Извор странице Халејева комета

{{Инфокутија Планета
| име = Халејева комета (-{1P/Halley}-)
| слика = Lspn comet halley.jpg
| опис_слике = Халејева комета 8. марта 1986. године
| открио = [[Едмунд Халеј]]
| датум = 1758. (први ''предвиђени'' перихел)<ref name="jpldata" />
| афел = 35,082 [[Астрономска јединица|AU]]
| перихел = 0,586 [[Астрономска јединица|AU]]<br>{{small|(задњи перихел: 9. фебруар 1986)}}<br>{{small|(следећи перихел: 28. јул 2061)}}<ref name="horizons" />
| велика_полуоса = 
| ексцентрицитет = 0.96714
| сидерички_период = 
| синодички_период = 
| орбитална_брзина = 
| максимална_орбитална_брзина = 
| минимална_орбитална_брзина = 
| средња_аномалија = 38,38°
| инклинација = 162,26°
| лонгитуда_узлазног_чвора = 
| аргумент_перицентра = 
| сидерички_период_ротације = 2,2 дана (52,8 h) (?)<ref name="Peale1989" />
| трајање_дана = 
| природни_сателити = 
| средњи_полупречник = {{val|11|u=km}}<ref name="jpldata" /><ref name="Lamy2004">{{cite book |first1=Philippe L. |last1=Lamy |first2=Imre |last2=Toth |first3=Yanga R. |last3=Fernández |first4=Harold A. |last4=Weaver |chapter=The Sizes, Shapes, Albedos, and Colors of Cometary Nuclei |pages=223–264 |bibcode=2004come.book..223L |chapter-url={{GBurl|AHF9ZraafV8C|p=223}} |editor1-last=Festou |editor1-first=M. |editor2-last=Keller |editor2-first=H. U. |editor3-last=Weaver |editor3-first=Harold A. |title=Comets II |date=2004 |publisher=University of Arizona Press |isbn=978-0-8165-2450-1 }}</ref>
| екваторијални_полупречник = 
| поларни_полупречник = 
| елиптицитет = 
| маса = {{val|2.2|e=14|ul=kg}}<ref name="mass" />
| запремина = 
| густина = {{val|0.6|ul=g/cm3}} {{small|(просек)}}<ref name="density" /><br>{{val|0.2|-|1.5|ul=g/cm3}} {{small|(est.)}}<ref name="Peale1989November" />
| површинска_гравитација = 
| друга_космичка_брзина = ~{{v2|0.00000022|5.5}} [[метар у секунди|km/s]]
| албедо = 0.04<ref name="dark" />
| привидна_магнитуда = 28,2 (у 2003)<ref name="ESO2003" />
| озраченост = 
| температура_црног_тела = 
| момент_инерције = 
| удаљеност = 
| максимална_удаљеност = 
| минимална_удаљеност = 
| ректасцензија = 
| деклинација = 
| атмосферски_притисак = 
| састав_ваздуха = 
}}

'''Халејева комета''', службене ознаке -{1P/Halley}-, једна је од најпознатијих [[комета]] у историји човечанства, која је сталан члан [[Сунчев систем|Сунчевог система]]. Названа је тако по астроному [[Едмунд Халеј|Едмунду Халеју]] који је у [[18. век]]у проучавао записе о појављивању комете од [[1456]]. до [[1682]]. године и установио њену периодичност. Сама комета спада у скуп сјајних комета кратког периода и може се видети голим оком са Земље, али највише два пута у току једног људског живота,<ref name="Delehanty">{{Cite web|title=Comets, awesome celestial objects|last=Delehanty|first=M.|work=AstronomyToday|url=http://www.astronomytoday.com/astronomy/comets.html|accessdate=15. 3. 2007|archive-url=https://www.webcitation.org/615R9FXAP?url=http://www.astronomytoday.com/astronomy/comets.html|archive-date=20. 08. 2011|url-status=dead}}</ref> пошто се јавља на сваких 74—79 година.<ref name="jpldata">{{Cite web|type=11 January 1994 last obs |title=JPL Small-Body Database Browser: 1P/Halley |url=http://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=1P| publisher=Jet Propulsion Laboratory|accessdate=13. 10. 2008}}</ref><ref name="kronk">{{Cite web|last=Kronk|first=G. W.|title=1P/Halley |url=http://cometography.com/pcomets/001p.html| publisher=cometography.com|accessdate=13. 10. 2008}}</ref><ref name="yeo">{{Cite journal|title=The History of Comet Halley|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-royal-astronomical-society-of-canada_1986-04_80_2/page/70|last1=Yeomans|first1=D. K.|last2=Rahe|first2=J.|last3=Freitag|first3=R. S.|journal=Journal of the Royal Astronomical Society of Canada|volume=80|bibcode=1986JRASC..80...62Y|year=1986|pages=70}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Yeomans|first1=D. K.|last2=Kiang|first2=T.|date=1. 12. 1981|title=The long-term motion of comet Halley|url=https://academic.oup.com/mnras/article/197/3/633/1006809/The-long-term-motion-of-comet-Halley|journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society|language=en|volume=197|issue=3|doi=10.1093/mnras/197.3.633|issn=0035-8711|bibcode = 1981MNRAS.197..633Y|pages=633–646|doi-access=free }}</ref> Просечан [[орбитални период|период обиласка]] износи 76 година, а мења се од 74 до 79 година. Побуђује нескривену радозналост и представник је те врсте [[небеско тело|небеских тела]], иако по својствима није ништа посебно, тако да је сјајем надмашују друге комете. Проверени низ њених појава започиње 11. п. н. е., а завршава се 1986. године, укупно 27 појава. Сигурно је бивала запажена и пре (на пример 476. и 240. п. н. е.). -{[[SPK-ID]]}- је 1000036.<ref name="JPL">{{JPL|1P}}, pristupljeno 7. veljače 2019.</ref>

Креће се [[ретроградно и директно кретање|ретроградно]] (нагиб према равни [[еклиптика|еклиптике]] 162,262°) веома издуженом стазом ([[ексцентрицитет]] 0,967), па се Сунцу приближи на 0,586 [[астрономска јединица|астрономских јединица]], односно удаљи на 35,082 астрономских јединица. Последњи је пут прошла је кроз [[перихел]] 9. фебруара 1986. Изблиза су је проучавале [[Свемирска летелица|свемирске летелице]] [[Giotto (spacecraft)|Ђиото]], Сакигаке, Суисеј и Вега. Снимак са Ђиота показује издужено [[Језгро комете|језгро]] величине -{7,2 [[километар|km]] × 7,2&nbsp;km × 15,3&nbsp;km}-. Из врло тамног тла на осунчаној површини језгра избијали су млазови испарене материје ([[лед]]а и прашине) у облику [[гејзер|гејзира]]. Следећи пролаз очекује се 2061.<ref>''Halejeva kometa'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=24188] „Hrvatska enciklopedija”, Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>

== Историја ==
Први записи о Халејевој комети сежу све до 240. године п. н. е. Кад су је видели у [[Кина|Кини]] и оптужили за смрт удовичке царице. Од тада она није ни једном прошла, а да то неко негде у свету није забележио. [[Вавилон]]ци су је видели 164. и 87. п. н. е. Године 12. п. н. е. Римљани су веровали да она симболизује смрт војника и државника [[Марко Випсаније Агрипа|Марка Випсанија Агрипе]]. Године 295. Кинези су схватили да је [[комета]] коју су видели на истоку (како се примиче [[Сунце|Сунцу]]) истоветна оном који су видели касније, истог месеца, на западу (како се удаљава од Сунца). Године 451. њој је приписана римска победа над хунским вођом [[Атила|Атилом]], а 684. је оптужена за кугу. Ова се комета [[Земља|Земљи]] највише приближила 837, када се њен реп протезао преко половине неба. Године 1066. у Енглеској се норманско освајање и смрт краља [[Харолд II Енглески|Харолда -{II}-]]. у [[Битка код Хејстингса|боју код Хејстингса]] приписани њеном утицају.

Године 1222. [[Џингис-кан]], који је ову комету сматрао својим властитим звезданим гласником, и са својим је [[Монголи]]ма побио милионе људи, а корејски су посматрачи неба забележили да је реп комете био црвене боје. [[Јохан Кеплер]] ју је видео 1607. године. У септембру 1682. посматрао ју је и сам Халеј. Године 1910. је предвиђени поновни долазак Халејеве комете изазвао велику панику, поготово кад су новине јавиле да су у њеном репу откривени отровни гасови. У чланку објављеном на насловној страници, [[Њујорк тајмс]] је тврдио како је француски астроном [[Камиј Фламарион]] прорекао да ако [[Земља]] прође кроз реп комете, „гас цијаноген ће прожети сву атмосферу и можда уништити сав живот на планети”. Други су научници истицали да је реп комете тако неизрециво танак да чак и да је сав саздан од отровних гасова, то се не би ни осетило. Штета је, међутим, већ била учињена. Земља је заиста прошла кроз реп комете, али последица није било.

Године 1986. је комету посетила читава међународна армада свемирских сонди. Научници су се по први пут нашли у прилици да је проучавају из близине.

== Својства ==
Као и друге комете, и Халејева потиче из сферног роја милијарди комета које окружују [[Сунчев систем]]. [[Ортов облак]], који је тако назван према холандском астроному [[Јан Хендрик Оорт|Јану Орту]], налази на раздаљини од око једне [[Светлосна година|светлосне године]] од [[Сунце|Сунца]], те се вероватно састоји од сразмерно густог унутрашњег и ређег спољашњег облака. Повремено покоји облак међузвезданог гаса у пролазу из [[Ортов облак|Ортовог облака]] избаци комету и тако она почиње свој полагани дуги пад према Сунцу. Комете Сунцу прилазе са свих страна. Неке од њих и елиптичним стазама тако дугим да им за један обилазак требају милиони година. Друге се, попут Халејеве комете, крећу по релативно кратким путањама.

Халејева комета се креће ретроградно, то јест у смеру казаљке на сату, док се планете крећу супротно. Њено језгро се окреће — то је заправо прљава грудва снега дуга око 15&nbsp;km и широка око 10. Површина јој је ишарана брдима и долинама, а кора јој је тако тамна да је то једно од најцрњих тела у Сунчевом систему, јер одбија само око 4% пристиглог светла. Кад се комета приближи Сунцу, џепови леда у [[Језгро комете|језгру]] претварају се у [[гас]], па излећу заједно са облацима прашине. Ти се гасови и прашина држе за језгро као магла те стварају кому (косу) комете која се шири и преко 100 000&nbsp;km у свемир. Ова кома изгледа густо као дим, али је тако раширена да је пуних 300 милијарди пута ређа од ваздуха. Још је ређа ауреола водоника која окружује главу и протеже се милионима километара.

Када комета обавља свој небески обилазак, она плови против Сунчевог ветра, а гас и прашину мете у дуги реп протегнут иза комете. Без обзира да ли комета долази или одлази, реп јој је увек усмерен од Сунца. Реп је обично подељен у равне праменове бледомодрог гаса и закривљене праменове прашине, обојене у нијансу жутог, а сви они с временом мењају облик. У марту 1986. део репа Халејеве комета се одломио и распао. У фебруару 1991. астрономи су са изненађењем открили да се Халејева комета, негде између путања [[Сатурн]]а и [[Уран]]а, необјашњиво посветлила. Можда је томе узрок закаснела ерупција гаса или непредвиђени ударац међупланетарног пирата, иако је ово последње мање вероватно зато што се то догодило у делу Сунчевог система с малим бројем небеских тела.

Следеће појављивање Халејеве комете у унутрашњем Сунчевом систему предвиђа се 2061.

== Датуми проласка ==
Халејева комета је најближа сунцу следећих датума. Обично се може видети голим оком.
{|
|-
||
* 240. п. н. е.
* 164. п. н. е.
* август 87. п. н. е.
* октобар 12. п. н. е.
* јануар [[66]].
* март [[141]].
* мај [[218]].
* април [[295]].
||
* фебруар [[374]].
* јун [[451]].
* септембар [[530]].
* март [[607]].
* октобар [[684]].
* мај [[760]].
* фебруар [[837]].
* јул [[912]].
||
* септембар [[989]].
* март [[1066]].
* Април [[1145]].
* септембар [[1222]].
* октобар [[1301]].
* новембар [[1378]].
* јуни 1456.
* август [[1531]].
||
* [[27. октобар]] [[1607]].
* [[15. септембар]] 1682.
* [[13. март]] [[1759]].
* [[16. новембар]] [[1835]].
* [[20. април]] [[1910]].
* [[9. фебруар]] 1986.
* [[28. јул]] [[2061]].<ref name="diagram">{{Cite web|title=Orbit Diagram (Java) of 1P/Halley|publisher=Jet Propulsion Laboratory Solar System Dynamics|last1=Ajiki|first1=O.|last2=Baalke|first2=R.|url=http://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=1P;orb=1|accessdate=1. 8. 2008}}</ref>
* [[27. март]] [[2134]].
|}

== Метеорски ројеви ==
Халејева комета је матично тело два [[метеорски рој|метеорска роја]]: [[ета аквариди|η-Акварида]] и [[Ориониди|Орионида]].

== Прорачун орбите ==

Халејева је била прва комета која је препозната као периодична. Све до [[Renaissance|ренесансе]], филозофски консензус о природи комета, који је промовисао [[Аристотел]], био је да су оне поремећаји у Земљиној атмосфери. Ову идеју је 1577. године оповргнуо [[Tycho Brahe|Тихо Брахе]], који је користио мерења [[parallax|паралаксе]] да покаже да комете морају лежати иза [[Moon|Месеца]]. Многи још увек нису били убеђени да комете круже око Сунца, и претпостављали су да морају да прате праве путање кроз Сунчев систем.{{sfn|Lancaster-Brown|1985|pp=14, 25}} Године 1687, сер [[Isaac Newton|Исак Њутн]] је објавио своју књигу ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica|Математички принципи природне филозофије]]'', у којој је изложио своје законе [[gravity|гравитације]] и кретања. Његов рад на кометама био је дефинитивно непотпун. Иако је сумњао да су две комете које су се појавиле узастопно 1680. и 1681. биле исте комете пре и после проласка иза Сунца (касније се показало да је то било тачно; видети [[Great Comet of 1680|Њутнову комету]]),{{sfn|Lancaster-Brown|1985|p=35}} у почетку није могао да у потпуности представи комете у свом моделу.<ref>{{cite journal|title=The 'Principia' and Comets|author=D. W. Hughes|journal=Notes and Records of the Royal Society of London|volume=42|number=1|date=1988|pages=53–74|doi=10.1098/rsnr.1988.0007 |jstor=531369 |url=https://www.jstor.org/stable/531369}}</ref>

[[File:Excerpt of Halley's Letter to Newton About Comets' Orbits (MS Add.3982).jpg|thumb|upright=1.75|„Морам вас замолити да ми набавите од господина [[John Flamsteed|Фламстида]] оно што је приметио о комети из 1682. године, посебно у септембру, јер сам све више убеђен да смо ту комету видели три пута до сада, од 1531. године, он вам то неће ускратити, иако знам да мени хоће." — Одломак [[Edmond Halley|Халејевог]] писма [[Isaac Newton|Њутну]] о орбитама комете (28. септембар 1695. године)]]
Ултиматно, Њутнов пријатељ, уредник и издавач, [[Edmond Halley|Едмонд Халеј]], је у свом ''Синопсису астрономије комета'' из 1705. године користио Њутнове нове законе за израчунавање гравитационих ефеката Јупитера и Сатурна на орбите комета.{{sfn|Lancaster-Brown|1985|p=76}} Након што је саставио листу од 24 посматрања комета, он је израчунао да су [[orbital elements|орбитални елементи]] друге комете која се појавила 1682. били скоро исти као они две комете које су се појавиле 1531. (које је уочио [[Petrus Apianus|Петрус Апијанус]]) и 1607. (из посматрања [[Johannes Kepler|Јоханес Кеплера]]).{{sfn|Lancaster-Brown|1985|p=76}} Халеј је тако закључио да су све три комете, у ствари, исти објекат који се враћа отприлике сваких 76 година, период за који је од тада утврђено да варира између 72 и 80 година.<ref name="Brady1987"/> Након грубе процене [[Perturbation (astronomy)|пертурбација]] које ће комета издржати због гравитационог привлачења планета, он је предвидео њен повратак за 1758. годину.{{sfn|Lancaster-Brown|1985|p=78}} Док је лично посматрао комету око [[perihelion|перихела]] у септембру 1682.<ref name="yeo_p81">{{Cite journal |title=The History of Comet Halley |first1=Donald Keith |last1=Yeomans |first2=Jürgen |last2=Rahe |first3=Ruth S. |last3=Freitag |journal=Journal of the Royal Astronomical Society of Canada |volume=80 |page=81 |bibcode=1986JRASC..80...62Y |date=1986 }}</ref> Халеј је умро 1742. пре него што је могао да посматра њен предвиђени повратак.{{sfn|Lancaster-Brown|1985|p=88}}

Халејево предвиђање повратка комете показало се тачним, иако ју је [[Johann Georg Palitzsch|Јохан Георг Палич]], немачки фармер и астроном аматер, видео тек 25. децембра 1758. године. Прошла је кроз свој [[Apsis|перихел]] тек 13. марта 1759. године, јер је привлачење [[Јупитер]]а и [[Сатурн]]а изазвало кашњење од 618 дана.{{sfn|Lancaster-Brown|1985|p=86}} Овај ефекат је израчунат пре њеног повратка (са једномесечном грешком до 13. априла){{sfn|Sagan|Druyan|1985|p=74}} од стране тима од три француска математичара, [[Alexis Clairaut|Алексис Клер]], [[Jérôme Lalande|Жором Лаланд]] и [[Nicole-Reine LepauteНикол-Рејн Лепот]].{{sfn|Lancaster-Brown|1985|pp=84–85}} Потврда повратка комете била је први пут да је показано нешто друго осим планета да кружи око Сунца.<ref>{{cite journal|title=The History of Halley's Comet [and Discussion]|journal= Philosophical Transactions of the Royal Society of London Series A|date=September 1987|volume=323|number=1572|pages=349–367|doi=10.1098/rsta.1987.0091|author=David W. Hughes, P. H. Fowler, B. Lovell, D. Lynden-Bell|bibcode=1987RSPTA.323..349H }}</ref> То је такође био један од најранијих успешних тестова [[Newtonian physics|Њутновске физике]] и јасна демонстрација њене моће објашњавања.<ref name="hughes1987" /> Комету је први пут именовао у Халејеву част француски астроном [[Nicolas-Louis de Lacaille|Никола Луј де Лакај]] 1759. године.<ref name="hughes1987" />

Неки научници су предложили да су [[Mesopotamia|месопотамски]] астрономи из првог века већ препознали Халејеву комету као периодичну.<ref>{{cite journal |last1=Brodetsky |first1=Selig |author-link1=Selig Brodetsky |title=Astronomy in the Babylonian Talmud |journal=Jewish Review |volume=1911 |page=60 }}</ref> Ова теорија напомиње пасус из Вавилонског [[Талмуд]]а, трактат [[Horayot#Aggada|Хорајот]]<ref>{{cite web| url = https://www.jewishvirtuallibrary.org/tractate-horioth-chapter-3| title = Tractate Horioth chapter 3}}</ref> који се односи на „звезду која се појављује једном у седамдесет година и чини да капетани бродова погреше“.{{sfn|Rayner|1998|pp=108–111}} Други сумњају у ову идеју на основу историјских разматрања о тачном времену овог наводног посматрања, и сугеришу да се односи на друге астрономске феномене.<ref>{{Cite journal |last=Veron |first=Phillipe |author-link=Philippe Véron |date=1982 |title=La comète de Halley et Mira Ceti dans le Talmud? |bibcode=1982LAstr..96..351V |journal=L'Astronomie |volume=96 |pages=351–355}}</ref>

Истраживачи из 1981. који су покушавали да израчунају прошле Халејеве орбите [[numerical integration|нумеричком интеграцијом]] почевши од тачних посматрања у седамнаестом и осамнаестом веку нису могли да дају тачне резултате даље од 837. године због блиског приближавања Земљи те године. Било је неопходно користити [[Historical comet observations in China|древна кинеска посматрања комета]] да би се ограничили њихови прорачуни.<ref>[[F. Richard Stephenson|Stephenson, F. Richard]]; Yau, Kevin K. C., "Oriental tales of Halley's Comet", ''New Scientist'', vol. 103, no. 1423, pp. 30–32, 27 September 1984 {{ISSN|0262-4079}}</ref>

== Орбита и порекло ==
{{multiple image
 | align = right
 | direction = vertical
 | width = 250
 | image_gap = 10
 | image1 = Halley's Comet animation.gif
 | caption1 = Путања Халејеве комете у плавој боји, у односу на путање [[Јупитер]]а, [[Сатурн]]а, [[Уран]]а и [[Нептун]]а.
 | image2 = Orionid12n.jpg
 | caption2 = [[Orionids|Орионидски метеор]] који потиче са Халејеве комете који се шири небом испод [[Milky Way|Млечног пута]] и десно од [[Venus|Венере]]
}}

Орбитални период Халејеве комете је варирао између 74 и 80 година од 240. п. н. е.<ref name="yeo"/> Њена орбита око [[Сунце|Сунца]] је високо [[Ellipse|елиптична]], са [[orbital eccentricity|ексцентрицитетом орбите]] од 0,967 (при чему је 0 круг, а 1 [[parabolic trajectory|параболична путања]]). Перихел, тачка у орбити комете када је најближа Сунцу, је {{convert|0,59|au|e6km|abbr=unit|lk=on}}. Ово је између орбита [[Mercury (planet)|Меркура]] и [[Venus|Венере]]. Њен [[aphelion|афел]], или најудаљенија удаљеност од Сунца, је {{convert|35|au|e9km|abbr=unit}}, што је отприлике орбитална удаљеност [[Pluto|Плутона]]. За разлику од огромне већине објеката у Сунчевом систему, Халејева орбита је [[Retrograde and direct motion|ретроградна]]; кружи око Сунца у супротном смеру од планета, или у смеру казаљке на сату изнад северног пола Сунца.<ref>{{cite journal|journal=Atronomy and Astrophysics|volume=647|date=March 2021|number=A71|doi=10.1051/0004-6361/202039737|title=Small Solar System objects on highly inclined orbits|author=T. Hromakina, I. Belskaya, Yu. Krugly, V. Rumyantsev, O. Golubov, I. Kyrylenko, O. Ivanova. S. Velichko, I. Izvekova, A. Sergeyev, I. Slyusarev and I. Molotov|pages=A71 |arxiv=2101.04541}}</ref> Орбита је нагнута за 18° у односу на [[ecliptic|еклиптику]], при чему већи део лежи јужно од еклиптике.<ref name="Russell1988">{{Cite journal|title=The interaction of the solar wind with Comet Halley – Upwind and downwind|last=Russell|first=C. T.|journal= Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society|volume=29|date=June 1988|pages=157–173|bibcode=1988QJRAS..29..157R|url=https://articles.adsabs.harvard.edu//full/1988QJRAS..29..157R/0000160.000.html}}</ref> Ово се обично представља као 162°, да би се објаснила Халејева ретроградна орбита.<ref>{{cite web |title= Chapter 5: Planetary Orbits |url=https://science.nasa.gov/learn/basics-of-space-flight/chapter5-1/|publisher=NASA|accessdate=2024-08-31}}</ref><ref name=MPC/> Та ретроградна орбита даје Халејевој комети једну од највећих брзина у односу на [[Earth|Земљу]] од било ког објекта у Сунчевом систему. Пролаз из 1910. године био је [[relative velocity|релативном брзином]] од {{convert|70,56|km/s|mph|abbr=on}}.<ref name="jpldata"/> Пошто се њена орбита приближава Земљиној на два места, Халејева комета је повезана са две [[meteor shower|кише метеора]]: [[Eta Aquariids|Ета аквариди]] почетком маја и [[Orionids|Ориониди]] крајем октобра.<ref>{{Cite web|title=Meteor Streams|publisher=Jet Propulsion Laboratory|url=http://ssd.jpl.nasa.gov/?meteor_streams|access-date=15 March 2007}}</ref> 

Халејева комета је класификована као ''периодична'' или ''краткопериодична [[комета]]'': она чија орбита траје 200 година или мање.<ref name="Morbidelli2006" /> Ово је у супротности са кометама дугог периода, чије орбите трају хиљадама година. Периодичне комете имају просечан нагиб ка еклиптици од само десет степени, а орбитални период од само 6,5 година, тако да је Халејева орбита нетипична.<ref name="hughes1987">{{Cite journal |first=David W. |last=Hughes |s2cid=123592786 |display-authors=etal |title=The History of Halley's Comet |journal=[[Philosophical Transactions of the Royal Society A]] |pages=349–367 |jstor=37959 |volume=323 |issue=1572 |date=1987 |doi= 10.1098/rsta.1987.0091 |bibcode=1987RSPTA.323..349H }}</ref> Већина краткопериодичних комета (оне са орбиталним периодима краћим од 20 година и нагибима од 30 степени или мање) називају се комете из Јупитерове породице.<ref name="Morbidelli2006"/> Оне које личе на Халејеву комету, са орбиталним периодима између 20 и 200 година и инклинацијама које се протежу од нуле до више од 90 степени, називају се кометама Халејевог типа.<ref name="Morbidelli2006">{{cite arXiv |first=Alessandro |last=Morbidelli |date=2005 |title=Origin and dynamical evolution of comets and their reservoirs |eprint=astro-ph/0512256}}</ref><ref name="jewitt2002">{{Cite journal |title=From Kuiper Belt Object to Cometary Nucleus: The Missing Ultrared Matter |first=David C. |last=Jewitt |author-link=David C. Jewitt |journal=The Astronomical Journal |date=2002 |volume=123 |issue=2 |pages=1039–1049 |doi=10.1086/338692 |bibcode=2002AJ....123.1039J |s2cid=122240711 |doi-access=free }}</ref> Према подацима из 2024. године, уочено је 105 комета Халејевог типа, у поређењу са 816 идентификованих комета Јупитерове породице.<ref>{{cite web|title=Small Body Database Query|publisher=NASA|url=https://ssd.jpl.nasa.gov/tools/sbdb_query.html#!#results|accessdate=2024-07-15}}</ref><ref name="yfernandez">{{cite web |first=Yanga R. |last=Fernández |author-link=Yanga R. Fernández |title=List of Jupiter-Family and Halley-Family Comets |url=http://www.physics.ucf.edu/~yfernandez/cometlist.html |date=28 July 2015 |publisher=University of Central Florida: Physics |access-date=6 September 2015 }}</ref>

Орбите комета Халејевог типа сугеришу да су првобитно биле дугопериодичне комете чије су орбите биле поремећене гравитацијом џиновских планета и усмерене у унутрашњи Сунчев систем.<ref name="Morbidelli2006" /> Ако је Халејева комета некада била дугопериодична комета, вероватно је настала у [[Oort cloud|Ортовом облаку]],<ref name="jewitt2002" /> сфери кометних тела на око [[Oort Cloud#Structure and composition|20000–50000 au]] од Сунца. Супротно томе, верује се да комете из Јупитерове породице потичу из [[Kuiper belt|Кајперовог појаса]],<ref name="jewitt2002" /> равног диска ледених крхотина између 30 ау (Нептунова орбита) и 50 ау од Сунца (у [[scattered disc|расутом диску]]). Још једна тачка порекла за комета Халејевог типа је предложена 2008. године, када је откривен [[trans-Neptunian object|транснептунски објекат]] са ретроградном орбитом сличном Халејевој, {{mpl|2008 KV|42}}, чија орбита га води од непосредно изван Уранове до двоструко веће удаљености од Плутона. Можда је то члан нове популације малих тела Сунчевог система која служе као извор комета Халејевог типа.<ref name="Gladman2009">{{Cite journal |first=Brett J. |last=Gladman |author-link=Brett J. Gladman |display-authors=etal |title=Discovery of the first retrograde transneptunian object |date=2009 |journal=The Astrophysical Journal |volume=697 |issue=2 |pages=L91–L94 |doi=10.1088/0004-637X/697/2/L91 |bibcode=2009ApJ...697L..91G |doi-access=free }}</ref>

Халејева комета је вероватно била у својој садашњој орбити 16.000–200.000 година, иако није могуће нумерички интегрисати њену орбиту за више од неколико десетина указивања, а блиски приступи пре 837. године нове ере могу се проверити само из забележених опсервација.<ref name="Olsson1987">{{Cite journal |first=Duncan I. |last=Olsson-Steel |title=The dynamical lifetime of comet P/Halley |journal=Astronomy and Astrophysics |volume=187 |issue=1–2 |pages=909–912 |date=1987 |bibcode=1987A&A...187..909O }}</ref> Негравитациони ефекти могу бити пресудни;<ref name="Olsson1987" /> како се Халејева комета приближава Сунцу, она избацује млазове сублимирајућег гаса са своје површине, који је врло мало одбацују са орбиталне путање. Ове орбиталне промене узрокују кашњење у проласку [[perihelion|перихела]] у просеку од четири дана.{{sfn|Yeomans|1991|pp=260–261}}

[[Boris Chirikov|Борис Чириков]] и Витолд Вечеславов су 1989. године извршили анализу 46 појављивања Халејеве комете узетих из историјских записа и компјутерских симулација, што је показало да је њена динамика била хаотична и непредвидива у дугим временским опсезима.<ref>{{Cite journal |first1=Boris V. |last1=Chirikov |author-link1=Boris Chirikov |first2=Vitold V. |last2=Vecheslavov |title=Chaotic dynamics of comet Halley|journal=Astronomy and Astrophysics |volume=221 |issue=1 |date=1989 |pages=146–154 |url=http://www.quantware.ups-tlse.fr/chirikov/refs/chi1989a.pdf |bibcode=1989A&A...221..146C }}</ref> Халејев пројектовани [[Mean sojourn time|динамички животни век]] се процењује на око 10 милиона година.<ref name="Chirikov1989">{{Cite journal|title=Chaotic dynamics of Comet Halley|url=https://archive.org/details/sim_astronomy-and-astrophysics_1989-08_221_1/page/n159|last1=Chirikov|first1=R. V.|last2=Vecheslavov|first2=V. V.|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=221|issue=1|date=August 1989|pages=146–154|bibcode=1989A&A...221..146C}}</ref> Динамика орбите комете може се приближно описати дводимензионалном [[symplectomorphism|симплектичком мапом]], познатом као [[Kepler map|Кеплерова мапа]], решењем [[restricted three-body problem|ограниченог проблема са три тела]] за високо ексцентричне орбите.<ref name="Chirikov1989"/><ref>{{Cite journal |first1=José |last1=Lages |first2=Dima L. |last2=Shepelyansky |first3=Ivan I. |last3=Shevchenko |title=Kepler map |journal=Scholarpedia |volume=13 |issue=2 |date=2018 |pages=33238 |doi=10.4249/scholarpedia.33238 |bibcode=2018SchpJ..1333238L |doi-access=free }}</ref> На основу записа са указања из 1910. године, [[David Hughes (astronomer)|Дејвид Хјуз]] је 1985. израчунао да је Халејево језгро смањено у маси за 80 до 90% у последњих 2.000 до 3.000 обртаја, и да ће највероватније потпуно нестати након још 2.300 перихелијских пролаза.<ref name="Hughes1985">{{cite journal |last1=Hughes |first1=D. W. |title=The size, mass, mass loss and age of Halley's comet |url=https://archive.org/details/sim_monthly-notices-of-the-royal-astronomical-society_1985-03-01_213_1/page/n103 |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |date=March 1985 |volume=213 |issue=1 |pages=103–109 |doi=10.1093/mnras/213.1.103 |doi-access=free |bibcode=1985MNRAS.213..103H }}</ref> Новији радови сугеришу да ће Халејева комета испарити, или се поделити на два дела, у наредних неколико десетина хиљада година, или ће бити избачена из Сунчевог система у року од неколико стотина хиљада година.<ref>{{cite web|last1=Williams|first1=Matt|title=What Is Halley's Comet?|url=http://www.universetoday.com/48991/halleys-comet/|website=Universe today|date=12 June 2015}}</ref>

== Структура и састав ==
[[File:Comet Halley close up-cropped.jpg|thumb|right|250px|Језгро Халејеве комете, снимљено содом [[Giotto (spacecraft)|Ђото]] 14. марта 1986. Може се приметити тамна боја језгра, као и млазови прашине и гаса који избијају са његове површине.|alt=Велика, црна структура налик стени је видљива усред налета облака прашине. Млаз блиставих белих лукова са леве стране.]]

Мисије ''[[Giotto (spacecraft|Ђото]]'' и ''[[Vega program|Вега]]'' дале су планетарним научницима први поглед на Халејеву површину и структуру. [[Comet nucleus|Језгро]] је конгломерат [[Volatile (astrogeology)|леда]] и [[dust|прашине]], који се често назива „прљава снежна груда“.<ref name="Delehanty"/> Као и све комете, како се Халејева приближава Сунцу, њена испарљива једињења (она са ниским тачкама кључања, као што су [[water|вода]], [[угљен-моноксид]], [[угљен-диоксид]] и други лед) почињу да [[Sublimation (chemistry)|сублимирају]] са површине.<ref name="graw" /> Ово узрокује да комета развије [[Coma (cometary)|кому]], или атмосферу, на удаљеностима до {{convert|230000|km}} од језгра.<ref name="Altwegg1993">{{Cite journal |title=The ion population between 1300 km and 230000 km in the coma of comet P/Halley |url=https://archive.org/details/sim_astronomy-and-astrophysics_1993-11_279_1/page/n293 |last1=Altwegg |first1=K. |last2=Balsiger |first2=H. |last3=Geiss |first3=J. |last4=Goldstein |first4=R. |last5=Ip |first5=W.-H. |last6=Meier |first6=A. |journal=Astronomy and Astrophysics |date=1993 |volume=279 |issue=1 |pages=260–266 |bibcode=1993A&A...279..260A }}</ref> [[Sublimation (phase transition)|Сублимација]] овог прљавог леда ослобађа честице прашине, које заједно са гасом путују даље од језгра. Молекули гаса у коми апсорбују сунчеву светлост и затим је поново зраче на различитим таласним дужинама, што је феномен познат као [[fluorescence|флуоресценција]], док честице прашине [[scattering|расипају]] сунчеву светлост. Оба процеса су одговорна за то да кома постане видљива.<ref name="Delehanty"/> Пошто је део молекула гаса у коми [[ionization|јонизован]] сунчевим [[ultraviolet radiation|ултраљубичастим зрачењем]],<ref name="Delehanty" /> притисак [[solar wind|соларног ветра]], ток наелектрисаних честица које емитује Сунце, извлачи јоне коме у дуг [[Comet tail|реп]], који се може проширити више од 100 милиона километара у свемир.<ref name="graw" /><ref>{{cite journal | title=The Tails of Comets | first1=Ludwig F. | last1=Biermann | first2=Rhea | last2=Lüst | journal=Scientific American | volume=199 | issue=4 | date=October 1958 | pages=44–51 | doi=10.1038/scientificamerican1058-44 | jstor=24944791 | bibcode=1958SciAm.199d..44B }}</ref> Промене у току сунчевог ветра могу изазвати [[disconnection event|прекидне догађаје]], у којима се реп потпуно одваја од језгра.<ref>{{Cite book |doi=10.1007/978-3-642-82971-0_48 |chapter=The cause of two plasma-tail disconnection events in comet P/Halley during the ICE-Halley radial period |title=Exploration of Halley's Comet |date=1988 |last1=Brosius |first1=J. W. |last2=Holman |first2=G. D. |last3=Niedner |first3=M. B. |last4=Brandt |first4=J. C. |last5=Slavin |first5=J. A. |last6=Smith |first6=E. J. |last7=Zwick |first7=R. D. |last8=Bame |first8=S. J. |pages=267–275 |isbn=978-3-642-82973-4 }}</ref>

Упркос огромној величини коме, Халејево језгро је релативно мало: једва {{convert|15|km}} дугачко, {{convert|8|km}} широко и можда {{convert|8|km}} дебело.<ref name="Keller1987">{{Cite conference |doi=10.1007/978-3-642-82971-0_138 |title=Comet P/Halley's nucleus and its activity |date=1988 |last1=Keller |first1=H. U. |last2=Delamere |first2=W. A. |last3=Huebner |first3=W. F. |last4=Reitsema |first4=H. J. |last5=Schmidt |first5=H. U. |last6=Whipple |first6=F. L. |last7=Wilhelm |first7=K. |last8=Curdt |first8=W. |last9=Kramm |first9=R. |last10=Thomas |first10=N. |last11=Arpigny |first11=C. |last12=Barbieri |first12=C. |last13=Bonnet |first13=R. M. |last14=Cazes |first14=S. |last15=Coradini |first15=M. |last16=Cosmovici |first16=C. B. |last17=Hughes |first17=D. W. |last18=Jamar |first18=C. |last19=Malaise |first19=D. |last20=Schmidt |first20=K. |last21=Schmidt |first21=W. K. H. |last22=Seige |first22=P. |conference=Exploration of Halley’s Comet |journal=Astronomy and Astrophysics |volume=187 |issue=1–2 |pages=807–823 |isbn=978-3-642-82973-4 |bibcode=1987A&A...187..807K }}</ref><ref name="Reitsema">{{Cite journal |last1=Reitsema |first1=H. J. |last2=Delamere |first2=W. A. |last3=Huebner |first3=W. F. |last4=Keller |first4=H. U. |last5=Schmidt |first5=H. U. |last6=Schmidt |first6=W. K. H. |last7=Whipple |first7=F. L. |last8=Wilhelm |first8=K. |year=1986 |journal=In ESA, Proceedings of the 20th ESLAB Symposium on the Exploration of Halley's Comet |title=ESA SP-250 |volume=2 |pages=351}}</ref> На основу ретроанализе слика снимљених свемирским бродовима ''Ђото'' и ''Вега'', Лами et al. су одредили [[mean diameter|ефективни пречник]] од {{convert|11|km}}.<ref name="Lamy2004"/><ref name="Reitsema"/> Његов облик се различито пореди са обликом [[кикирики]]ја, [[кромпир]]а или [[avocado|авокада]].<ref name="Mendis1986">{{cite journal| title = Exploration of Halley's Comet: Symposium Summary| first = D. A.| last = Mendis| journal = The Exploration of Halley's Comet| volume = 2| location = Dust and Nucleus Proceedings of the 20th ESLAB Symposium held in Heidelberg, West Germany, 27-31 Oct. 1986| editor = Battrick, B.; Rolfe, E. J.; Reinhard, R.| year = 1986| publisher = European Space Agency| pages = 441 | bibcode = 1986ESASP.250b.441M| url=https://adsabs.harvard.edu/full/1986ESASP.250b.441M}}</ref> Његова маса је отприлике 2,2{{E-sp|14}}&nbsp;kg,<ref name="The nucleus of comet Halley">{{Cite journal|title=The nucleus of comet Halley: Surface structure, mean density, gas and dust production|first=H.|last=Rickman|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/027311778990241X|journal=Advances in Space Research|volume=9|issue=3|year=1989|pages=59–71|doi=10.1016/0273-1177(89)90241-X|bibcode=1989AdSpR...9c..59R }}</ref> са просечном густином од око {{convert|0,55|g/cm3|oz/cuin}}.<ref name="situ"/> Мала густина указује на то да је направљено од великог броја малих комада, који се држе заједно веома лабаво, формирајући структуру познату као [[rubble pile|гомила шута]].<ref name="density">{{Cite journal |title=Is the nucleus of Comet Halley a low density body? |first1=Roald Z. |last1=Sagdeev |first2=Pavel E. |last2=Elyasberg |first3=Vasily I. |last3=Moroz |s2cid=4335780 |journal=Nature |volume=331 |bibcode=1988Natur.331..240S |issue=6153 |date=1988 |pages=240–242 |doi=10.1038/331240a0 }}</ref> Запажања осветљености коме са земље сугеришу да је Халејев [[rotation period|период ротације]] био око 7,4 дана. Слике које су направиле различите свемирске летелице, заједно са посматрањем млазница, сугеришу период од 52 сата.<ref name="situ">{{Cite book |title=Comets II |chapter-url=https://www.researchgate.net/publication/241381179 |editor-first1=Michel |editor-last1=Festou |editor-first2=Horst Uwe |editor-last2=Keller |editor-first3=Harold A. |editor-last3=Weaver |editor-link3=Hal A. Weaver |chapter=In Situ Observations of Cometary Nuclei |first1=Horst Uwe |last1=Keller |first2=Daniel |last2=Britt |first3=Bonnie J. |last3=Buratti |first4=Nicolas |last4=Thomas |pages=211–222 |date=2005 |isbn=978-0-8165-2450-1 |publisher=University of Arizona Press |archive-url=https://web.archive.org/web/20240701001518/https://www.researchgate.net/profile/Daniel-Britt/publication/241381179_In_situ_observations_of_cometary_nuclei/links/02e7e53c6858cb4a68000000/In-situ-observations-of-cometary-nuclei.pdf |archive-date=1 July 2024 |url-status=live}}</ref> С обзиром на неправилан облик језгра, ротација Халејеве комете је вероватно сложена.<ref name="graw">{{cite encyclopedia |doi=10.1036/1097-8542.305800 |title=Halley's Comet |last1=Brandt |first1=John C. |date=February 2018 |encyclopedia=AccessScience |publisher=McGraw Hill }}</ref> Слике прелета откриле су изузетно разнолику топографију, са брдима, планинама, гребенима, депресијама и најмање једним кратером.<ref name="situ" />

Халејева дневна страна (страна окренута према Сунцу) је далеко активнија од ноћне.<ref name="situ" /> Посматрања свемирских летелица су показала да су гасови избачени из језгра 80% водене паре, 17% угљен моноксида и 3–4% угљен-диоксида,<ref>{{Cite journal |title=Rocket ultraviolet spectroscopy of comet Halley and abundance of carbon monoxide and carbon |first1=Thomas N. |last1=Woods |first2=Paul D. |last2=Feldman |first3=Kenneth F. |last3=Dymond |first4=David J. |last4=Sahnow |s2cid=4333809 |date=1986 |journal=Nature |volume=324 |pages=436–438 |doi= 10.1038/324436a0 |bibcode=1986Natur.324..436W |issue=6096 }}</ref>  са траговима угљоводоника<ref>{{Cite journal |title=Infrared emission by organic grains in the coma of comet Halley |first1=Christopher F. |last1=Chyba |author-link1=Christopher Chyba |first2=Carl |last2=Sagan |s2cid=4351413 |journal=Nature |date=1987 |volume=330 |issue=6146 |pages=350–353 |doi=10.1038/330350a0 |bibcode=1987Natur.330..350C }}</ref> иако новији извори дају вредност од 10% за угљеник моноксида и такође садрже трагове [[метан]]а и [[амонијак]]а.<ref>{{Cite web |title=Giotto:Halley |publisher=European Space Agency |date=2006 |url=http://sci.esa.int/science-e/www/object/index.cfm?fobjectid=31878 |access-date=5 December 2009 }}</ref> Утврђено је да су честице прашине првенствено мешавина једињења угљеник–водоник–кисеоник–азот (CHON) уобичајена у спољашњем Сунчевом систему и силиката, какви се налазе у стенама на земљи.<ref name="graw" /> Величина честица прашине била је све до [[LOQ|граница детекције]] (≈0,001&nbsp;μm).<ref name="post" /> У почетку се сматрало да је однос [[деутеријум]]а и [[водоник]]а у води коју је Халејева комета испустила сличан оном који се налази у води Земљиног океана, што сугерише да су комете Халејевог типа можда испоручивале воду на Земљу у далекој прошлости. Каснија посматрања су показала да је Халејев однос деутеријума далеко већи од оног који се налази у Земљиним океанима, што такве комете чини мало вероватним изворима Земљине воде.<ref name="graw" />

''Ђото'' је пружио прве доказе у прилог хипотези [[Fred Whipple|Фреда Випла]] о „прљавој грудви снега“ за конструкцију комета; Випл је претпоставио да су комете ледени објекти које загрева Сунце док се приближавају унутрашњем Сунчевом систему, узрокујући да лед на њиховим површинама [[Sublimation (phase transition)|сублимира]] (промени се директно из чврстог у гас), а млазови испарљивог материјала избијају напоље, стварајући кому. ''Ђото'' је показао да је овај модел углавном тачан,<ref name="graw" /> иако са модификацијама. Халејев [[албедо]], на пример, износи око 4%, што значи да рефлектује само 4% упадне сунчеве светлости – отприлике оно што би се очекивало од угља.<ref>{{Cite journal|title=The Activity and Size of the Nucleus of Comet Hale–Bopp (C/1995 O1) |first=Harold A. |last=Weaver|s2cid=25489175 |display-authors=etal |journal=Science |date=1997 |volume=275 |pages=1900–1904 |doi=10.1126/science.275.5308.1900 |pmid=9072959 |issue=5308 |bibcode=1997Sci...275.1900W }}</ref> Дакле, упркос томе што су астрономи предвиђали да ће Халејев албедо бити око 0,17 (отприлике еквивалент голом тлу), Халејева комета је у ствари мркло црна.<ref>{{cite journal|url=https://www.nature.com/articles/298249a0|title=Limits on the nucleus of Halley's Comet
|author1=Michael J. S. Belton|author2=Harvey Butcher|journal=Nature|volume=298|pages=249–251|date=1982|issue=5871
|doi=10.1038/298249a0
|bibcode=1982Natur.298..249B
|accessdate=2024-07-14}}</ref> „Прљави лед“ на површини се сублимира на температурама између {{convert|170|K|°C}} у деловима са вишим албедом до {{convert|220|K|°C}} при ниском албеду; [[Вега 1]] је открила да је Халејева површинска температура у опсегу 300–400 K (27–127 °C). Ово је сугерисало да је само 10% површине Халејеве комете било активно и да су велики делови били обложени слојем тамне прашине која је задржавала топлоту.<ref name="post" /> Заједно, ова запажања сугеришу да је Халејева комета заправо претежно састављена од [[Volatile (astrogeology)|неиспарљивих]] материјала, те је стога више личила на „оснежену куглу прњавштине“ него на „прљаву снежну куглу“.<ref name="situ" /><ref>{{Cite web|title= Voyages to Comets |publisher=NASA|date=2005|url= http://www.nasa.gov/exploration/whyweexplore/Why_We_17.html|access-date=5 December 2009}}</ref>

== Референце ==
{{извори|refs=
<ref name="horizons">{{Cite web|last=Yeomans|first=Donald K. |url =http://ssd.jpl.nasa.gov/horizons.cgi|title=Horizon Online Ephemeris System|publisher=California Institute of Technology, Jet Propulsion Laboratory|accessdate=8. 9. 2006}}</ref>

<ref name="Peale1989">{{Cite journal|last1=Peale|first1=S. J.|last2=Lissauer|first2=J. J.|title=Rotation of Halley's Comet
|journal=Icarus
|volume=79 |issue=2 |pages=396–430 | year=1989
|doi=10.1016/0019-1035(89)90085-7 |bibcode=1989Icar...79..396P}}</ref>

<ref name="mass">{{Cite journal|title=Halley, comet's mass loss and age|last1=Cevolani|first1=A.|last2=Bortolotti|last3=Hajduk| url = |year=1987|publisher=Italian Physical Society|journal=Il Nuovo Cimento C|volume=10|issue=5| doi = 10.1007/BF02507255|bibcode=1987NCimC..10..587C|pages=587–591}}</ref>

<ref name="Peale1989November">{{Cite journal|last=Peale|first=S. J.|title=On the density of Halley's comet
|journal=[[Icarus (journal)|Icarus]]
|volume=82 |issue=1 |year=1989|doi=10.1016/0019-1035(89)90021-3 |quote=densities obtained by this procedure are in reasonable agreement with intuitive expectations of densities near 1&nbsp;g/cm3, the uncertainties in several parameters and assumptions expand the error bars so far as to make the constraints on the density uniformative&nbsp;... suggestion that cometary nuclei tend to by very fluffy,&nbsp;... should not yet be adopted as a paradigm of cometary physics. |bibcode=1989Icar...82...36P|pages=36–49}}</ref>

<ref name="dark">* {{Cite web|date=29. 11. 2001|title=Comet Borrelly Puzzle: Darkest Object in the Solar System|publisher=Space.com|last=Britt|first=R. R.|url=http://www.meteorite-list-archives.com/2001/nov/0597.html|accessdate=16. 12. 2008|archive-url=https://www.webcitation.org/6IhUmaDt7?url=http://www.meteorite-list-archives.com/2001/nov/0597.html|archive-date=7. 8. 2013|url-status=dead}}</ref>

<ref name="ESO2003">{{Cite web|title=New Image of Comet Halley in the Cold |url=https://www.eso.org/public/news/eso0328/ |publisher=European Southern Observatory |date=1. 9. 2003 |accessdate=26. 2. 2018}}</ref>

<ref name=MPC>{{cite web |title=1P/Halley Orbit |url=https://www.minorplanetcenter.net/db_search/show_object?object_id=1P |publisher=[[Minor Planet Center]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20220704122451/https://www.minorplanetcenter.net/db_search/show_object?object_id=1P |archive-date=4 July 2022 |url-status=live |access-date=28 June 2022}} (epoch 451 is 79.29 years)</ref>

<ref name="Brady1987">{{cite journal |title=Halley's Comet AD&nbsp;1986 to 2647&nbsp;BC |first=Joseph L. |last=Brady |publisher=Lawrence Livermore Laboratory, University of California |date=1982 |bibcode=1982JBAA...92..209B |volume=92 |pages=209 |journal=Journal of the British Astronomical Association}}</ref>

<ref name="post">{{Cite journal |title=A Postencounter view of comets |first=D. Asoka |last=Mendis|journal=Annual Review of Astronomy and Astrophysics |volume=26 |issue=1 |pages=11–49 |date=1988 |bibcode=1988ARA&A..26...11M |doi=10.1146/annurev.aa.26.090188.000303 }}</ref>
}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite magazine|title=Halley's Comet '86|first=Rick|last=Gore|magazine=[[Национална географија (часопис)|National Geographic]]|pages=758–785|volume=170|issue=6|date=децембар 1986|issn=0027-9358|oclc=643483454}}
* {{Cite book|last=Goodrich|first=Richard J.|url=https://books.google.com/books?id=B5ySEAAAQBAJ&pg=PA188|title=Comet Madness. How the 1910 Return of Halley's Comet (Almost) Destroyed Civilization|pages=188|isbn=9781633888579|year=2023|publisher=Prometheus Books}}
* {{cite book |last=Grier |first=David Alan |chapter=The First Anticipated Return: Halley's Comet 1758 |title=When Computers Were Human |location=Princeton |publisher=Princeton University Press |year=2005 |isbn=0-691-09157-9 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=YTcDAQAAQBAJ&pg=PA11 }}
* {{Cite book |last=Kronk |first=Gary W. |title=Cometography, vol. 1: Ancient-1799 |publisher=Cambridge University Press |date=1999 |url=https://books.google.com/books?id=Umxbb68tmZMC&pg=PA6 |isbn= 978-0-521-58504-0 }}
* {{Cite book |last=Lancaster-Brown |first=Peter |title=Halley & His Comet |publisher=Blandford Press |date=1985 |isbn=0-7137-1447-6 |url=https://archive.org/details/halleyhiscomet00pete }}
* {{Cite book|last=Lequeux|first=James|url=https://books.google.com/books?id=ikqGCgAAQBAJ&pg=PA180 |title=François Arago: A 19th Century French Humanist and Pioneer in Astrophysics|date=2015|publisher=Springer|isbn=978-3-319-20723-0|language=en}}
* {{cite book |last=Milbrath|first=Susan|title=Star Gods of the Maya: Astronomy in Art, Folklore, and Calendars|series=The Linda Schele Series in Maya and Pre-Columbian Studies|date= 1999|publisher=University of Texas Press|doi=10.7560/752252|isbn=978-0-292-79793-2|url=https://books.google.com/books?id=cUL3DAAAQBAJ&pg=PA251 }}
* {{cite book |last=Needham |first=Joseph |author-link=Joseph Needham |title=Science and Civilisation in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth |chapter-url=https://books.google.com/books?id=jfQ9E0u4pLAC&pg=PA430 |date=1959 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-05801-8 |pages=430–433 |chapter=Comets, meteors, and meteorites }}
* {{Cite book |last=Rayner |first=John D. |author-link=John Rayner |title=A Jewish Understanding of the World |publisher=Berghahn Books |date=1998 |isbn=1-57181-973-8 |pages=108–111 }}
* {{Cite book |last1=Sagan |first1=Carl |author-link1=Carl Sagan |first2=Ann |last2=Druyan |author-link2=Ann Druyan |title=Comet |publisher=[[Random House]] |date=1985 |isbn=0-394-54908-2 |url=https://archive.org/details/comet00saga }}
* {{cite book |last=Schmude |first=Richard M. |title=Comets and How to Observe Them |date=2010 |publisher=Springer |isbn=978-1-4419-5790-0 |page=3 |url=https://books.google.com/books?id=WemDVdrPIIUC&pg=PA3 }}
* {{Cite book |last1=Shayler |first1=David J. |last2=Burgess |first2=Colin |title=NASA's Scientist-Astronauts |publisher=Praxis |chapter=Ending of Eras |date=2007 |chapter-url=https://books.google.com/books?id=TweEC3h633AC&pg=PA431 |access-date=7 January 2009 |isbn=978-0-387-21897-7 }}
* {{Cite book|last=Siddiqi|first=Asif A.|url=https://www.nasa.gov/connect/ebooks/beyond_earth_detail.html|title=Beyond Earth: A Chronicle of Deep Space Exploration|publisher=NASA History Program Office|year=2018|isbn=9781626830424|location=United States|pages=149–150}}
* {{cite book |last=Yeomans |first=Donald Keith |title=Comets: A Chronological History of Observation, Science, Myth, and Folklore |url=https://archive.org/details/cometschronologi0000yeom |url-access=registration |pages=[https://archive.org/details/cometschronologi0000yeom/page/260 260–261] |date=1991 |publisher=Wiley and Sons |isbn=0-471-61011-9 }}

{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Comet Halley}}
* -{[https://books.google.com/books?id=bKAwAAAAYAAJ&pg=PA321 Synopsis of the Astronomy of Comets] (1706 reprint of Halley's 1705 paper)}-
* -{[http://www.esa.int/images/giotto_3_l.jpg Halley's nucleus by Giotto spacecraft (ESA link)]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20110927022415/http://sse.jpl.nasa.gov/multimedia/display.cfm?IM_ID=11423 Image of Halley in 1986 by Giotto spacecraft (NASA link)]}-
* -{[http://cometography.com/pcomets/001p.html cometography.com]}-
* -{[http://cometbase.net/en/observation/listObserv/246 1P/Halley at CometBase database]}-
* -{[http://spider.seds.org/spider/Comets/halley.html seds.org]}-
* -{[http://ssd.jpl.nasa.gov/sbdb.cgi?sstr=1P;orb=1;view=Far Orbital simulation] from JPL (Java) / [http://ssd.jpl.nasa.gov/horizons.cgi?find_body=1&body_group=sb&sstr=1P Ephemeris]}-
* -{[http://ssd.jpl.nasa.gov/?great_comets Donald Yeomans, „Great Comets in History”]}-
* -{[http://www.ianridpath.com/halley/halley1.htm A brief history of Halley's Comet] ([[Ian Ridpath]])}-
* -{[http://digitalcollections.ucsc.edu/cdm/search/collection/p265101coll10/searchterm/Halley's%20Comet/order/title Photographs of 1910 approach taken from the Lick Observatory from the Lick Observatory Records Digital Archive, UC Santa Cruz Library's Digital Collections]{{Wayback|url=http://digitalcollections.ucsc.edu/cdm/search/collection/p265101coll10/searchterm/Halley%27s%20Comet/order/title |date=20190520001326 }}}-

{{Нормативна контрола}}
{{портал бар|Астрономија}}

[[Категорија:Комете]]