Извор странице Индустрија

[[Датотека:Gdp-and-labour-force-by-sector.png|мини|250px|[[Бруто домаћи производ|ГДП]] композиција сектора и радне снаге по занимању у облику било које компоненте за привреду. Зелене, црвене, и плаве компоненте боја земаља представљају проценте за [[пољопривреда|пољопривреду]], индустрију, и [[Терцијарни сектор привреде|услужне секторе]].]]

'''Индустрија''' (од [[латински језик|латинске]] речи -{''industrius''}- — вредноћа) представља вид [[производња|производње]] [[Добро (економски појам)|добара]] или сродних [[услуга]] у оквиру [[Привреда|привреде]].<ref>[http://dictionary.reference.com/browse/industry Industry | Define Industry at Dictionary.com] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140204025505/http://dictionary.reference.com/browse/industry |date=04. 02. 2014. }}</ref> Главни извор прихода групе или компаније је индикатор њене релевантне индустрије.<ref>{{cite web|url=http://www.investopedia.com/terms/i/industry.asp|title='Definition of Industry' Investopedia|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170722093616/http://www.investopedia.com/terms/i/industry.asp|archivedate=22. 07. 2017|access-date=19. 10. 2017}}</ref> Кад велика група има вишеструке изворе стварања прихода, сматра се да она делује у различитим индустријама. Прерађивачка индустрија је постала кључни сектор производње и радне снаге у [[Европа|Европским]] и [[Северна Америка|Северно Америчким]] земљама током [[Индустријска револуција|индустријске револуције]],<ref>{{harvnb|Horn|Rosenband|Smith|2010|pp=}}</ref><ref>{{harvnb|Landes|1999|pp=}}</ref> поремећујући раније [[Меркантилизам|меркантилистичке]] и [[Феудализам|феудалне]] привреде. Ово је проистекло из многих узастопних брзих напредака у технологији, као што су производња [[челик]]а и [[угаљ|угља]].

Након индустријске револуције, око једне трећине производње светске привреде је долазило из [[Производња|производних]] индустрија. Многе [[Развијена земља|развијене земље]] и многе развијајуће/полу-развијене земље (Индија итд.) у знатној мери зависе од производне индустрије. Индустрије земље у којима се налазе, и привреде тих земаља су међусобно повезане у комплексну мрежу међузависности.

Индустрија представља машинску прераду сировина и серијску производњу. У индустрију се убрајају све непољопривредне гране. Њен развој зависи од природних и друштвених услова. ''Природни услови'' су: природни ресурси којима земља располаже, размештај ресурса и количина ресурса. ''Друштвени услови'' су: човек и његова улагања.

== Подела индустрије ==
{{main|Економски сектор|Индустријска класификација}}

Индустрије се могу класификовати на више начина. На највишем нивоу, индустрија се често класификује према [[Теорија три сектора|теорији три сектора]] у [[економски сектор|секторе]]: [[примарни сектор економије|примарни]] (екстрактивни), [[секундарни сектор економије|секундарни]] (производни), и [[терцијарни сектор економије|терцијарни]] (услуге). Неки аутори додају [[кватернарни сектор економије|кватернарне]] (знање) или чак [[квинарни сектор економије|квинарне]] (култура и истраживање) секторе. Током времена, расподела индустрије датог друштава по секторима се мења. Испод економских сектора постоји много других детаљнијих [[Индустријска класификација|индустријских класификација]]. Ови класификациони системи обично деле индустрије према сличним функцијама и тржиштима и идентификују предузећа која производе сличне производе.

Према предмету рада индустрија се дели на: [[екстрактивна индустрија|екстрактивну индустрију]] и [[прерађивачка индустрија|прерађивачку индустрију]]. Према врсти производа подела индустрије је следећа: [[тешка индустрија]] и [[лака индустрија]]. Гране тешке индустрије су: [[енергетика]], [[рударство]], [[металургија]], [[хемијска индустрија]], [[грађевинска индустрија]]. Гране лаке индустрије су: [[прехрамбена индустрија]], [[текстилна индустрија]], [[дрвна индустрија]], [[дуванска индустрија]], [[графичка индустрија]], [[индустрија грађевинских материјала]] и [[индустрија коже и обуће]].

[[Тржиште|Тржишно]]-базирани класификациони системи као што су: [[Global Industry Classification Standard|Глобални индустријски класификациони стандард]]<ref>{{cite web|url=http://www.msci.com/resources/factsheets/MSCI_Global_Industry_Classification_Standard.pdf | title = Archived copy | accessdate=19. 12. 2014. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141219200846/http://www.msci.com/resources/factsheets/MSCI_Global_Industry_Classification_Standard.pdf | archivedate=19. 12. 2014. }}</ref> и [[Industry Classification Benchmark|Индустријски класификациони бенчмарк]]<ref>{{Cite web |url=http://www.icbenchmark.com/ |title=Industry Classification Benchmark main page |access-date=19. 10. 2017 |archive-date=28. 06. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170628025830/http://www.icbenchmark.com/ |url-status= }}</ref><ref>[http://www.icbenchmark.com/ICBDocs/ICB_%20Product_Spec_Nov2011.pdf Industry Classification Benchmark structure] {{Wayback|url=http://www.icbenchmark.com/ICBDocs/ICB_%20Product_Spec_Nov2011.pdf |date=20170918160202 }} (pdf)</ref><ref>{{cite web| url = http://press.djindexes.com/index.php/dow-jones-indexes-divests-its-50-interest-in-industry-classification-benchmark-2/| title = Dow Jones Indexes Divests Its 50% Interest in Industry Classification Benchmark| publisher = Dow Jones Indexes| format = press release| date = 16. 06. 2011.| access-date = 19. 10. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170117163544/http://press.djindexes.com/index.php/dow-jones-indexes-divests-its-50-interest-in-industry-classification-benchmark-2/| archive-date = 17. 01. 2017|url-status=dead}}</ref> се користе у [[Финансије|финансијама]] и [[market research|истраживању тржишта]].

На локацију индустрије утичу фактори који се деле на класичне (географски положај, природни ресурси, радна снага, саобраћај и везе) и нове (технолошки услови производње, инфраструктура, тржиште, фактор инвестиција, заштита човекове средине). Што је нижи ниво економског развоја, утолико је више међу факторима размештаја заступљена класична група фактора.

Најуспешнија индустријска [[предузеће|предузећа]] у датом сектору су најчешће или предузећа основана изразито великим капиталом, или предузећа иноватори, која су прва освојила неку нову технологију, процес или тржиште.

Индустрија је постала кључни сектор производње у [[Европа|европским]] и [[Северна Америка|северно америчким]] земљама током [[Индустријска револуција|индустријске револуције]], која је изменила пређашње [[меркантилизам|меркантилне]] и [[феудализам|феудалне]] економије кроз низ великих технолошких напредака као што је изум [[парна машина|парне машине]]. Индустријске земље су заузеле [[капитализам|капиталистички]] економски курс. Железница и пароброди су омогућили јефтин превоз роба до раније практично недоступних удаљених тржишта, и омогућили приватним фирмама згртање великог богатства. Након индустријске револуције, око једне трећине светске економске производње је долазило из индустријског сектора - што је већи удео од удела [[пољопривреда|пољопривредног]] сектора, али данас је услужни (такозвани терцијарни) сектор развијенији од индустријског.

Посебан вид индустрија је [[наменска индустрија]].

=== -{ISIC}- ===
{{main|Међународна стандардна индустријска класификација}}
Међу мноштвом привредних класификација [[Међународна стандардна индустријска класификација|-{ISIC}-]] је најкомплетнија систематска индустријска класификација. Ову класификацију је формулисао [[United Nations Statistics Division|Статистичко одељење Уједињених нација]].<ref>{{cite web|url=http://unstats.un.org/unsd/cr/registry/regcst.asp?Cl=27&Lg=1| title = United Nations Statistics Division - Classifications Registry| website = unstats.un.org}}</ref>

-{ISIC}- је стандардна класификација економских активности уређена тако да се ентитети могу класификовати према активностима које обављају. Категорије у оквиру ове класификације на најдетаљнијем нивоу (класама) су објашњене у складу са оним што је у већини земаља уобичајена комбинација активности описаних у статистичким јединицама, имајући у виду релативан значај активности укључених у ове класе.

Док -{ISIC Rev.4}- наставља да користи критеријуме као што су улаз, излаз и употреба произведених производа, знатнији нагласак је дат карактеру производног процеса при дефинисању и објашњавању -{ISIC}- класа.

== Индустријски развој ==
[[Датотека:Regenerative-thermal-oxidizer-logistics.jpg|мини|Оптимизована [[логистика]] је омогућила брз развој индустрије. Овде је приказан [[Регенеративни термички оксидатор|термички оксидатор]] током процеса индустријског испоруке.]]
[[Датотека:Kunda tsemenditehas.jpg|мини|Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја (фабрика [[цемент]]а у [[Кунда|Кунди]] у Естонији)]]

[[Индустријска револуција]] је довела до развоја фабрика за производњу у великим размерама, што је довело до консеквентних промена у друштву.<ref name="More2000">{{Cite journal|last=More | first = Charles | title = Understanding the Industrial Revolution | publisher = Routledge |publication-place=London |year=2000 | url = https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=102816164 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110814041034/http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=102816164 | archivedate=14. 08. 2011. }}</ref> Првобитно су фабрике функционисале на парни погон, али се касније прешло на [[Електрицитет|струју]] када је развијена [[Електричне мреже|електрична мрежа]]. Механизована [[линија за монтажу]] је уведена како би се делови саставили на поновљив начин, са појединачним радницима који у току процеса обављају одређене кораке. То је довело до значајног повећања ефикасности, и снижавања трошкова завршног процеса. Касније се [[аутоматизација]] све више користи за замену људских оператера. Овај процес је убрзан развојем [[рачунар|компјутера]] и [[робот]]а.

== Деиндустријализација ==
{{main|Деиндустријализација}}
[[Датотека:Clark's Sector Model.png|мини|лево|450px|[[Colin Clark (economist)|Колин Кларков]] модел сектора привреде која пролази кроз технолошке промене. У каснијим ступњевима, расте [[Quaternary sector of the economy|квартарни сектор привреде]].]]

Историјски одређене производне индустрије су се смањиле због различитих економских фактора, укључујући развој заменске технологије или губитак конкурентске предности. Пример првог је опадање производње [[кочије|кочија]] када је дошло до развоја масовне производње [[аутомобил]]а.

Недавни тренд је миграција успешних, индустријализованих нација према [[Постиндустријско друштво|постиндустријском друштву]]. Ово се манифестује повећањем [[Терцијарни сектор привреде|сектора услуга]] на рачун производње, и развојем економије засноване на информацијама, тзв. [[информациона револуција]]. У постиндустријском друштву, произвођачи се премештају на профитабилније локације путем процеса [[офшоринг]]а.

Мерења учинака и економских ефеката прерађивачких индустрија нису историјски гледано стабилна. Традиционално, успех је мерен бројем створених радних места. Сматра се да је смањени број запослених у производном сектору последица смањене конкурентности сектора, или да је последица [[lean manufacturing|оптимизације]] процеса. Повезано са том променом је побољшање [[квалитет]]а произведене робе. Мада је могуће производити робу ниске технолошке сложености користећи радну снагу с ниским степенима стручности, способност производње високотехнолошких производа је генерално зависна од висококвалификованог особља.

== Друштво ==
{{main|Индустријско друштво}}

[[Индустријско друштво]] се може дефинисати на више начина. Индустрија је важан део већине друштава и нација, те стога владе морају да имају неку врсту [[Индустријска политика|индустријске политике]], којом се регулише индустријски пласман, [[Контаминација|индустријско загађење]], [[спонзорисање|финансирање]] и [[Капитализам|индустријски рад]].

=== Индустријски рад ===
[[Датотека:Worker 9.JPG|мини|лево|A female industrial [[worker]] amidst heavy steel [[semi-product]]s (KINEX BEARINGS, [[Битча|Bytča]], [[Словачка|Slovakia]], c. 1995–2000)]]
[[Датотека:Airacobra P39 Assembly LOC 02902u.jpg|мини|The assembly plant of the [[Bell Aircraft Corporation]] ([[Wheatfield, New York]], United States, 1944) producing [[P-39 Airacobra]] fighters]]
{{main|Индустријски рад}}
{{further|индустријска социологија|психологија рада|индустријски округ|индустријски парк}}

У индустријском друштву, индустрија запошљава највећи део становништва. Ово се типично јавља у производном сектору. Синдикат је радничка организација који су се повезали да би остварили заједничке циљеве у кључним областима као што су плате, радно време и други услови рада. Синдикат, преко свог руководства, сарађује са послодавцем у име чланова синдиката и уговара радне одредбе са послодавцима. Овај [[раднички покрет|покрет]] се првобитно јавио међу индустријским радницима.

=== Рат ===
{{main|Индустријски рат}}

Индустријска револуција је променила начин ратовања, путем [[Масовна производња|масовне производња]] наоружање и снабдевање, машинског транспорта, [[Мобилизација|мобилизације]], концепта [[Тотални рат|тоталног рата]] и [[Оружје за масовно уништење|оружја за масовно уништење]]. Рани примери [[Индустријски рат|индустријског ратовања]] су били [[Кримски рат]] и [[Амерички грађански рат]], али је његов пун потенцијал испољен током [[Светски рат|светских ратова]]. Погледајте и [[војно индустријски комплекс]], [[Наменска индустрија|индустрија оружја]], [[Наменска индустрија|војна индустрија]] и [[савремени рат]].

== Списак земаља према индустријској производњи ==
{{Main|Списак земаља према саставу ГДП сектора}}

{{Bar chart| float = center
| title = Највеће земље по индустријској производњи према [[Међународни монетарни фонд|-{IMF}-]] и [[The World Factbook|-{CIA}-]], 2016
| table_width = 70
| bar_width = 50
| data_max = 5000
| label_type = Економија
| data_type = {{center|Земпле по индустријском производу 2016. године (милијарди [[Амерички долар|УСД]])}}
| label1 = (01) '''{{застава|Кина}}''' | data1 = 4566
| label2 = (—) '''''{{застава|Европска унија}}''''' | data2 = 4184
| label3 = (02) '''{{застава|САД}}''' | data3 = 3602
| label4 = (03) '''{{застава|Јапан}}''' | data4 = 1368
| label5 = (04) '''{{застава|Њемачка| name = Немачка}}''' | data5 = 1050
| label6 = (05) '''{{застава|Индија}}''' | data6 = 672
| label7 = (06) '''{{застава|Јужна Кореја}}''' | data7 = 531
| label8 = (07) '''{{застава|УК}}''' | data8 = 505
| label9 = (08) '''{{застава|Француска}}''' | data9 = 478
| label10 = (09) '''{{застава|Италија}}''' | data10 = 442
| label11 = (10) '''{{застава|Русија}}''' | data11 = 424
| label12 = (11) '''{{застава|Канада}}''' | data12 = 424
| label13 = (12) '''{{застава|Бразил}}''' | data13 = 392
| label14 = (13) '''{{застава|Индонезија}}''' | data14 = 376
| label15 = (14) '''{{застава|Аустралија}}''' | data15 = 355
| label16 = (15) '''{{застава|Мексико}}''' | data16 = 346
| label17 = (16) '''{{застава|Шпанија}}''' | data17 = 312
| label18 = (17) '''{{застава|Саудијска Арабија}}''' | data18 = 276
| label19 = (18) '''{{застава|Турска}}''' | data19 = 232
| label20 = (19) '''{{застава|Тајланд}}''' | data20 = 191
| label21 = (20) '''{{застава|Пољска}}''' | data21 = 180
| caption = {{resize|88%|Двадесет највећих земаља по индустријском производу 2016. године, према -{[[Међународни монетарни фонд|IMF]]}- и [[CIA World Factbook|-{CIA}-]].}}
}}
{{Bar chart| float = center
| title = Двадесет највећих земаља по индустријском производу 2015. године према -{[[Конференција ОУН о трговини и развоју|UNCTAD]]}-<ref>{{cite web |url=http://unctadstat.unctad.org/wds/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=95 |title=Gross domestic product: GDP by type of expenditure, VA by kind of economic activity, total and shares, annual, 1970-2015 |access-date=19. 10. 2017 |archive-date=20. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171020072414/http://unctadstat.unctad.org/wds/TableViewer/tableView.aspx?ReportId=95 |url-status= }}</ref>
| table_width = 70
| bar_width = 50 
| data_max = 3042332
| label_type = Economy
| data_type = {{center|Двадесет највећих земаља по индустријском производу 2015. godine }}
| label1 = (01) '''{{застава|Сједињене Америчке Државе| name = САД}}''' | data1 = 3042332
| label2 = (02) '''{{застава|Кина}}''' | data2 = 2837667
| label3 = (03) '''{{застава|Јапан}}''' | data3 = 1415551
| label4 = (04) '''{{застава|Њемачка| name = Немачка}}''' | data4 = 889336
| label5 = (05) '''{{застава|Индија}}''' | data5 = 499519
| label6 = (06) '''{{застава|Уједињено Краљевство| name = УК}}''' | data6 = 468181
| label7 = (07) '''{{застава|Јужна Кореја}}'''  | data7 = 454504
| label8 = (08) '''{{застава|Француска}}''' | data8 = 415400
| label9 = (09) '''{{застава|Канада}}''' | data9 = 370732
| label10 = (10) '''{{застава|Италија}}'''| data10 = 369751
| label11 = (11) '''{{застава|Мексико}}'''| data11 = 365959
| label12 = (12) '''{{застава|Русија}}'''| data12 = 277858
| label13 = (13) '''{{застава|Бразил}}'''| data13 = 267769
| label14 = (14) '''{{застава|Аустралија}}'''| data14 = 261385
| label15 = (15) '''{{застава|Саудијска Арабија}}'''| data15 = 256969
| label16 = (16) '''{{застава|Шпанија}}'''| data16 = 254480
| label17 = (17) '''{{застава|Република Кина}}'''| data17 = 204109
| label18 = (18) '''{{застава|Индонезија}}'''| data18 = 198254
| label19 = (19) '''{{застава|Турска}}'''| data19 = 177586
| label20 = (20) '''{{застава|Пољска}}'''| data20 = 141921
}}
<!-- Primary sector of the economy -->
== Примарни сектор привреде ==

'''Примарни сектор привреде''' је сектор који директно користи [[Природни ресурси|природне ресурсе]] или искориштава природне ресурсе. Њиме су обухваћени [[пољопривреда]], [[шумарство]], [[риболов]] и [[рударство]]. У контрасту с тим, [[Секундарни сектор привреде|секундарни сектор]] се бави производњом добара, и [[Терцијарни сектор привреде|терцијарни сектор]] пружа услуге. Производне индустрије које агрегирају, пакују, пречишћавају или прерађују сировине у близини примарних произвођача, обично се сматрају делом тог сектора, посебно ако је сировина неподесна за продају или представља потешкоће при транспорту на велике раздаљине.<ref>{{Cite web |url=http://geography.about.com/od/urbaneconomicgeography/a/sectorseconomy.htm |title=About.com: Sectors of the Economy |access-date=19. 10. 2017 |archive-date=19. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161119173743/http://geography.about.com/od/urbaneconomicgeography/a/sectorseconomy.htm |url-status= }}</ref>

Примарна индустрија је највећи сектор у [[Земља у развоју|земљама у развоју]]; на пример, [[сточарство]] је заступљеније у [[Африка|Африци]] него у [[Јапан]]у.<ref>{{cite journal|doi=10.2307/2554153|jstor=2554153 |last1=Scott |first1=C. D. |title=Reviewed work: The Primary Sector in Economic Development, Mats Lundahl |journal=Economica |date=1986 |volume=53 |issue=211 |pages=414–416 }}</ref> Рударство [[Велс|јужном Велсу]] у 19. веку може служити као пример сценарија у коме се економија ослања на један облик активности.<ref>{{Cite web|url=http://business.virgin.net/wales.watch/country/farm2.htm |title=Mining: it's only a word |accessdate=19. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070123191936/http://business.virgin.net/wales.watch/country/farm2.htm |archive-date=23. 01. 2007 |url-status=dead }}</ref>

[[Канада]] је необична међу развијеним земљама у погледу важности њеног примарног сектора, пошто су [[логирање]] и [[нафтна индустрија]] две од најважнијих индустрија те земље. Међутим, задњих година је дошло до знатног умањења њихове примарне индустрије, те су Канађани постали у већој мери зависни од [[Кватернарни сектор привреде|кватернарне]] индустрије.

=== Пољопривреда ===

У [[Развијена земља|развијеним земљама]] примарна индустрија је постала технолошки напредна, на пример механизација у пољопривреди уместо ручног сејања и убирања плодова.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/SL.AGR.EMPL.ZS/countries/1W-US-C5?display=graph | title = Employment in agriculture (% of total employment)}}</ref> У развијенијим земљама се инвестира додатни капитал у примарна средства за производњу. На пример, у [[кукурузни појас|кукурузном појасу]] Сједињених Држава, [[комбајн]]и беру кукуруз, и системи за прскање дистрибуирају велике количине [[insекticid]]а, [[herbicid]]а и [[fungicid]]а, чиме се омогућавају виши приноси него што би било могуће користећи технике са мањим улагањем капитала. Ови технолошки напреци и инвестиције омогућавају снижавање потреба за радном снагом у примарном сектору, и стога развијене земље имају мање проценте учешћа радне снаге у примарним активностима. У тим земљама је радна снага превасходно заступљена у секундарном и терцијарном сектору.<ref>{{cite journal|last=Perkins|first=Dwight H.|title=Proceedings of the Academy of Political Science |journal=China's Developmental Experience |date=Mar 1973 |volume=31|issue=1|pages=}}</ref>

Развијене земље имају могућност даљег развоја њиховог примарног сектора захваљујући вишку богатства. На пример, [[пољопривредна субвенција|пољопривредне субвенције]] Европске уније обезбеђују амортизациони простор за флуктуирајуће стопе инфлације и цене пољопривредних производа. То омогућава развијеном земљама извоз њихових пољопривредних производа по изузетно ниским ценама, то их чини екстремно конкурентним у односу на оне сиромашне или неразвијене земаља које одржавају политику слободног тржишта и ниске или непостојећих тарифа којим би се супротставиле.<ref>{{Cite web|url=http://www.twnside.org.sg/title2/twninfo339.htm |title=WTO ministerial outcome imbalanced against developing countries |accessdate=19. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060823085546/http://www.twnside.org.sg/title2/twninfo339.htm |archive-date=23. 08. 2006 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.twnside.org.sg/title2/gtrends6.htm |title=Third World Farmers Hit by Unfair Rules |accessdate=19. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060909232153/http://www.twnside.org.sg/title2/gtrends6.htm |archive-date=09. 09. 2006 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.finalcall.com/international/farmers10-08-2002.htm U.S. subsidies help big business, but crush farmers from renovating countries]</ref> Такве разлике такође настају због ефикасније производње у развијеним економијама, с обзиром на пољопривредну механизацију, бољу информације доступне пољопривредницима, а често и веће размере производње.

=== Списак земаља према пољопривредној производњи ===
{{Main|Списак земаља по ГДП секторској композицији}}
{{See also|Списак најважнијих пољопривредних усеве у свету}}

{{Bar chart| float = center
| title = Највеће земље по пољопривредним производима у погледу [[Бруто домаћи производ|номиналног ГДП]], према -{[[Међународни монетарни фонд|IMF]]}- и [[CIA World Factbook|-{CIA}-]], 2015
| table_width = 70
| bar_width = 50
| data_max = 1100
| label_type = Економија
| data_type = {{center|Земље по пољопривредној производњи 2015. године (у милијардама [[Амерички долар|УСД]])}}
| label1 = (01) '''{{застава|Кина}}''' | data1 = 1088
| label2 = (02) '''{{застава|Индија}}''' | data2 = 413
| label3 = (-) '''''{{застава|Европска унија}}''''' | data3 = 333
| label4 = (03) '''{{застава|Сједињене Америчке Државе| name = САД}}''' | data4 = 290
| label5 = (04) '''{{застава|Индонезија}}''' | data5 = 127
| label6 = (05) '''{{застава|Бразил}}''' | data6 = 110
| label7 = (06) '''{{застава|Нигер}}''' | data7 = 106
| label8 = (07) '''{{застава|Пакистан}}''' | data8 = 63
| label9 = (08) '''{{застава|Турска}}''' | data9 = 62
| label10 = (09) '''{{застава|Аргентина}}''' | data10 = 59
| label11 = (10) '''{{застава|Јапан}}''' | data11 = 51
| label12 = (11) '''{{застава|Египат}}''' | data12 = 47
| label13 = (12) '''{{застава|Тајланд}}''' | data13 = 47
| label14 = (13) '''{{застава|Русија}}''' | data14 = 47
| label15 = (14) '''{{застава|Аустралија}}''' | data15 = 46
| label16 = (15) '''{{застава|Мексико}}''' | data16 = 43
| label17 = (16) '''{{застава|Француска}}''' | data17 = 42
| label18 = (17) '''{{застава|Италија}}''' | data18 = 41
| label19 = (18) '''{{застава|Шпанија}}''' | data19 = 39
| label20 = (19) '''{{застава|Вијетнам}}''' | data20 = 37
| label21 = (20) '''{{застава|Иран}}''' | data21 = 36
| caption = {{resize|88%|Двадесет највећих земаља по пољопривредној производњи у 2015. години, према -{[[Међународни монетарни фонд|IMF]]}- и [[CIA World Factbook|-{CIA}-]].}}
}}

== Види још ==
{{div col|colwidth=30em}}
* [[Привреда]]
* [[Индустријска класификација]]
* [[Северноамерички индустријски класификациони систем]]
* [[Северноамерички систем класификације производа]]
* [[Преглед индустрије]]
* [[Стандардна индустријска класификација]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|title=The Wealth and Poverty of Nations| url=https://archive.org/details/wealthpovertyofn00land_0| last=Landes| first = David|year=1999| publisher = W. W. Norton & Company| location = |isbn=978-0393318883|pages=}}
* {{Cite book|title=Reconceptualizint the Industrial Revolution | last1=Horn| first1 = Jeff | last2=Rosenband| first2 = Leonard| last3=Smith| first3 = Merritt|year=2010| publisher = MIT Press| location = Cambridge MA, USA, London |isbn=978-0262515627|pages=}}
* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултет, Београд
* Krahn, Harvey J., and Graham S. Lowe. ''Work, Industry, and Canadian Society''. Second ed. Scarborough, Ont.: Nelson Canada, xii, 430 p. {{cite book|year=1993|isbn=978-0-17-603540-2|pages= |title=Work, Industry, and Canadian Society |url=https://archive.org/details/workindustrycana00krah|last1=Krahn |first1=H. |last2=Lowe |first2=Graham S. |publisher=Nelson Canada }}
* {{cite journal|last=Perkins|first=Dwight H.|title=Proceedings of the Academy of Political Science |journal=China's Developmental Experience |date=Mar 1973 |volume=31|issue=1|pages=}}
* ''Cameron: General Economic and Social History''
* ''Historia Económica y Social General, by Maria Inés Barbero, Rubén L. Berenblum, Fernando R. García Molina, Jorge Saborido''
* {{Cite journal|last=Ashton | first = Thomas S. |authorlink= T. S. Ashton | title = The Industrial Revolution (1760–1830) | publisher = Oxford University Press |year=1948 | url = http://www.dli.ernet.in/handle/2015/237785 | journal =  | accessdate=19. 10. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170312195459/http://www.dli.ernet.in/handle/2015/237785 | archive-date=12. 03. 2017 |url-status=dead }}
* {{Cite book |editor-last=Berlanstein |editor-first=Lenard R. |title=The Industrial Revolution and work in nineteenth-century Europe |publisher=Routledge |publication-place=London and New York |year=1992 |url=https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=107622068 |access-date=19. 10. 2017 |archive-date=27. 06. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120627151941/http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=107622068 |url-status= }}
* {{Cite journal | first = J. H. | last = Clapham | title = An Economic History of Modern Britain: The Early Railway Age, 1820–1850 | publisher = Cambridge University Press | year = 1926 | url = https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=83597738 | access-date = 19. 10. 2017 | archive-date = 14. 08. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110814041134/http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=83597738 | url-status =  }}
* {{cite book|author=Clapham, J. H.  |title=The Economic Development of France and Germany: 1815-1914 |year=1921 |url=https://archive.org/details/cu31924013709641 |location= |publisher= Cambridge [Eng.] The University press|isbn=|pages=}}, a famous classic, filled with details.
* {{Cite book| ref=harv| last=Clark| first = Gregory | title = A Farewell to Alms: A Brief Economic History of the World | url=https://archive.org/details/farewelltoalmsbr00clar| publisher = Princeton University Press|year=2007 |isbn=978-0-691-12135-2 }}
* {{Cite journal | first = M. J. | last = Daunton | title = Progress and Poverty: An Economic and Social History of Britain, 1700–1850 | publisher = Oxford University Press | year = 1995 | url = https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=100599398 | access-date = 19. 10. 2017 | archive-date = 14. 08. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110814035040/http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=100599398 | url-status =  }}
* {{Cite journal | last = Dunham | first = Arthur Louis | title = The Industrial Revolution in France, 1815–1848 | publisher = Exposition Press | publication-place = New York | year = 1955 | url = https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=14880719 | access-date = 19. 10. 2017 | archive-date = 26. 07. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120726050702/https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=14880719 | url-status =  }}
* {{cite journal|doi=10.1111/j.1468-0289.2004.00295_21.x | title = Farm to factory: a reinterpretation of the Soviet industrial revolution |url=https://archive.org/details/sim_economic-history-review_2004-11_57_4/page/794 |year=2004 |last=Gatrell|first=Peter| journal = The Economic History Review | volume = 57 |pages=794 | issue = 4 }}
* {{Cite book| ref=harv| last=Griffin | first = Emma | title = Short History of the British Industrial Revolution |year=2010 | publisher = Palgrave }}
* {{Cite book| ref=harv| last=Haber| first = Ludwig Fritz| title = The Chemical Industry During the Nineteenth Century: A Study of the Economic Aspect of Applied Chemistry in Europe and North America| url=https://archive.org/details/chemicalindustry0000unse|year=1958| publisher=Oxford, Clarendon Press}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Haber| first = Ludwig Fritz| title = The Chemical Industry: 1900–1930: International Growth and Technological Change|date=1971}}
* {{Cite journal|first=Margaret C.| last=Jacob | title = Scientific Culture and the Making of the Industrial West |url=https://archive.org/details/scientificcultur0000jaco|publisher=Oxford University Press|publication-place=Oxford, UK |year=1997 }}
* Aristotle, Politics, Book I-IIX, translated by Benjamin Jowett, [http://classics.mit.edu/Aristotle/politics.html Classics.mit.edu]
* Barnes, Peter, Capitalism 3.0, A Guide to Reclaiming the Commons, San Francisco 2006, [https://web.archive.org/web/20090227234207/http://whatiseconomy.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=29 Whatiseconomy.com]
* Dill, Alexander, Reclaiming the Hidden Assets, Towards a Global Freeware Index, Global Freeware Research Paper 01-07, 2007, [https://web.archive.org/web/20090222033053/http://whatiseconomy.com/joomla/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=15&Itemid=31 Whatiseconomy.com]
* Fehr Ernst, Schmidt, Klaus M., The Economics Of Fairness, Reciprocity and Altruism - experimental Evidence and new Theories, 2005, Discussion PAPER 2005-20, Munich Economics, [https://web.archive.org/web/20090227234207/http://whatiseconomy.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=29 Whatiseconomy.com]
* Marx, Karl, Engels, Friedrich, 1848, The Communist Manifesto, [http://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/index.htm Marxists.org]
* Stiglitz, Joseph E., Global public goods and global finance: does global governance ensure that the global public interest is served? In: Advancing Public Goods, Jean-Philippe Touffut, (ed.), Paris 2006, pp.&nbsp;149/164, [https://web.archive.org/web/20080527202943/http://www2.gsb.columbia.edu/faculty/jstiglitz/download/2006_Global_Public_Goods.pdf GSB.columbia.edu]
* Where is the Wealth of Nations? Measuring Capital for the 21st Century. Wealth of Nations Report 2006, Ian Johnson and Francois Bourguignon, World Bank, Washington 2006, [https://web.archive.org/web/20090227234207/http://whatiseconomy.com/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=29 Whatiseconomy.com]
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Industries
| wikispecies =
| wiktionary  =
| wikiversity =
| wikibooks   =
| wikisource  =
| wikiquote   =
| wikinews    = Индустрија
}}
{{wiktionary|industry}}
* {{wikiquote-inline|industry}}
* -{[http://www.economy101.net/ Economy101.net: ''The Nature of Wealth'']}-

{{Индустрија}}
{{Привреда}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Индустрија| ]]
[[Категорија:Привредне гране]]