Милица Милша
Милица Исаковић Јокановић (Београд, 20. мај 1968), познатија као Милица Милша, српска је телевизијска, филмска и позоришна глумица.[1]
Милица Милша | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Милица Исаковић Јокановић |
Надимак | Милша |
Датум рођења | 20. мај 1968. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Висина | 1,75 m |
Породица | |
Супружник | Жарко Јокановић |
Рад | |
Битна улога | Срећни људи — Лара Симоновић Игра судбине — Ада Каначки Закопане тајне - Лала Додер |
Веза до IMDb-а |
Глумачку каријеру почела је као девојчица епизодним улогама у филмовима Трен, Другарчине и Берлин капут. Наставила је да игра у споредним улогама у филмовима као што су Тесна кожа 2 и Тесна кожа 3. Широку популарност стекла је у популарним телевизијским серијама Синише Павића Бољи живот, Срећни људи, Породично благо, Бела лађа и Јунаци нашег доба. Највећу популарност у Србији и региону донела јој је главна улога у серији Игра судбине.
Филм и телевизија
уредиКао девојчица одиграла је прве епизодне улоге у филмовима Трен, Другарчине и Берлин капут. Играла је у споредним улогама у филмовима Тесна кожа 2 и Тесна кожа 3 за које је Синиша Павић написао сценарио, наставила је да игра и у његовим популарним телевизијским серијама Бољи живот, Срећни људи, Породично благо и Бела лађа у којима је остварила широку популарност. Глумила је у америчком филму Уцена – откуп у крви 1989. године.[2] Добила је награду публике на Филмском фестивалу у Нишу за улогу у филму Где цвета лимун жут.
Прву главну улогу добила је 1998. године у телевизијском филму Живана где је глумила са Слободаном Ћустићем са којим је глумила и у телевизијској серији Игра судбине где је такође имала главну улогу, улога Аде Каначки донела јој је велику популарност у Србији и региону. За ту улогу добила је награду за Глумачки пар године 2021. заједно са Владаном Савићем.[3]
Позоришне представе
уредиИграла је у великом броју позоришних представа, од којих су неке извођене и више од 250 пута. Милшина прва представа Женски оркестар је једина представа са простора бивше Југославије која је учествовала у званичној конкуренцији Единбуршког фестивала. Значајне улоге остварила је у представама Развојни пут Боре Шнајдера, Чекајући Годоа, Мистер долар, Лизистрата, Харолд и Мод, Полтрон, Секс бомба, Ловац на јелене, Љубавна исповест Софије Маловразић, Без трећег, Повратак ратника, Кабаре Хо-Хо, Згази ме, Камен за под главу, Ради ми свашта и Дизало у лифту. За улогу нероткиње Круне у представи Камен за под главу добила је награду Бора Станковић на фестивалу Борини позоришни дани. Игра у позоришним представама Повратак ратника, Мистер Долар и Полтрон Београдског драмског позоришта чија је стална чланица од 1996. године.[4]
Манекенство
уредиМилица Милша је завршила курс манекенства код Тамаре Бакић. Две године узастопно добила је награду Венера, као најлепша и најбоља манекенка Социјалистичко Федеративне Републике Југославије по избору читалаца листа Практична жена. Била је мис Канског филмског фестивала.[5]
Фотографисала се за различите часописе и магазине са више од 300 насловних страна. Њена фотографија нашла се и на насловној страни првог новогодишњег броја српског "Плејбоја“.[6][7]
Снимила је више од 30 реклама. Заштитно је лице неколико модних кућа и козметичких брендова.
Режија
уредиРежирала је представу Кокошке по сценарију свог супруга Жарка Јокановића, која је премијерно изведена 30. априла 2009. године у Позоришту Тимочке крајине Зоран Радмиловић у Зајечару, а београдску премијеру представа је имала 9. маја 2009. године у Позоришту на Теразијама. За успешну режију добила је награду Позоришта сребрњак са ликом Зорана Радмиловића. Велики Оскаров кабаре је представа коју је такође режирала и са великим успехом изведена у Дому синдиката 24. децембра 2009. године, представа се игра у градовима широм Србије.[8]
Приватни живот
уредиМилица Милша је глуму дипломирала на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића.[9]
Њен отац је познати књижевник и академик Антоније Исаковић а мајка књижевница Лепосава Миланин.[10] Има сина Антонија Исаковића коме је име дала по свом оцу. Удата је за Жарка Јокановића, познатог сценаристу, редитеља, глумца и политичара.[11]
Надимак Милша добила је од мајке када је имала годину дана,[12] што касније постаје њен псеудоним.[13]
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1970-е | |||
1978. | Трен | девојчица | |
1979. | Другарчине | девојчица | |
1980-е | |||
1981. | Берлин капут | Девојчица која игра школице | |
1987. | Тесна кожа 2 | манекенка | |
1988. | Тесна кожа 3 | дактилографкиња | |
1989. | Уцена - откуп у крви (амерички филм) | Луси | |
1990-е | |||
1991. | Бољи живот 2 | секретарица Ивона | |
1993. | Рај | Францускиња | |
1993 — 1994. | Срећни људи | Лара Симоновић | |
1995. | Крај династије Обреновић | госпођа Николић | |
1995 — 1996. | Срећни људи 2 | Лара Симоновић | |
1997. | Рођени сјутра | Лидија | |
1998. | Живана | Живана, Цици | |
2000-е | |||
2000. | Породичне приче | комшиница | |
2001. | Секс бомб | Сандра | |
2001. | Харолд и Мод | удавача | |
1998 — 2001. | Породично благо | Светлана Лена Николић | |
2002. | Призори из брачног живота | супруга | |
2002. | Хотел са 7 звездица | Верица | |
2003. | Ледина | Светлана | |
2004. | Јесен стиже, дуњо моја | Циганка врачара | |
2005. | Идеалне везе | Лола | |
2006. | Где цвета лимун жут | сестра Маргарита | |
2007. | Сељаци | Милунка | |
2007. | Оно наше што некад бејаше | Перса | |
2007. | Црна зора | Весела | |
2008. | Бела лађа 2 | Мелиса | |
2008. | Кнежевина Србија | Кнегиња Персида Карађорђевић | |
2008 — 2009. | Рањени орао | Зага | |
2009. | Бела лађа 3 | Мелиса | |
2010-е | |||
2010. | Може и другачије | Комшиница Бранка | |
2010. | Бела лађа 4 | Мелиса | |
2010. | Страх од љубави | Лиса | |
2010. | Рестауратор | Службеница | |
2010. | Мирис кише на Балкану (ТВ серија) | Савета | |
2011. | Бела лађа 5 | Мелиса | |
2011. | Ас пик | Психијатар | |
2012. | Бела лађа 6 | Мелиса | |
2012. | Будва на пјену од мора | Слађана | |
2013. | Певај, брате! | Даринка | |
2019. | Јунаци нашег доба | Дринка | |
2020-е | |||
2020 — 2022. | Игра судбине | Ада Каначки | |
2023. | Залив | ||
2023 - у току | Закопане тајне | Лала Додер |
Референце
уреди- ^ „Glumica objasnila: Kako je Milica Isaković postala Milica Milša, iako je zapravo Milica Isaković Jokanović? (VIDEO)”. prva.rs (на језику: српски). Приступљено 8. 10. 2020.[мртва веза]
- ^ „Biografije poznatih ličnosti iz Srbije Milica Milša”. poznati.info. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ Милица Милша и Владан Савић лауреати награде „Златна антена” за најбољи глумачки пар („Вечерње новости”, 8. октобар 2021)
- ^ „MILICA MILŠA: Mršavica u “kavezu””. antrfile.com. Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „MILICA MILŠA: Mršavica u “kavezu””. antrfile.com. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „Milica Milša SKROZ gola u 50. godini, a u ruci joj PAPRIKE! (18+) (FOTO)”. Телеграф. 20. 08. 2017. Приступљено 11. 10. 2018.
- ^ „TVITER BRUJI O MILICI MILŠI! Zbog vruće fotke iz Plejboja popljuvali joj i izgled i TALENAT?! ŠOK!”. kurir.rs. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „Milica Milša u Mojih 50”. naxi.rs. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „Milica Milša”. bdp.rs. Архивирано из оригинала 15. 4. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „Милица Милша биографија”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала 03. 02. 2015. г. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ „Nikada nije otkrila ko je otac njenog sina: Naslednik Milice Milše ima neobično ime, a dala mu je svoje prezime!”. pulsonline.rs. 11. 10. 2018. Приступљено 15. 4. 2020.
- ^ Трошељ, Славко (16. 4. 2011). „Пријатеље бирамо искључиво срцем”. Политика. Приступљено 18. 4. 2011.
- ^ „Milica Milša i Žarko Jokanović o popularnoj seriji: Sa sudbinom nema ratovanja”. vesti-online.com. Приступљено 15. 4. 2020.
Спољашње везе
уреди- Милица Милша Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Милица Милша на сајту Београдског драмског позоришта
- Милица Милша на сајту Стеријиног позорја
- Милица Милша на сајту Pozorista.com
- Милица Милша на сајту Tiketklub.com
- Милица Милша на сајту TvProfil