Извор странице Озон

{{друго значење|друго хемијско једињење|[[O3]]}}
{{друго значење|[[француски кантони|кантон]] у [[Француска|Француској]]|[[Кантон Озон]]}}
{{Chembox
| Watchedfields = correct
| verifiedrevid = 451527415
| ImageFile1 = File:Ozone-1,3-dipole.svg
| ImageFile1_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageName1 = Skeletal formula of ozone with partial charges shown
| ImageFileR2 = Ozone-CRC-MW-3D-vdW.png
| ImageFileR2_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageNameR2 = Spacefill model of ozone
| ImageFileL2 = Ozone-CRC-MW-3D-balls.png
| ImageFileL2_Ref = {{chemboximage|correct|??}}
| ImageNameL2 = Ball and stick model of ozone
| IUPACName = Трикисеоник
| OtherNames = 2λ<sup>4</sup>-трикисеоник; ''катена''-трикисеоник
|Section1={{Chembox Identifiers
| IUPHAR_ligand = 6297
| CASNo = 10028-15-6
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| PubChem = 24823
| ChemSpiderID = 23208
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| UNII = 66H7ZZK23N
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| EINECS = 233–069–2
| MeSHName = Ozone
| RTECS = RS8225000
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI = 25812
| Gmelin = 1101
| SMILES = [O-][O+]=O
| StdInChI = 1S/O3/c1-3-2
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| InChI = 1/O3/c1-3-2
| StdInChIKey = CBENFWSGALASAD-UHFFFAOYSA-N
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| InChIKey = CBENFWSGALASAD-UHFFFAOYAY
}}
|Section2={{Chembox Properties
| Solvent = други растварачи
| O=3
| Appearance = Безбојан до бледоплавог гаса<ref name="PGCH"/>
| Odour = Опор<ref name="PGCH"/>
| Density = 2,144 -{mg cm}-<sup>−3</sup> (на 0&nbsp;°C)
| Solubility = 1,05 -{g L}-<sup>−1</sup> (на 0&nbsp;°C)
| SolubleOther = Веома растворан у [[carbon tetrachloride|-{CCl}-<sub>4</sub>]], [[sulfuric acid|сумпорној киселини]]
| MeltingPtK = 81
| BoilingPtK = 161
| RefractIndex = 1,2226 (течност), 1.00052 (гас, СТП, 546 -{nm}-)<ref>{{cite journal|last=Cuthbertson|first=Clive|last2=Cuthbertson|first2=Maude|title=On the Refraction and Dispersion of the Halogens, Halogen Acids, Ozone, Steam Oxides of Nitrogen, and Ammonia|journal=[[Philosophical Transactions of the Royal Society A]]|year=1914|volume=213|issue=497–508|pages=1-26|doi=10.1098/rsta.1914.0001|url=https://archive.org/stream/philtrans08506476/08506476#page/n17/mode/1up|accessdate=4. 2. 2016|bibcode = 1914RSPTA.213....1C }}</ref>
| VaporPressure = 55,7 -{atm}-<ref>Gas Encyclopedia; [https://encyclopedia.airliquide.com/ozone Ozone]</ref> ({{convert|−12.15|C|F K}})
| MagSus = +6.7·10<sup>−6</sup> cm³/mol

}}
|Section3={{Chembox Structure
| SpaceGroup = C<sub>2v</sub>
| Coordination = Дијагоналан
| MolShape = Диедрални
| OrbitalHybridisation = -{''sp''}-<sup>2</sup> за -{O1}-
| Dipole = 0,53 -{D}-
}}
|Section4={{Chembox Thermochemistry
| DeltaHf = 142,67 -{kJ mol}-<sup>−1</sup>
| Entropy = 238,92 -{J K<sup>−1</sup> mol<sup>−1</sup>}-
}}
|Section5={{Chembox Hazards
| GHSPictograms = {{GHS09}}{{GHS03}}{{GHS08}}{{GHS05}}{{GHS06}} 
| GHSSignalWord = Опасност
| HPhrases = {{H-phrases|270|314|318}}
| NFPA-H = 4
| NFPA-F = 0
| NFPA-R = 4
| NFPA-S = -{Ox}-
| IDLH = 5 -{ppm}-<ref name="PGCH">{{PGCH|0476}}</ref>
| REL = -{C 0,1 ppm (0,2 mg/m}-<sup>3</sup>)<ref name="PGCH"/>
| PEL = -{TWA 0,1 ppm (0,2 mg/m}-<sup>3</sup>)<ref name="PGCH"/>
| LCLo = 12,6 -{ppm}- (миш, 3 -{h}-)<br/>50 -{ppm}- (човек, 30 мин)<br/>36 -{ppm}- (зец, 3 -{h}-)<br/>21 -{ppm}- (миш, 3 -{h}-)<br/>21,8 -{ppm}- (пацов, 3 -{h}-)<br/>24,8 -{ppm}- (заморац, 3 -{h}-)<br/>4,8 -{ppm}- (пацов, 4 -{h}-)<ref>{{IDLH|10028156|Ozone}}</ref>
}}
|Section8={{Chembox Related
| OtherCompounds = [[Сумпор-диоксид]]<br />[[Трисумпор]]<br />[[Дисумпор моноксид]]<br />[[Циклични озон]]
}}
}}

'''Озон''' ('''O<sub>3</sub>''') је троатомски молекул који се састоји од три атома [[кисеоник]]а. Озон је [[алотропска модификација]] кисеоника која је много нестабилнија од уобичајеног двоатомског облика, O<sub>2</sub>. На стандардним условима озон је плавичасти гас који на температури испод -112&nbsp;°C прелази у тамноплаву течност која даље испод -193&nbsp;°C прелази у тамноплави 'лед'. O<sub>3</sub> је општеприсутан у Земљиној атмосфери. Премда је количина озона у [[Земљина атмосфера|атмосфери]] релативно мала (максималне концентрације не прелазе 0,001%), његова важност за [[живот]] на [[Земља|Земљи]] је огромна. У Земљиној је атмосфери смјештен у [[стратосфера|стратосфери]] на висини од 20 до 50&nbsp;km изнад површине [[Земља|Земље]]. Озон у горњим слојевима атмосфере спречава продор штетних ултраљубичастих зрака до површине Земље, а управо због тог зрачења и настаје од [[молекул]]а кисеоника. Без стратосферског озона живот на Земљи не би био могућ.<ref>[http://www.epa.gov/air/oaqps/gooduphigh/ "Ozone - Good Up High Bad Nearby"]</ref><ref>[http://www.epa.gov/air/ozonepollution "Ground-level Ozone"]</ref>

За разлику од озона у [[Озонски омотач|озонском омотачу]], који је неопходан за живот на Земљи, озон при тлу је непожељан. У мањим количинама иритира [[Око|очну]] [[Слузница|слузницу]], [[грло]], [[нос]] и [[Систем органа за дисање|дисајне путеве]], док у великим концентрацијама може бити смртоносан. Озон који настаје у нижим слојевима атмосфере или тропосферски озон саставни је део градскога смога. Тропосферски је озон у непосредном додиру са живим организмима. Лако реагује с другим молекулама, оштећује површинско ткиво биљака и животиња, па штетно делује на људско здравље (дисајне органе), биљне усеве и шуме. Због све већег промета, количина озона у тропосфери у сталном је порасту.

Слабо је растворан у води, док је у неполарним растварачима добро растворан. У великим концентрацијама је врло нестабилан. Озон је [[гас]] јаког [[мирис]]а (осети се у ваздуху већ при запреминском уделу од 0,0001%). Озон је снажан оксидациони агенс што је у вези са његовом нестабилношћу при чему прелази у обичан двоатомски кисеоник: 2 O<sub>3</sub> → 3 O<sub>2</sub>. Ова реакција се убрзава са порастом температуре и падом притиска. Озон може да настане из O<sub>2</sub> електричним пражњењем у атмосфери или под утицајем високоенергијског електромагнетног зрачења. Бројни електрични уређаји могу да генеришу озон, посебно они који користе високи напон попут ласерских штампача, машина за фотокопирање или лучно заваривање. Сви електрични мотори који користе четкице стварају извесну количину озона мање више пропорционалну величини и снази мотора.

Озон је најјаче оксидацијско средство после [[флуор]]а и врло је [[отров]]ан. Служи за [[Стерилизација (микробиологија)|стерилизацију]] [[вода|воде]], операцијских, биоскопских и спортских дворана, те позоришта, затим у фармацеутској, козметичкој, штампарској индустрији, те индустрији [[папир]]а, [[текстил]]а и вештачких материјала.

== Историја ==
Озон је пронашао 1840. године немачки хемичар Кристијан Фридрих Шенбајн који му је наденуо име по грчкој речи за мирис, οζω, ''озеин'', због карактеристичног мириса.<ref>{{cite web|url=http://www.todayinsci.com/cgi-bin/indexpage.pl?http://www.todayinsci.com/8/8_29.htm |title=Today in Science History |accessdate=10. 5. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060509224155/http://www.todayinsci.com/cgi-bin/indexpage.pl?https%3A%2F%2Flinproxy.fan.workers.dev%3A443%2Fhttp%2Fwww.todayinsci.com%2F8%2F8_29.htm |archive-date=9. 5. 2006 |url-status=dead }}</ref>

== Својства ==
Озон је бледоплави гас, слабо [[растворљивост|растворљив]] у води, док је у неполарним растварачима добро растворан, као што су угљен тетрахлорид (-{CCl}-<sub>4</sub>) или флороугљеници, где ствара плави раствор. При температури од -112&nbsp;°C формира тамноплаву течност, а при температурама нижим од -193&nbsp;°C прелази у љубичасто-црну чврсту материју.<ref>"Oxygen" [http://www.webelements.com/webelements/scholar/print/oxygen/key.html] {{Wayback|url=http://www.webelements.com/webelements/scholar/print/oxygen/key.html |date=20080214032520 }} 2006.</ref>

Већина људи може осјетити мирис озона већ при концентрацији од 0,0001% (по запремини) у [[ваздух]]у, због врло оштрог мириса, који подсећа на [[Хлороводонична киселина|варикину]]. Код изложености од 0,00001% до 0,0001%, ствара главобољу, иритира очну слузокожу, грло, нос и дисајне путеве. И мале количине озона у ваздуху уништавају природну [[гума|гуму]], [[пластика|пластике]] и делује штетно на дисајне путеве животиња.<ref>Theodore L. Brown, H. Eugene LeMay Jr., Bruce E. Bursten, Julia R. Burdge: "Chemistry: The Central Science", 2003.,publisher = Pearson Education</ref>

Озон је дијамагнетична материја, док је молекуларни кисеоник O<sub>2</sub> парамагнетичан.

== Структура ==
Захваљујући резултатима ротацијске [[спектроскопија|спектроскопије]], познато је да озон није планаран молекул, већ да наликује на молекул [[вода|воде]]. Размак О – О везе је 127,2 -{pm}-. Угао O – O – O је 116,78°. Озон је поларни молекул, с диполним моментум од 0,53 -{D}- ([[Peter Debye|дебаја]]). То је молекул који има једну једноструку и једну двоструку везу.<ref>Tanaka Takehiko, Morino Yonezo: "Coriolis interaction and anharmonic potential function of ozone from the microwave spectra in the excited vibrational states", journal = Journal of Molecular Spectroscopy, 1970.</ref><ref>Mack Kenneth M., Muenter J. S.: "Stark and Zeeman properties of ozone from molecular beam spectroscopy", journal = Journal of Chemical Physics, 1977.</ref>

<center>[[Датотека:Ozone-resonance-Lewis-2D.svg|400п|Resonance Lewis structures of the ozone molecule]]</center>

== Хемијске реакције ==
{{div col}}
Озон је врло снажан [[оксиданс]], пуно јачи од -{O}-<sub>2</sub>. Нестабилан је код већих концентрација, распадајући се на двоатомни кисеоник (са временом полураспада од око пола сата при атмосферским условима):<ref>[http://gcmd.gsfc.nasa.gov/Resources/FAQs/ozone.html] {{Wayback|url=http://gcmd.gsfc.nasa.gov/Resources/FAQs/ozone.html |date=20060601061532 }} "Earth Science FAQ: Where can I find information about the ozone hole and ozone depletion?" ''Goddard Space Flight Center'', National Aeronautics and Space Administration, 2008.</ref>

: -{2 O<sub>3</sub> → 3 O<sub>2</sub>}-

Тај се процес убрзава с повећањем [[температура|температуре]] и [[Притисак|притиска]]. Брзо [[Sagorevanje|изгарање]] озона може побудити искра, и јавља се код концентрације од 10% или више.<ref>[url=http://www.iitk.ac.in/che/jpg/papersb/full%20papers/K-106.pdf|doi=10.1016/j.jlp.2005.07.020{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Explosion properties of highly concentrated ozone gas], 2005., Koike K., Nifuku M., Izumi K., Nakamura S., Fujiwara S., Horiguchi S., journal=Journal of Loss Prevention in the Process Industries</ref>

=== Хемијске реакције с металима ===

Озон се оксидује с већином [[метал]]а (осим [[злато|злата]], [[платина|платине]] и [[иридијум]]а), чиме се метали доводе на већи степен [[Оксидација|оксидације]]. На пример:

: -{2 Cu<sup>+</sup>  + 2 H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>  + O<sub>3</sub>  → 2 Cu<sup>2+</sup>  + 3 H<sub>2</sub>O  + O<sub>2</sub>}-

=== Хемијске реакције с азотом и једињењима угљеника ===

Озон се оксидује са [[Азотни оксиди|азотним оксидом]] и [[азот-диоксид]]ом:

: -{NO + O<sub>3</sub> → NO<sub>2</sub> + O<sub>2</sub>}-

Та реакција је повезана с појавом [[Луминисценција|хемолуминисценције]]. -{NO}-<sub>2</sub> се даље оксидује:

: -{NO<sub>2</sub> + O<sub>3</sub> → NO<sub>3</sub> + O<sub>2</sub>}-

-{NO}-<sub>3</sub> даље реагује са -{NO}-<sub>2</sub> и формира азот пентоксид -{N<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-.

Чврсти азот-диоксид перхлорат се може добити из гасова -{NO}-<sub>2</sub>, -{ClO}-<sub>2</sub>, и -{O}-<sub>3</sub>:

: -{2 NO<sub>2</sub> + 2 ClO<sub>2</sub> + 2 O<sub>3</sub> → 2 NO<sub>2</sub>ClO<sub>4</sub> + O<sub>2</sub>}-

Озон не реагује са [[со]]лима амонијака, али се оксидује [[амонијак]]ом у [[амонијум нитрат]]:

: -{2 NH<sub>3</sub> + 4 O<sub>3</sub> → NH<sub>4</sub>NO<sub>3</sub> + 4 O<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O}-

Озон реагује с [[угљеник]]ом, да би створио [[угљен-диоксид]], чак и на собним температурама:

: -{C + 2 O<sub>3</sub> → CO<sub>2</sub> + 2 O<sub>2</sub>}-

=== Хемијске реакције са једињењима сумпора ===

Озон оксидује сулфиде да би створио сулфате. На пример, [[олово]](-{II}-) сулфид се оксидује у олово(-{II}-) сулфат:

: -{PbS + 4 O<sub>3</sub> → PbSO<sub>4</sub> + 4 O<sub>2</sub>}-

[[Сумпорна киселина]] се може добити од озона, воде и елемената као што је [[сумпор]] или [[сумпор-диоксид]]:

: -{S + H<sub>2</sub>O + O<sub>3</sub> → H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-
: -{3 SO<sub>2</sub> + 3 H<sub>2</sub>O + O<sub>3</sub> → 3 H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-

Са [[сумпорводоник]]ом, у гасовитој фази, озон ће створити [[сумпор-диоксид]]:

: -{H<sub>2</sub>S + O<sub>3</sub> → SO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O}-

Са [[сумпорводоник]]ом, у течној фази, две истовремене реакције се јављају, код једне се ствара сумпор, а код друге сумпорна киселина:

: -{H<sub>2</sub>S + O<sub>3</sub> → S + O<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O}-
: -{3 H<sub>2</sub>S + 4 O<sub>3</sub> → 3 H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-

=== Хемијске реакције с осталим материја ===

Сва три атома кисеоника могу да реагују, као у реакцији [[калај]](-{II}-) хлорида са [[хлороводонична киселина|хлороводоничном киселином]] и озоном:

: -{3 SnCl<sub>2</sub> + 6 HCl + O<sub>3</sub> → 3 SnCl<sub>4</sub> + 3 H<sub>2</sub>O}-

Јодов перхлорат се може добити растварањем [[јод]]а у хладној [[Перхлорна киселина|перхлоратној киселини]] и с озоном:

: -{I<sub>2</sub> + 6 HClO<sub>4</sub> + O<sub>3</sub> → 2 I(ClO<sub>4</sub>)<sub>3</sub> + 3 H<sub>2</sub>O}-

=== Изгарање ===
Озон се може користити за [[Sagorevanje|изгарање]], будући да ствара више температуре од двоатомног кисеоника -{O}-<sub>2</sub>. Следећа реакција приказује изгарање угљениковог субнитрида, који ствара више температуре:

: -{3C<sub>4</sub>N<sub>2</sub> + 4 O<sub>3</sub> → 12 CO + 3 N<sub>2</sub>}-

Озон може да реагује при врло ниским температурама, тако код −196&nbsp;°C, атомски [[водоник]] реагује с течним озоном, стварајући водоников супероксид радикал:<ref name="аутоматски генерисано1">"Ozone" Horvath M., Bilitzky L., Huttner J., 1985.</ref>

: -{H + O<sub>3</sub> → HO<sub>2</sub> + O}-
: -{2 HO<sub>2</sub> → H<sub>2</sub>O<sub>4</sub>}-

=== Стварање озонида ===
Редукцијом озона ствара се анјон озонид -{O}-<sub>3</sub><sup>–</sup>. Деривати тих анјона су експлозивни и морају се чувати на врло ниским температурама. Озониди свих [[Алкални метали|алкалних метала]] су познати, као -{[[Калијум|K]]O<sub>3</sub>}-, -{[[Рубидијум|Rb]]O<sub>3</sub>}-, и -{[[цезијум|Cs]]O<sub>3</sub>}-:

: -{KO<sub>2</sub> + O<sub>3</sub> → KO<sub>3</sub> + O<sub>2</sub>}-

Иако се -{KO<sub>3</sub>}- може добити на горњи начин, он се такође може добити из калијум хидроксида и озона:

: -{2 KOH + 5 O<sub>3</sub> → 2 KO<sub>3</sub> + 5 O<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O}-

-{NaO<sub>3</sub>}- и -{LiO<sub>3</sub>}- се мора припремити деловањем -{CsO<sub>3</sub>}- у течном -{NH<sub>3</sub>}-, на јоноизмењивачкој смоли, која садржи јоне -{Na}-<sup>+</sup> или -{Li<sup>+</sup>}-:

: -{CsO<sub>3</sub> + Na<sup>+</sup> → Cs<sup>+</sup> + NaO<sub>3</sub>}-

Раствор [[калцијум]]а у [[амонијак]]у реагује с озоном стварајући амонијак озонид, а не калцијум озонид:

: -{3 Ca + 10 NH<sub>3</sub> + 6 O<sub>3</sub> → Ca·6NH<sub>3</sub> + Ca(OH)<sub>2</sub> + Ca(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub> + 2 NH<sub>4</sub>O<sub>3</sub> + 2 O<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>}-

=== Примена ===
Озон се може користити за уклањање [[манган]]а из воде, стварајући талог, који се може уклонити филтрирањем:

: -{2 Mn<sup>2+</sup> + 2 O<sub>3</sub> + 4 H<sub>2</sub>O → 2 MnO(OH)<sub>2</sub> (s) + 2 O<sub>2</sub> + 4 H<sup>+</sup>}-

Слично томе озон може уклонити цијаниде, претварајући их у цијанате, који су знатно мањи отровни:

: -{CN<sup>-</sup> + O<sub>3</sub> →  CNO<sup>-</sup> + O<sub>2</sub>}-

Озон може потпуно да растави [[Уреа|уреу]]:<ref name="аутоматски генерисано1" />

: -{(NH<sub>2</sub>)<sub>2</sub>CO + O<sub>3</sub> → N<sub>2</sub> + CO<sub>2</sub> + 2 H<sub>2</sub>O}-

Озон разлаже [[Алкени|алкене]], чиме се добија [[карбонилна група]]:

:[[Датотека:Ozonolysis_scheme.svg|350px|центар|A generalized scheme of ozonolysis]]
{{div col end}}

== Озон у Земљиној атмосфери ==
[[Датотека:Atmospheric ozone.svg|мини|desno|250п|Расподела атмосферског озона у зависности од надморске висине, мерено са сателита Нимбус-7]]
[[Датотека:Ozone altitude UV graph.jpg|мини|desno|250п|Апсорпција УВ зрачења у озонским слоју]]
[[Датотека:Largest ever Ozone hole sept2000 with scale.jpg|мини|desno|250п|Озонска рупа изнад [[Антарктика]] 6. 9. 2000.]]

[[Добсон (јединица)|Добсонова јединица]] је јединица у којој се најчешће изражава количина озона у [[Земљина атмосфера|атмосфери]]. Количина озона у атмосфери изражена у -{'''DU'''}- једнака је укупној количини O<sub>3</sub> која се налази у вертикалном стубу ваздуха који се протеже од тла до врха атмосфере. Када би се сав озон из вертикалног стуба довео на [[Стандардни притисак и температура|стандардне услове]] не мењајући при том величину базе стуба, стуб озона висок 0,01 -{mm}- био би једнак једном -{DU}-. Уобичајена количина озона у атмосфери је 300 -{DU}-.

=== Озонски омотач ===
{{главни|Чапманов озонски циклус}}

Највећа концентрација озона у атмосфери је у [[стратосфера|стратосфери]] и она се назива [[озонски омотач]], а то је између 10 до 50 -{km}- изнад Земљине површине ('''стратосферски озон'''). Премда је количина озона у атмосфери релативно мала (максималне концентрације не прелазе 0,001%), његова важност за живот на Земљи је огромна. То је филтер за [[ултраљубичасто зрачење]] са [[Сунце|Сунца]], које има [[таласна дужина|таласну дужину]] мању од 320 -{nm}- (УВБ и УВЦ). Осим озона ни један од преосталих састојака атмосфере не апсорбује УВ зрачење у распону од 240 до 290 -{nm}-. Кад би то зрачење дошло до Земљине површине, оштетило би генетски материјал ([[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]), а [[фотосинтеза]], која је неопходна за биљни свет, била би онемогућена.

Озон у стратосфери настаје углавном деловањем ултраљубичастог зрачења са Сунца, које реагује с двоатомним [[кисеоник]]ом -{O}-<sub>2</sub>:

: -{O}-<sub>2</sub> + [[фотон]] (УВ зрачење < 240 -{nm}-) → 2 -{O}-

: -{O + O<sub>2</sub> + M → O<sub>3</sub> + M}-

Озон се у истом циклусу распада реакцијом с једноатомним кисеоником O:

: -{O<sub>3</sub> + O → 2 O<sub>2</sub>}-

Задња реакција се одвија уз присуство [[катализатор]]а, а то су присутни слободни радикали у атмосфери, од којих су најважнији хидроксил (-{OH}-), [[Азотни оксиди|азотни оксид]] (-{NO}-), атомски [[хлор]] (-{Cl}-) и [[бром]] (-{Br}-). Средином седамдесетих година 20. века над [[Антарктик]]ом је у [[Озонски омотач|озонском омотачу]] уочено велико смањење концентрације озона ([[озонске рупе]]) с обзиром на ранија раздобља. Хемичари атмосфере приписују то смањење људском деловању, односно људској емисији [[Хлорофлуороугљеници|хлорофлуороугљеника]] (-{CFC}-, који су познати и под називом [[фреон]]и). Највеће смањење (понегде чак до 99%) уочено је на висинама од 14-19 -{km}- над тлом. Како би спречила погубно деловање озонске рупе на живот на Земљи, међународна заједница улаже велике напоре да се емисија ЦФЦ сведе на минимум.

=== Тропосферски озон ===
Последњих деценија озон при тлу настаје фотохемијским реакцијама у урбаној атмосфери богатој азотним оксидима -{NO}- i -{NO}-<sub>2</sub> (који се најчешће краће означавају са -{NO<sub>x</sub>}-). -{NO<sub>x</sub>}-, који су посебно активни у атмосферском циклусу озона, у атмосферу доспевају у већим количинама као последица људских активности (нарочито [[промет]]а). Стога се у великим градовима с густим прометом, који обилују [[Сунчева светлост|Сунчевим зрачењем]], а налазе се у топлим и сувим климама (попут нпр. [[Рим]]а, [[Токио|Токија]], [[Атина|Атине]] и [[Лос Анђелес]]а), јавља загађење ваздуха познато под називом '''фотохемијски смог'''. У тако загађеној атмосфери уз -{O}-<sub>3</sub> и -{NO<sub>x</sub>}- налазе се и органски нитрати, попут ПАН-а (пероксиацетил нитрат -{CH<sub>3</sub>C(O)OONO<sub>2</sub>}-), оксидирани угљеноводоници и тзв. фотохемијски [[аеросол]], а над градом се због велике количине аеросола може видети жућкасто-смеђи облак, који је због свог честог појављивања над Атином добио име ''нефос'' (од [[Грчки језик|грчке речи]] νεφοσ, што значи облак).<ref>WHO-Europe reports: [http://www.who.dk/document/e79097.pdf] {{Wayback|url=http://www.who.dk/document/e79097.pdf |date=20050909162152 }} "Health Aspects of Air Pollution", 2003.</ref>

Трајање тропосферског озона је отприлике 22 дана. Углавном се на крају таложи на тло, у облику хидроксилних (-{OH}-) једињења или пероксилних радикала (-{HO}-<sub>2</sub>). Постоје снажни докази да повећана концентрација озона на тлу доводи до смањених приноса у пољопривреди, јер озон утиче на процесе фотосинтезе и успорава целокупан раст биљака.<ref>Stevenson: [http://www.agu.org/pubs/crossref/2006/2005JD006338.shtml] {{Wayback|url=http://www.agu.org/pubs/crossref/2006/2005JD006338.shtml |date=20111104195423 }} "Multimodel ensemble simulations of present-day and near-future tropospheric ozone", publisher=American Geophysical Union, 2006.</ref><ref>[http://earthobservatory.nasa.gov/Newsroom/MediaAlerts/2003/2003073015111.html] "Rising Ozone Levels Pose Challenge to U.S. Soybean Production, Scientists Say", publisher=NASA Earth Observatory, 2006.</ref><ref>Mutters Randall [http://www.arb.ca.gov/research/abstracts/94-345.htm] {{Wayback|url=http://www.arb.ca.gov/research/abstracts/94-345.htm |date=20040217151427 }} "Statewide Potential Crop Yield Losses From Ozone Exposure", publisher=California Air Resources Board, 2006.</ref>

=== Озонске пукотине ===
Озон напада [[полимер]]е, који имају олефинске и двоструке везе у својој ланчаној структури, као што су природне и вештачке [[гума|гуме]]. То изазива пукотине на њима, које с временом постају дуже и дубље. Решење је кориштење [[Восак|воска]], који ствара заштитни слој преко гуме. Јавља се код старих аутомобилских гума, али и бртва и -{O}- – прстена. Гумене цеви за довод горива имају често тај проблем, посебно ако су у близини електричних уређаја, као што су [[Једносмерна струја|једносмерни]] [[електромотор]]и (колектор стално искри, те ствара озон).

=== Озон као стакленички гас ===
Иако је озон био присутан у близини тла и пре [[Индустријска револуција|индустријске револуције]], данас су пуно веће концентрације у ваздуху. То узрокује забринутост, јер у горњем делу [[тропосфера|тропосфере]], озон делује као [[Гасови стаклене баште|стакленички гас]], упијајући део [[Инфрацрвено зрачење|инфрацрвеног зрачења]] с површине Земље. Озон у тропосфери није једнолико распоређен, али процена [[Intergovernmental Panel on Climate Change|Међувладиног панела о климатским променама]] говори да износи око 25% од укупног додатног зрачења што га остварује [[угљен-диоксид]].<ref>[http://reports.eea.europa.eu/TOP08-98/en/page004.html] {{Wayback|url=http://reports.eea.europa.eu/TOP08-98/en/page004.html |date=20060824065451 }} "Tropospheric Ozone in EU - The consolidated report", publisher=European Environmental Agency, 2006.</ref><ref>"Atmospheric Chemistry and Greenhouse Gases", [http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/wg1/142.htm] {{Wayback|url=http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/wg1/142.htm |date=20060710143636 }} publisher=Intergovernmental Panel on Climate Change, 2006.</ref><ref>[http://www.grida.no/climate/ipcc_tar/|title=Climate Change 2001]{{Мртва веза|date=06. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} publisher=Intergovernmental Panel on Climate Change, 2006.</ref>

Озон је пуно јачи стакленички гас од угљен-диоксида, али је у мањој концентрацији и траје пуно краће од њега. Због тога, озон нема велики утицај на [[глобално затопљење]], али у неким подручјима с великом концентрацијом, ствара и 50% веће додатно зрачење од -{CO}-<sub>2</sub>.<ref>"Life Cycle Assessment Methodology Sufficient to Support Public Declarations and Claims, Committee Draft Standard, Version 2.1. Scientific Certification Systems", 2011.</ref>

== Види још ==
* [[Озонска рупа]]
* [[Озонски омотач]]

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
*{{Greenwood&Earnshaw}}
*Series in Plasma Physics: Non-Equilibrium Air Plasmas at Atmospheric Pressure. Edited by K.H. Becker, U. Kogelschatz, K.H. Schoenbach, R.J. Barker; Bristol and Philadelphia. {{page1|location=|publisher=Institute of Physics Publishing Ltd|year=|isbn=978-0-7503-0962-2|pages=}}; 2005
*United States. Environmental Protection Agency. Risk and Benefits Group. (August 2014). [https://purl.fdlp.gov/GPO/gpo54607 Health Risk and Exposure Assessment for Ozone: Final Report].
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Ozone
| wikispecies = 
| wiktionary  = Озон
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = 
}}
* -{[http://www.io3a.org/ International Ozone Association]}-
* -{[http://www.eea.europa.eu/maps/ozone/welcome European Environment Agency's near real-time ozone map (ozoneweb)]}-
* -{[http://www.nasa.gov/vision/earth/environment/ozone_resource_page.html NASA's Ozone Resource Page] {{Wayback|url=http://www.nasa.gov/vision/earth/environment/ozone_resource_page.html |date=20130406111342 }}}-
* -{[https://www.osha.gov/dts/chemicalsampling/data/CH_259300.html OSHA Ozone Information] {{Wayback|url=https://www.osha.gov/dts/chemicalsampling/data/CH_259300.html |date=20160120052750 }}}-
* -{[http://www.vega.org.uk/video/programme/111 Paul Crutzen Interview]}-
* -{[http://earthobservatory.nasa.gov/Library/Ozone/ozone.html NASA's Earth Observatory article on Ozone] {{Wayback|url=http://earthobservatory.nasa.gov/Library/Ozone/ozone.html |date=20081002023103 }}}-
* -{[http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0068.htm International Chemical Safety Card 0068]}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0476.html NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards]}-
* -{[http://www.niehs.nih.gov/health/topics/agents/ozone/ National Institute of Environmental Health Sciences, Ozone Information] {{Wayback|url=http://www.niehs.nih.gov/health/topics/agents/ozone/ |date=20100527170242 }}}-
* -{[http://www.greenfacts.org/air-pollution/ozone-o3/index.htm Ground-level Ozone Air Pollution]}-
* -{[http://www.giss.nasa.gov/research/news/20060314/ NASA Study Links "Smog" to Arctic Warming]}-
* -{[http://www.epa.gov/iaq/pubs/ozonegen.html US EPA report questioning effectiveness or safety of ozone generators sold as air cleaners]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20080913213217/http://ownyourair.org/ozone.html Ground-level ozone information from the American Lung Association of New England]}-

{{Нормативна контрола}}
{{портал бар|Хемија}}

[[Категорија:Озон| ]]
[[Категорија:Екологија]]
[[Категорија:Хемија животне средине]]
[[Категорија:Гасови]]
[[Категорија:Оксидационо средство]]
[[Категорија:Дезинфектанти]]