Извор странице Дејановићи

{{Other uses|Драгаши}}
{{Племство|
| презиме = Дејановићи
| посед = [[Држава Дејановића]]
| грб = Zegligovic Coat of Arms.png
| држава = [[Српско царство]], [[Држава Дејановића]]
| владарска титула = [[севастократор]], [[деспот]]
| оснивач = [[Дејан (деспот)|Дејан]]
| година =
| националност = [[Срби|српска]]
| вјера = [[Православље|православна]]
| презимена = 
}}

'''Дејановићи''' или '''Драгаши''' су били [[Срби|српска]] средњовековна [[властела|великашка]] породица,{{sfn|Шуица|2008|p=301}}{{sfn|Алексић|2019|p=}} која је током друге половине [[14. век]]а, у време [[Распад Српског царства|распада Српског царства]], овладала [[Држава Дејановића|пространом облашћу]] на истоку српске државе (југоисточни делови данашње [[Србија|Србије]], југозападни делови данашње [[Бугарска|Бугарске]] и источни делови данашње [[Северна Македонија|Северне Македоније]]).{{sfn|Рајичић|1954|p=227-243}}{{sfn|Михаљчић|1975|p=}}{{sfn|Михаљчић|1982|p=21-35}}  

[[Датотека:Srpsko carstvo 1360.png|мини|250п|[[Српско царство]] око 1360. године, у време цара [[Стефан Урош V|Уроша]], са територијама обласних господара]]

Њен родоначелник је био севастократор, односно деспот [[Дејан (деспот)|Дејан]] који је био ожењен сестром цара [[Стефан Душан|Душана]] (краљ [[1331]] — [[1345]], цар [[1346]] — [[1355]]) [[Теодора Немањић|Теодором]] (у монаштву ''Евдокија'') и који је управљао [[Жупа у време Немањића|жупама]] [[Жеглигово]] и [[Прешево]]. Током владавине цара [[Стефан Урош V|Уроша]] (1355—1371) од кога је добио титулу [[деспот]]а и после смрти [[Јован Оливер|Јована Оливера]] проширио је своје просторе на области око [[Ћустендил|Велбужда]] и [[Радомир (град)|Радомира]]. После његове смрти га наслеђују синови деспот [[Јован Драгаш]] и ''господин'' [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Драгаш]] који су заједнички управљали њиховим поседом који су проширили тако да је обухватао широку област од [[Врање|Врања]] и Прешева до Радомира и на југ до [[Штип]]а, [[Радовиш]]та и [[Струмица|Струмице]]. После [[Маричка битка|Маричке битке]] 1371. године су постали вазали [[Османско царство|Османског царства]], а после Јованове смрти [[1377]]. или [[1378]]. године Константин наставља да управља својим областима у склопу Османског царства. Он је своју ћерку [[Јелена Драгаш|Јелену]] из првог брака удао за византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II Палеолога]] ([[1391]] — [[1425]]) и у том браку се се родили последњи [[Списак византијских царева|византијски цареви]] ([[Јован VIII Палеолог|Јован VIII]] (1425—1448) и [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин XI]] ([[1449]] — [[1453]])) и [[Морејска деспотовина#Морејски владари|морејски деспоти]]. Последњи византијски цар Константин XI, који је јуначки погинуо приликом покушаја одбране [[Пад Цариграда (1453)|Цариграда]] од [[Османско царство|Османлија]] 1453. године, је био познат под презименом своје мајке ''Драгаш'' које је носио. После Константинове смрти у [[Битка на Ровинама|бици на Ровинама]] [[1395]]. године у којој је погинуо и његов сусед [[Марко Краљевић|Марко Мрњавчевић]] (1371—1395), његовим областима наставља да управља његов син [[Јакуб Дејановић|Јакуб]] који је примио [[ислам]]{{чињеница|date=06. 2010. }}.

Константин Драгаш је опеван у [[Српске епске народне пјесме|српској народној епској поезији]] као друг [[Марко Краљевић|Марка Краљевића]] под именом ''[[Константин Драгаш Дејановић|бег Костадин]]''. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове [[Ћустендил]] што је изведено од [[Турски језик|турског]] назива ''-{Kjustendil}-'', што значи „Константинова Бања“.

==Историја==
[[Датотека:Central_balkans_1373_1395_sr.png|мини|десно|250п|[[Држава Дејановића]] и остале српске обласне државе током 1370-тих и 1380-тих година]]

Порекло Дејана није утврђено. [[Константин Јиречек|Јиречек]] је указивао на војводу Дејана Мањка који је 1333. године учествовао у преговорима са Дубровником. Дејан је био царев сродник, ожењен [[Душан Силни|Душановом]] полусестром [[Теодора Немањић|Теодором]], рођеном сестром [[Симеон Урош Немањић|Симеона]]. Душан га назива братом царства ми. Као царевом сроднику припала му је висока титула [[севастократор]]а. Папа [[Папа Иноћентије IV|Иноћентије]] препоручује Дејану своје посланике који су 1355. године дошли на српски двор да воде преговоре о склапању црквене уније и о организовању [[Крсташки ратови|крсташког рата]] против [[Османско царство|Турака]]. Дејан је напредовао у хијерархијској структури. Носио је титулу [[деспот]]а, а његова жена титулу [[Царица|царице]]. Као севастократор се Дејан помиње неколико месеци пре Душанове смрти. Деспотску титулу вероватно је добио од [[Стефан Урош V|Уроша]]. Након 1355. године нема ниједне хронолошке одреднице о деловању овог великаша. 

Баштина Дејана обухватала је Жеглигово и Прешево (између Пчиње, Јужне Мораве и Скопске Црне горе). Била је то неуобичајено велика територија за једну баштину. Дејан је сазидао [[Архиљевица|манастир Архиљевицу]]. Држава му се простирала до бугарске границе и до Мелника. Управљао је и горњим и средњим током Струме. Дакле, користио се опадањем централне власти да прошири своју територију, мада не толико колико и [[Vojislav Vojinović|Војислав Војиновић]] и [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]]. Тек су његови синови направили велику државу. Умро је или се замонашио око 1360. године. Његови синови, [[Константин Дејановић|Константин]] и [[Јован Дејановић|Јован]], једно  време су потиснути од [[Влатко Паскачић|Влатка Паскачића]] који заузима Прешево. Тиме је Дејанова област сужена на Жеглигово и Горње Пострумље. 

Браћа Драгаши су обновили државу свога оца и чак је проширили (макар двоструко) након [[Маричка битка|Маричке битке]]. Њихова држава ширила се на све стране, а посебно према југу. Штим и Струмица, центри њихове државе, налазили су се изван Дејанове државе. Потчинили су област малолетног кесара [[Угљеша Влатковић|Угљеше]], сина Влатка Паскачића. Припојили су и Славиште и Иногоште. Средином августа 1381. године Константин и његова мајка Теодора дарују Хиландару манастир Лесново са поседима у Злетову, Овчепољу и Штипу. Дејан се са деспотском титулом први пут помиње 1373. године. Добио ју је од цара Уроша. Константин се помиње у изворима тек 1376. године без византијске титуле. Драгаши су били најближи преживели сродници Немањића, уз Симеона. Јован Драгаш је био Урошев брат од тетке. Године 1376. пред судом Константина Драгаша водила се парница између представника Хиландара и манастира Светог Пантелејмона око међа у области Струмице. Старији Драгаш по последњи пут се спомиње 1378. године. Теодора са синовима равноправно иступа као владарка носећи титулу царице. Хиландар је добио и задужбину деспота Дејана, Архиљевицу. Кућа Драгаша сматрала се наследником Немањића те се на крају ородила са [[Палеолози|Палеолозима]]. Ћерка Константина удала се за солунског деспота Манојла, будућег цара (1392). Последња два византијска цара унуци су господина Константина. Константин се сматрао владарем Србије. Владао је са широком самоуправом све до погибије 1395. године. Објављивао је повеље, ковао је свој новац и сл. Самоуправа Константина сужена је након [[Косовска битка|Косовске битке]]. Након 1389. године издао је само једну повељу. Међутим, Турци нису покорили његову земљу све до [[Битка на Ровинама|битке на Ровинама]] 1395. године. Држава Драгаша постала је основа нове турске провинције. Центар санџака био је у Ћустендилу (Велбужду). 

===Спорови око земљишта===
У области Константина Драгаша вођено је неколико спорова око земљишта и међа 1375. и 1376. године. Спорови су вођени између Хиландара и руског манастира Светог Пантелејмона или Русика манастира Хиландара и властелина [[Војин Радишић|Војина Радишића]] манастира Хиландара и Богославава, господара села Нежичино. Четврти саставни део исправе односи се на утврђивање међа села Просеникова.{{sfn|Божанић|2009|p=117-118}}

Први у низу спорова је између Хиландара и Русика (ман. св. Пантелејмона). Хиландар је имао поседе у околини Струмице које му је даровао кесар Хреља. Између осталог, Хреља је Хиландару поклонио и територије којима су управљали византијски [[пронија|пронијари]] Тутко Асан и Ласкар Сидерофаг. Константин Драгаш ке даровао исте поседе Русику у периоду између 1372. и 1375. године. У кратком временском размаку два манастира добила су исто земљиште те је избијање спора било неизбежно. Обе стране су позване на суд Константина Драгаша. Учествовали су и струмички епископ Данило, велбушки епископ Григорије и 9 старинаца из села Зуброва. Пристав Станко, као особа која ужива јавну веру, могао је увек да посведочи шта је све доказано и пресуђено. Каква је била улога пристава у судском поступку? Пристав је био стални јавноправни орган српског средњовековног суда који је имао одређене помоћне и извршне функције у судском поступку. Колики је био његов значај говори чињеница да се у Душановом законику помиње у осам чланова. Суд шаље пристава да под ауторитетом своје вере врши тзв. заводеђење граница земљишних поседа. Пошто у средњем веку није било земљишних књига лако је долазило до спорова око земљишта. Приликом расправљања око парнице стариници су обилазили земљиште, а читала се хрисовуља цара Стефана. Стариници су били упознати са хрисовуљом цара [[Душан Силни|Душана]] и под заклетвом су дали изјаву да се од три њиве које су записане у хрисовуљи никада није давао десетак. Потом су утврђене нове међе које су записане у повељи.{{sfn|Божанић|2009|p=118-120}}

Стариници су у средњовековном српском праву биле особе које полажу заклетву и потврђују чињенице битне за спор. Њиховим исказима поклањала се безусловна вера. Сусрећу се и под именом клеветници, старци, душевници, сведоци. То су честити, непорочни и угледни људи из неког краја који су сведочили приликом утврђивања међа. Уживали су поштовање и опште поверење. У овом спору стариници су утврдили да земља пронијара никада није била у саставу села Макријево и Мокрани те да према томе није ни припадала манастиру Светог Пантелејмона. Као доказно средство да није било никакве заједнице послужило је начин плаћања приселице и вражде у доба цара Душана. Главни доказ налазио се у чињеници да је манастир Хиландар платио приселицу као надокнаду за коње и побијене људе од стране разбојника (разбојништво је почињено на овом земљишту током Душанове владавине). Дакле, поменута земља припадала је Хиландару који ју је добио од [[Хреља Охмућевић|Хреље]].{{sfn|Божанић|2009|p=121}} 

Пред Константином Драгашем водио се и спор између Хиландара и властелина Војина Радишића о земљи црквеној „на Пачкове“. Спорна је била међа између црквеног и световног земљопоседа. Број стариника у овом спору није наведен. Поред стариника, на терен су, да утешу међе, изашла и два епископа и два члана државне управе ([[челник]] и [[кефалија]]). [[Милош Благојевић|Благојевић]] је сматрао да је челник утврђивао међе у споровима у којима су се црквени земљопоседи међили са световним. Кефалија је био присутан пошто се земљиште налазило на просторима његове жупе, а челник је био представник централне управе, односно владарев изасланик. Присуство двојице високих црквених достојанственика (струмички и бањски епископ) и двојице представника централне управе, поред старинаца, упућује да је овде  у питању био мешовити суд тј. да су у питању васељенске судије. Васељенске судије постојале су у Византији у доба владавине деспота Угљеше Мрњавчевића. Институција је уведена 1329. године током владавине [[Андроник III Палеолог|Андроника III]]. Био је то врховни византијски суд кога су чинила четири члана, по правилу два духовна и два световна. Они су судили у грађанским и кривичним делима. Институција је постојала и у Серској области, али ту васељенске судије нису имале толико значајну улогу као у [[Византијско царство|Византијском царству]]. Институција васељенских судија настала је у држави браће Драгаш после Маричке битке и то углавном у областима које су некада припадале Угљеши.{{sfn|Божанић|2009|p=121-125}}

Трећи у низу спорова вођен је око међа између Хиландара и Богослава, господара села Нежичино, такође пред господином Константином. Требало је прецизно одредити шта припада селу Борујеву (тј. властелинству Хиландара), а шта селу Нежичино (тј. Богославу). Број стариника овде је био мањи; убележено је четири стариника. Спор је решио челник Теријан који је у служби Драгаша од 1376. године. Учествовао је и Станко, пристав струмичког кефалије Дабижава. У улози судија појављују се два епископа.{{sfn|Божанић|2009|p=125-127}} 

Пред Константином Драгашем водио се и спор око међа села Просеникова. И овде је евидентно смањење броја стариника (четворица) што сведочи о смањењу њиховог утицаја.

== Владари из породице Дејановића ==
* [[Дејан (деспот)|Дејан]] (1310-?), [[севастократор]] и [[деспот]]
* [[Јован Драгаш]] (?-[[1377]]/[[1378]]), деспот
* [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Драгаш]] (?-[[1395]]),
* [[Јакуб Драгаш|Јаков (Јакуб)]] (1395-?),

== Родослов Дејановића ==

{{Родослов/start}}
{{Родослов| | | | | | | Деј |y| Тео1 | | | | Деј = [[Дејан (деспот)|Дејан]]| Тео1 = [[Теодора Немањић|Теодора]] [[Немањићи|Немањић]]}}
{{Родослов| | | | | | | | | |!| | | | | |}}
{{Родослов| |,|-|-|-|-|-|-|-|+|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|.| | |}}
{{Родослов| Јов | | Жар |y| Тео2 |y| Ђур | | Неп |y| Кон |~| Евг | Јов = [[Јован Драгаш|Јован]]| Жар = [[Жарко (властелин)|Жарко]]| Тео2 = [[Теодора Драгаш|Теодора]]| Ђур = [[Ђурађ I Балшић|Ђурађ]] [[Балшићи|Балшић]]| Неп = Непозната|| Кон = [[Константин Драгаш Дејановић|Константин]]| Евг = Евгенија [[Династија Комнина|Комнин]]}}
{{Родослов| | | | | | | |!| | | |!| | | | | | | |!| | | |}}
{{Родослов| | | Руђ |~| Мрк | | Блш | | | | | | Јел |y| Ман | | | | | | | Руђ = Руђина [[Балшићи|Балшић]]| Мрк = [[Мркша Жарковић|Мркша]]| Блш = види: ''[[Балшићи]]''| Јел = [[Јелена Драгаш|Јелена]]| Ман = [[Манојло II Палеолог|Манојло]] [[Палеолози|Палеолог]]}}
{{Родослов| | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | |!| |}}
{{Родослов| | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | Плз | | | Плз = види: ''[[Палеолози]]''}}
{{Родослов/end}}

:'''''Напомена''''': Родослов породице Дејановића је рађен према књизи {{ГА-РТ}}.

== Види још ==
* [[Држава Дејановића]]
* [[Распад Српског царства]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Алексић|first=Владимир|title=Српски деспот, монах Доротеј - великосхимник Јован Каливит|journal=Натписи и записи|year=2015|volume=1|pages=131-139|url=https://www.academia.edu/13633374}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Алексић|first=Владимир|title=Драгаши: Прошлост, историја, предање|year=2019|location=Пожаревац|publisher=Народни музеј}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|author-link=Милош Благојевић|title=Закон господина Константина и царице Јевдокије|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2007|volume=44|pages=447-458|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880744447B}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Божанић|first=Снежана|title=Спорови око земљишта и међа у области Константина Драгаша|journal=Споменица Историјског архива Срем|location=Београд|year=2009|volume=8|pages=117-127|url=https://www.academia.edu/44198766}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|author-link1=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|orig-year=2001|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.com/books?id=gWctAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Вујошевић|first=Жарко|title=Повеља господина Константина Драгаша Хиландару о поклонима Војводе Дмитра (Хил. 63)|journal=Стари српски архив|year=2010|volume=9|pages=111-133|url=https://www.scribd.com/document/376184809}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Вујошевић|first=Жарко|title=Повеља господина Константина Драгаша Хиландару о даровању четири села у околини Врања (Хил. 64)|journal=Стари српски архив|year=2010|volume=9|pages=135-145|url=https://www.scribd.com/document/376184809}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Вујошевић|first=Жарко|title=Повеља браће Драгаша Хиландару о цркви Св. Власија: Кочани, 1. јуни 1377.|journal=Стари српски архив|year=2011|volume=10|pages=71-86|url=https://www.scribd.com/document/531335696}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Драгичевић|first=Павле|title=Повеља царице Јевдокије и њеног сина Константина о даривању Хиландару њихове баштинске цркве у Архиљевици: Струмица, 1387. септембар 1-1379. август 31.|journal=Стари српски архив|year=2011|volume=10|pages=89-102|url=https://www.academia.edu/3736749}}
* {{Cite journal|ref=harv|last1=Живојиновић|first1=Мирјана|author-link1=Мирјана Живојиновић|last2=Суботин-Голубовић|first2=Татјана|author-link2=Татјана Суботин Голубовић|title=Акт господина Константина Драгаша и царице Евдокије манастиру Ивирону (13. јануар, око 1380)|journal=Хиландарски зборник|year=2004|volume=11|pages=287-294|url=https://books.google.com/books?id=IPvYAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Живојиновић|first=Мирјана|author-link=Мирјана Живојиновић|title=Драгаши и Света Гора|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2006|volume=43|pages=41-57|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880643041Z}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|author-link=Синиша Мишић|title=Повеља господина Константина Драгаша Хиландару за Лесново (Хил. 68): 1381, август 15. Струмица|journal=Стари српски архив|year=2018|volume=17|pages=97-107}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|authorlink=Раде Михаљчић|title=Крај Српског царства|year=1975|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=N1VpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|chapter=Доба обласних господара|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=21-35|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Николић|first=Маја|title=Јелена Драгаш Палеологина: Последња царица Ромеја|year=2018|location=Београд|publisher=Филип Вишњић|url=https://books.google.com/books?id=h1vvxwEACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|author-link=Георгије Острогорски|title=Господин Константин Драгаш|journal=Зборник Филозофског факултета|location=Београд|year=1963|volume=7|number=1|pages=287-294|url=https://books.google.com/books?id=w0oQAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Рајичић|first=Миодраг|title=Севастократор Дејан|journal=Историски гласник|year=1953|volume=6|number=3-4|pages=17-28|url=https://books.google.com/books?id=L3s6AQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Рајичић|first=Миодраг|title=Основно језгро државе Дејановића: Прилози нашој историској географији|journal=Историски часопис|year=1954|volume=4|issue=1952-1953|pages=227-243|url=https://books.google.com/books?id=hgsWAQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|title=Севастократори и кесари у Српском царству|journal=Зборник Филозофског факултета|location=Београд|year=1970|volume=11|number=1|pages=255-269|url=https://books.google.com/books?id=iQqcHAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|title=Деспоти у Византији и јужнословенским земљама|year=1960|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/9278/Despoti_u_Vizantiji_i_juznoslovenskim_z.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Штетић|first=Марина|title=Повеља господина Константина Драгаша манастиру Вазнесења у Штипу, задужбини војводе Дмитра: Штип, 1388, март 26.|journal=Стари српски архив|year=2018|volume=17|pages=109-125}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Шуица|first=Марко|chapter=Драгаши/Дејановићи|title=Енциклопедија српског народа|year=2008|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|pages=301|chapter-url=https://books.google.com/books?id=K8fEPgAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Шуица|first=Марко|chapter=Јован Драгаш|title=Српски биографски речник|year=2009|volume=4|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|pages=432-433|chapter-url=https://books.google.com/books?id=vZrvtAEACAAJ}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20070909000623/http://www.geocities.com/miljakovic/dk.htm Српски владари (''Дејановићи'')]
* [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:despot-dejan Историјска библиотека: Деспот Дејан]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Дејановићи| ]]