Glavna strana
Okupacija Luksemburga u Prvom svetskom ratu
Nemačka okupacija Luksemburga u Prvom svetskom ratu bila je prva od dve vojne okupacije Velikog vojvodstva Luksemburg u dvadesetom veku. Od avgusta 1914. pa sve do kraja rata u novembru 1918, Luksemburg je bio pod potpunom okupacijom Nemačkog carstva. Nemačka vlada je opravdavala okupaciju potrebom da pruže podršku svojim jedinicama raspoređenim u susednoj Francuskoj, mada su Luksemburžani, kako savremenici tako i njihovi potomci, drugačije tumačili nemačke postupke.
Tokom ovog perioda Luksemburgu je dozvoljeno da zadrži svoju vladu i politički sistem, iako se prisustvo nemačke vojske osećalo kao krajnje neugodno. Bez obzira na distrakciju koju je okupacija donela, Luksemburžani su se trudili da život vode što uobičajenije. Političke partije su svoju pažnju usmerile na ekonomiju, obrazovanje i ustavne reforme. Domaće političko okruženje se dosta zakomplikovalo smrću Paula Ajšena koji je bio premijer Luksemburga tokom 27 godina. Nakon njegove smrti usledio je period kratkotrajnih vlada, stanje koje je dovelo do pobune i ustavnog rasula nakon povlačenja nemačkih vojnika.
Manuel de Falja
Manuel de Falja (šp. Manuel de Falla; Kadiz, 23. novembar 1876 — Alta Grasija, 14. novembar 1946) bio je najugledniji španski kompozitor ranog 20. veka. Uz Enrikea Granadosa i Isaka Albeniza jedan je od najznačajnijih predstavnika španskog muzičkog nacionalizma. Bio je jedan od prvih kompozitora iz te tradicije koji je postao poznat širom Evrope i Amerike, prekinuvši na taj način izolovanost španske muzike od 18. veka.
U njegovom stvaralaštvu mogu se uočiti uticaji kako španske muzičke tradicije, tako i francuske muzike i evropske avangarde. Komponovao je balete: Ljubav čarobnica i Trorogi šešir; opere: Kratak život i Lutkarsko pozorište majstora Pedra; i instrumentalna dela, među kojima se ističu Betička fantazija za klavir i Koncert za čembalo. Njegovo delo za klavir i orkestar Noći u vrtovima Španije blisko je estetici impresionizma. Ostavio je za sobom nedovršenu scensku kantatu Atlantida na kojoj je radio poslednjih dvadeset godina života. Po završetku Španskog građanskog rata emigrirao je u Argentinu i tamo umro 1946. godine.
Nagrada Gremi za najbolju hard rok izvedbu
Nagrada Gremi za najbolju hard rok izvedbu (engl. Grammy Award for Best Hard Rock Performance) priznanje je koje se do 2011. godine dodeljivalo muzičkim izvođačima za najbolje nastupe u okviru hard rok muzike.
Nagrada je prvi put dodeljena 1989. godine u okviru nagrade za najbolju hard rok ili metal izvedbu (vokalnu ili instrumentalnu). Te godine pobedu je odneo Jethro Tull sa albumom Crest of a Knave, iako se očekivala nagrada za album ...And Justice for All grupe Metallica. Ovaj izbor je doveo do kritika, jer su novinari sugerisali da muzika grupe Jethro Tull ne pripada žanrovima hard roka ili hevi metala. To je uzrokovalo odvajanje kategorija, pa je pored kategorije za najbolju hard rok izvedbu nastala i jedna za najbolju metal izvedbu. Nagrada je od 1992. do 1994. godine nosila ime Nagrada Gremi za najbolju hard rok izvedbu sa vokalom.
Nagrada je ukinuta 2012. godine zbog velike promene u kategorijama Gremija. Posle 2012. godine, zapažene hard rok izvedbe su prebačene u kategoriju Najbolja hard rok/metal izvedba koja je 2014. godine podeljena, vraćajući kategoriju Najbolja metal izvedba i dodajući hard rok pesme u kategoriju Najbolja rok izvedba.
Vesti
- 21. novembar — Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vođe Hamasa Mohameda Deifa u vezi s istragom ratnih zločina u Palestinskim teritorijama.
- 6. novembar — Donald Tramp je pobedio na izborima i dobio dovoljno elektorskih glasova za izbor 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
- 1. novembar — U urušavanju nadstrešnice ispred železničke stanice u Novom Sadu poginulo je 15 osoba, a dvoje je teško povređeno.
- 30. oktobar — Najmanje 217 osoba je poginulo u poplavama koje su pogodile španski grad Valensiju, nakon tragedije proglašena je trodnevna žalost.
- 26. oktobar — Izrael je pokrenuo vojnu akciju protiv Irana, sa više eksplozija prijavljenih u Teheranu i Karadžu.
- 24. oktobar — Usvojena je Kazanjska deklaracija na 16. samitu BRIKS-a. Trinaest zemalja kandidata su dobile status partnera: Turska, Kazahstan, Uzbekistan, Alžir, Belorusija, Bolivija, Kuba, Indonezija, Malezija, Nigerija, Tajland, Uganda i Vijetnam.
- 24. oktobar — U tropskoj oluji Trami, koja je pogodila severoistočnu obalu Filipina, poginulo je najmanje 26 ljudi, dok je više od 150.000 ljudi moralo da napusti svoje domove.
 |
23. novembar
- 1889 — U salonu Pale rojal u San Francisku postavljen prvi džuboks.
- 1932 — Spajanjem kraljevstava Nedžd i Hidžaz formirana Kraljevina Saudijska Arabija, s kraljem Abdulom Azirom ibn Saudom.
- 1971 — Kina postala stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
- 1980 — U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo 2.735 osoba, povređeno najmanje 7.500.
- 1996 — Oteti etiopski „Boing 767” sa 163 putnika i 12 članova posade je pao u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva, pri čemu je poginulo 125 osoba.
- 2003 — Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze podneo ostavku zbog optužbe oko falsifikovanja izbornih rezultata.
- 2007 — MS Eksplorer (na slici) je postao prvi kruzer koji je potonuo u Južnom okeanu.
|
Da li ste znali
- … da su Švajcarci jedu najviše čokolade — 10 kilograma po osobi godišnje?
- … da je vampir jedina srpska reč koja se kao internacionalizam koristi u svim svetskim jezicima?
- … da krtica (na slici) može da iskopa tunel od 70 metara dužine i oko 0,7 metara dubine za samo jednu noć?
- … da na Kamčatki postoji preko 100 vulkana, a da je od toga tridesetak još uvek aktivno?
- … da je jagoda jedino voće na svetu čije se seme nalazi na samom plodu, a ne unutar njega?
- … da su se filmski trejleri prvobitno prikazivali nakon filma?
- … da je Teodor Ruzvelt imao hijenu za kućnog ljubimca?
|
Izabrana slika
|
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 63,9 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 697.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 391.791 korisnik otvorio nalog, a od toga je 1.756 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
Vikirečnik slobodni rečnik
Vikicitat slobodni citati
Vikiknjige slobodne knjige
Vikizvornik slobodna biblioteka
Vikinovosti slobodne vesti
Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
Vikivrste direktorijum vrsta
Medijaviki razvoj viki softvera
Vikipodaci slobodna baza znanja
Vikiostava slobodno skladište medija
Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
Metaviki koordinacija zajednice
