомпресијску болест, баротрауму, имунодефицијенције, губитак костију и мишића, губитак вида, ортостатску нетолеранцију, поремећаје спавања и озледе зрачењем.[16][17][18][19][20][21][22][23][24][25] Различите велике медицинске студије се спроводе у свемиру преко Националног института за биомедицинска истраживања свемира (NSBRI) како би се решила ова питања. Међу њима се истиче Напредна дијагностичка ултразвучна студија микрогравитације у којој астронаути (укључујући бивше ISS заповеднике Лерој Чиао и Генадиј Падалка) изводе ултразвучно скенирање под водством удаљених стручњака ради дијагностицирања и потенцијалног лечења стотина медицинских стања у свемиру. Технике ове студије се сада примењују за третирање професионалних и олимпијских спортских повреда. Очекује се да ће даљински вођени ултразвук имати примену на Земљи у хитним и руралним ситуацијама, где је приступ обученом лекару често редак.[26][27][28]

Експеримент свемирског шатла из 2006. открио је да је Salmonella typhimurium, бактерија која може изазвати тровање храном, постаје још вирулентнија када се гаји у свемиру.[29] Недавно, 2017. године, откривено је да су бактерије отпорније на антибиотике и да успевају у готово бестежинском стању свемира.[30] Уочено је да су микроорганизми преживели вакуум свемира.[31][32]

Једна студија спроведана уз потпору НАСА-е 31. децембра 2012. године известила је да људски свемирски лет може нанети штету мозгу и убрзати наступ Алцхајмерове болести.[33][34][35]

У октобру 2015. године, НАСА-ин уред генералног инспектора издао је извештај о опасностима по здравље у контексту истраживањем свемира, укључујући и људску мисију на Марс.[36][37]

Током последње деценије, лекари летења и научници из НАСА-е уочили су образац проблема са видом код астронаута на дуготрајним свемирским мисијама. Синдром, познат као оштећења вида интракранијалног притиска (VIIP), пријављен је код скоро две трећине свемирских истраживача након дугих периода проведених на Међународној свемирској станици (ISS).[38]

Научници су 2. новембра 2017. известили да су значајне промене у положају и структури мозга пронађене код астронаута који су путовали у свемир, на основу MRI студија. Астронаути који су дуже путовали у свемиру били су повезани са већим променама мозга.[39][40]

Боравак у свемиру може бити физиолошки декондиционирајући за тело. Може утицати на отолитне органе и адаптивне способности централног нервног система. Нулта гравитација и космички зраци могу изазвати многе импликације за астронауте.[41]

У октобру 2018. истраживачи које је финансирала НАСА открили су да дуга путовања у свемир, укључујући путовање на планету Марс, могу значајно оштетити гастроинтестинална ткива астронаута. Студије подржавају ранији рад који је открио да би таква путовања могла значајно оштетити мозак астронаута, те узроковати његово прерано старење.[42]

Истраживачи су 2018. године известили, након што су на Међународној свемирској станици (ISS) открили присуство пет сојева бактерија Enterobacter bugandensis, ниједан од којих није патоген за људе, да треба пажљиво пратити микроорганизме на ISS-у како би наставили да осигуравају медицински здраво окружење за астронауте.[43][44]

Студија руских научника објављена у априлу 2019. показала је да би се астронаути суочени са свемирским зрачењем могли суочити с привременим сметњама у својим центрима памћења. Иако то не утиче на њихове интелектуалне способности, привремено омета стварање нових ћелија у меморијским центрима мозга. Студија коју је спровео Московски институт за физику и технологију (МИФТ) закључила је ово након што је примећено да мишеви изложени неутронском и гама зрачењу нису испаштали од умањених интелектуалних способности глодара.[45]

Једна студија проведена 2020. на мозгу осам мушких руских космонаута након што су се вратили са дугог боравка на Међународној свемирској станици показала је да дуготрајни свемирски лет узрокује многе физиолошке прилагодбе, укључујући макро и микроструктурне промене. Иако научници још увек мало знају о ефектима свемирских летова на структуру мозга, ова студија је показала да свемирско путовање може довести до нових моторичких способности (спретности), али и нешто слабијег вида, од којих би обоје могло бити дуготрајно. То је била прва студија која је пружила јасне доказе о сензомоторној неуропластичности, односно способности мозга да се мења кроз раст и реорганизацију.[46][47]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ NASA (2006). „Astronaut Fact Book” (PDF). National Aeronautics and Space Administration. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 09. 2007. г. Приступљено 04. 10. 2007. 
  2. ^ MacKay, Marie (2005). „Former astronaut visits USU”. The Utah Statesman. Архивирано из оригинала 26. 09. 2008. г. Приступљено 04. 10. 2007. 
  3. ^ „astronaut - Dictionary Definition : Vocabulary.com”. vocabulary.com. Приступљено 9. 1. 2021. 
  4. ^ „FAI Sporting Code, Section 8, Paragraph 2.18.1” (PDF). 22. 5. 2012. Приступљено 9. 1. 2021. 
  5. ^ Whelan, Mary (5. 6. 2013). „X-15 Space Pioneers Now Honored as Astronauts”. 
  6. ^ а б „Astronaut/Cosmonaut Statistics”. www.worldspaceflight.com. Приступљено 17. 11. 2016. 
  7. ^ NASA. „NASA's First 100 Human Space Flights”. NASA. Архивирано из оригинала 27. 8. 2007. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  8. ^ Encyclopedia Astronautica (2007). „Astronaut Statistics – as of 14 November 2008”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  9. ^ NASA (2004). „Walking in the Void”. NASA. Архивирано из оригинала 06. 01. 2008. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  10. ^ Cheng, Kenneth (27. 3. 2015). „Breaking Space Records”. New York Times. Архивирано из оригинала 5. 4. 2015. г. Приступљено 28. 6. 2015. 
  11. ^ NASA. „Peggy A. Whitson (PhD)”. Biographical Data. National Aeronautics and Space Administration. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 13. 5. 2008. 
  12. ^ Paul Dickson (2009). A Dictionary of the Space Age. JHU Press. стр. 27. ISBN 9780801895043. 
  13. ^ Dethloff, Henry C. (1993). „Chapter 2: The Commitment to Space”. Suddenly Tomorrow Came... A History of the Johnson Space Center. National Aeronautics and Space Administration. стр. 23—24. ISBN 978-1502753588. 
  14. ^ а б Brzezinski, Matthew (2007). Red Moon Rising: Sputnik and the Hidden Rivalries That Ignited the Space Age. New York: Henry Holt & Co. стр. 108. ISBN 978-0-8050-8147-3. 
  15. ^ а б Gruntman, Mike (2004). Blazing the Trail: The Early History of Spacecraft and Rocketry. Reston, VA: AIAA. стр. 326. ISBN 9781563477058. 
  16. ^ Chang, Kenneth (27. 1. 2014). „Beings Not Made for Space”. The New York Times. Приступљено 27. 1. 2014. 
  17. ^ Mann, Adam (23. 7. 2012). „Blindness, Bone Loss, and Space Farts: Astronaut Medical Oddities”. Wired. Приступљено 23. 7. 2012. 
  18. ^ Mader, T. H.; et al. (2011). „Optic Disc Edema, Globe Flattening, Choroidal Folds, and Hyperopic Shifts Observed in Astronauts after Long-duration Space Flight”. Ophthalmology. 118 (10): 2058—2069. PMID 21849212. doi:10.1016/j.ophtha.2011.06.021. 
  19. ^ Puiu, Tibi (9. 11. 2011). „Astronauts' vision severely affected during long space missions”. zmescience.com. Приступљено 9. 2. 2012. 
  20. ^ „Male Astronauts Return With Eye Problems (video)”. CNN News. 9. 2. 2012. Приступљено 25. 4. 2012. 
  21. ^ Space Staff (13. 3. 2012). „Spaceflight Bad for Astronauts' Vision, Study Suggests”. Space.com. Приступљено 14. 3. 2012. 
  22. ^ Kramer, Larry A.; et al. (13. 3. 2012). „Orbital and Intracranial Effects of Microgravity: Findings at 3-T MR Imaging”. Radiology. 263 (3): 819—827. PMID 22416248. doi:10.1148/radiol.12111986  . Приступљено 14. 3. 2012. 
  23. ^ „Soviet cosmonauts burnt their eyes in space for USSR's glory”. Pravda.Ru. 17. 12. 2008. Приступљено 25. 4. 2012. 
  24. ^ Fong, MD, Kevin (12. 2. 2014). „The Strange, Deadly Effects Mars Would Have on Your Body”. Wired. Приступљено 12. 2. 2014. 
  25. ^ Howell, Elizabeth (3. 11. 2017). „Brain Changes in Space Could Be Linked to Vision Problems in Astronauts”. Seeker. Приступљено 3. 11. 2017. 
  26. ^ „NASA – Advanced Diagnostic Ultrasound in Microgravity”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. 
  27. ^ Rao, S.; van Holsbeeck, L.; Musial, J. L.; Parker, A.; Bouffard, J. A.; Bridge, P.; Jackson, M.; Dulchavsky, S. A. (2008). „A Pilot Study of Comprehensive Ultrasound Education at the Wayne State University School of Medicine”. Journal of Ultrasound in Medicine. 27 (5): 745—749. PMID 18424650. doi:10.7863/jum.2008.27.5.745  . 
  28. ^ Evaluation of Shoulder Integrity in Space: First Report of Musculoskeletal US on the International Space Station: http://radiology.rsna.org/content/234/2/319.abstract
  29. ^ Caspermeyer, Joe (23. 9. 2007). „Space flight shown to alter ability of bacteria to cause disease”. Arizona State University. Архивирано из оригинала 14. 09. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2017. 
  30. ^ Dvorsky, George (13. 9. 2017). „Alarming Study Indicates Why Certain Bacteria Are More Resistant to Drugs in Space”. Gizmodo. Приступљено 14. 9. 2017. 
  31. ^ Dose, K.; Bieger-Dose, A.; Dillmann, R.; Gill, M.; Kerz, O.; Klein, A.; Meinert, H.; Nawroth, T.; Risi, S.; Stridde, C. (1995). „ERA-experiment "space biochemistry"”. Advances in Space Research. 16 (8): 119—129. Bibcode:1995AdSpR..16..119D. PMID 11542696. doi:10.1016/0273-1177(95)00280-R. 
  32. ^ Horneck G.; Eschweiler, U.; Reitz, G.; Wehner, J.; Willimek, R.; Strauch, K. (1995). „Biological responses to space: results of the experiment "Exobiological Unit" of ERA on EURECA I”. Adv. Space Res. 16 (8): 105—18. Bibcode:1995AdSpR..16..105H. PMID 11542695. doi:10.1016/0273-1177(95)00279-N. 
  33. ^ Cherry, Jonathan D.; Frost, Jeffrey L.; Lemere, Cynthia A.; Williams, Jacqueline P.; Olschowka, John A.; O'Banion, M. Kerry; Liu, Bin (2012). Feinstein, Douglas L, ур. „Galactic Cosmic Radiation Leads to Cognitive Impairment and Increased Aβ Plaque Accumulation in a Mouse Model of Alzheimer's Disease”. PLoS ONE. 7 (12): e53275. Bibcode:2012PLoSO...753275C. PMC 3534034  . PMID 23300905. doi:10.1371/journal.pone.0053275  . 
  34. ^ Staff (1. 1. 2013). „Study Shows that Space Travel is Harmful to the Brain and Could Accelerate Onset of Alzheimer's”. SpaceRef. Архивирано из оригинала 21. 05. 2020. г. Приступљено 7. 1. 2013. 
  35. ^ Cowing, Keith (3. 1. 2013). „Important Research Results NASA Is Not Talking About (Update)”. NASA Watch. Приступљено 7. 1. 2013. 
  36. ^ Dunn, Marcia (29. 10. 2015). „Report: NASA needs better handle on health hazards for Mars”. AP News. Приступљено 30. 10. 2015. 
  37. ^ Staff (29. 10. 2015). „NASA's Efforts to Manage Health and Human Performance Risks for Space Exploration (IG-16-003)” (PDF). NASA. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 09. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2015. 
  38. ^ „Astronaut Vision Changes Offer Opportunity for More Research”. NASA. 9. 2. 2012. Архивирано из оригинала 20. 08. 2020. г. Приступљено 24. 09. 2021. 
  39. ^ Roberts, Donna R.; et al. (2. 11. 2017). „Effects of Spaceflight on Astronaut Brain Structure as Indicated on MRI”. New England Journal of Medicine. 377 (18): 1746—1753. PMID 29091569. S2CID 205102116. doi:10.1056/NEJMoa1705129  . 
  40. ^ Foley, Katherine Ellen (3. 11. 2017). „Astronauts who take long trips to space return with brains that have floated to the top of their skulls”. Quartz. Приступљено 3. 11. 2017. 
  41. ^ YOUNG, LAURENCE R. (1. 5. 1999). „Artificial Gravity Considerations for a Mars Exploration Mission”. Annals of the New York Academy of Sciences. 871 (1 OTOLITH FUNCT): 367—378. Bibcode:1999NYASA.871..367Y. ISSN 1749-6632. PMID 10372085. S2CID 32639019. doi:10.1111/j.1749-6632.1999.tb09198.x. 
  42. ^ Griffin, Andrew (2. 10. 2018). „Travelling to Mars and deep into space could kill astronauts by destroying their guts, finds Nasa-funded study – Previous work has shown that astronauts could age prematurely and have damaged brain tissue after long journeys”. The Independent. Приступљено 2. 10. 2018. 
  43. ^ BioMed Central (22. 11. 2018). „ISS microbes should be monitored to avoid threat to astronaut health”. EurekAlert!. Приступљено 25. 11. 2018. 
  44. ^ Singh, Nitin K.; et al. (23. 11. 2018). „Multi-drug resistant Enterobacter bugandensis species isolated from the International Space Station and comparative genomic analyses with human pathogenic strains”. BMC Microbiology. 18 (1): 175. PMC 6251167  . PMID 30466389. doi:10.1186/s12866-018-1325-2. 
  45. ^ „Radiation can impact astronauts' memory temporarily: Here's all you need to know | Health Tips and News”. www.timesnownews.com. Приступљено 10. 4. 2019. 
  46. ^ Aria Bendix (4. 9. 2020). „Space travel can lead to new motor skills but impaired vision, according to a new study of cosmonaut brains”. Business Insider. 
  47. ^ Jillings, Steven; Van Ombergen, Angelique; Tomilovskaya, Elena; Rumshiskaya, Alena; Litvinova, Liudmila; Nosikova, Inna; Pechenkova, Ekaterina; Rukavishnikov, Ilya; Kozlovskaya, Inessa B.; Manko, Olga; Danilichev, Sergey; Sunaert, Stefan; Parizel, Paul M.; Sinitsyn, Valentin; Petrovichev, Victor; Laureys, Steven; Zu Eulenburg, Peter; Sijbers, Jan; Wuyts, Floris L.; Jeurissen, Ben (4. 9. 2020). „Macro- and microstructural changes in cosmonauts' brains after long-duration spaceflight”. Science Advances. 6 (36): eaaz9488. Bibcode:2020SciA....6.9488J. PMID 32917625. doi:10.1126/sciadv.aaz9488. 

Спољашње везе

уреди
 
Космонаут на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Космонаут&oldid=27924935”