Пређи на садржај

Гнајс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Пребацивање {{reflist}} у <references/>
-империјалне јединице, -викивезе на енглеском
(Није приказана једна међуизмена 19 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Infobox rock
[[Слика:Gneiss.jpg|мини|десно|250п|Гнајс]]
|name= Гнајс
'''Гнајс''' је крупнозрна [[метаморфне стене|метаморфна стена]] са слабо израженом или дисконтинуираном фолијацијом<ref>Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975</ref>.
|type= Метаморфне
|type_link= Метаморфне стене
|coordinates=
|image= Gneiss.jpg
|alt=
|caption= Узорак гнајса са видљивом „гнајском траком”.
}}
[[Датотека:GneissBoulderOsmussaar.jpg|мини|250п|]]

'''Гнајс''' је крупнозрна [[метаморфне стене|метаморфна стена]] са слабо израженом или дисконтинуираном фолијацијом.<ref>Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975</ref>

== Опис ==

[[Датотека:Orthogneiss Geopark.jpg|thumb|250px|Ортогнајс из Чешке]]

У традиционалној енглеској и северноамеричкој употреби, гнајс је грубо зрнаста метаморфна стена која показује композиционе траке (гнајсне траке), али слабо развијену [[шист]]озност и нејасан [[кливаж|расцеп]]. Другим речима, то је метаморфна стена састављена од минералних зрнаца лако видљивих голим оком, која формирају очигледне композиционе слојеве, али која има само слабу тенденцију ломљења дуж ових слојева. У Европи, овај термин се више примењује на било коју грубу, сиромашну [[лискун]]ом, висококвалитетну метаморфну стену.<ref>{{cite book |last1=Yardley |first1=B. W. D. |title=An introduction to metamorphic petrology |date=1989 |publisher=Longman Scientific & Technical |location=Harlow, Essex, England |isbn=0582300967 |page=22}}</ref>

[[Британски геолошки завод]] и [[IUGS]] користе гнајс као широку [[текстура (геологија)|текстурну]] категорију за средње до грубо зрнасте метаморфне стене које показују слабо развијену шкристозност, са композиционим слојевима дебљине преко 5 mm<ref name="BGS">{{cite journal |last1=Robertson |first1=S. |title=BGS Rock Classification Scheme, Volume 2: Classification of metamorphic rocks |journal=British Geological Survey Research Report |date=1999 |volume=RR 99-02 |url=http://nora.nerc.ac.uk/id/eprint/3226/1/RR99002.pdf |access-date=27 February 2021 |ref={{harvid|British Geological Survey|1999}}}}</ref> и имају тенденцију да се цепају у плоче дебљине преко 1 cm.<ref name="schid-etal=2007">{{cite book |last1=Schmid |first1=R. |last2=Fettes |first2=D. |last3=Harte |first3=B. |last4=Davis |first4=E. |last5=Desmons |first5=J. |year=2007 |chapter=How to name a metamorphic rock. |title=Metamorphic Rocks: A Classification and Glossary of Terms: Recommendations of the International Union of Geological Sciences Subcommission on the Systematics of Metamorphic Rocks |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |pages=3–15 |url=https://stuff.mit.edu/afs/athena.mit.edu/course/12/12.115/www/12.114%20Papers/BGS/Metamorphic/DetailedMetamorphic/1%20How%20to%20name%20a%20metamorphic%20rock.pdf |access-date=28 February 2021}}</ref> Ниједна дефиниција не зависи од састава или порекла, иако је већа вероватноћа да ће стене сиромашне плочастим [[минерал]]има произвести текстуру гнајса. Гнајсне стене су стога у великој мери [[рекристализација (геологија)|рекристализоване]], али не носе велике количине [[лискун]]а, [[хлоритна група|хлорита]] или других плочастих минерала.<ref>{{cite book |last1=Blatt |first1=Harvey |last2=Tracy |first2=Robert J. |title=Petrology : igneous, sedimentary, and metamorphic. |url=https://archive.org/details/petrologyigneous0000blat_2edi |date=1996 |publisher=W.H. Freeman |location=New York |isbn=0716724383 |edition=2nd |page=[https://archive.org/details/petrologyigneous0000blat_2edi/page/360 360]}}</ref> Метаморфна стена која показује јачу шкриљавост класификована је као [[шист|шкриљац]], док се метаморфна стена лишена шкриљца назива [[гранофелс]].<ref name="BGS"/><ref name="schid-etal=2007"/>

Гнајсови који су метаморфизоване магматске стене или њихови еквиваленти називају се [[гранит]]ни гнајсови, [[кварцдиорит|диоритни]] гнајсови и тако даље. Гнајсне стене могу такође добити назив по карактеристичној компоненти као што су [[гранат]]ни гнајс, [[биотит]]ни гнајс, [[албит]]ни гнајс и тако даље. ''Ортогнајс'' означава гнајс који потиче из [[магматске стене]], а ''парагнајс'' је онај из [[седиментне стене]].<ref name="BGS"/><ref name="schid-etal=2007"/> BGS и IUGS користе ''гнајсни'' за описивање стена са текстуром гнајса,<ref name="BGS"/><ref name="schid-etal=2007"/> иако је ''гнајсични'' такође и даље у уобичајеној употреби.<ref>{{cite book |editor1-last=Jackson |editor1-first=Julia A. |title=Glossary of geology. |url=https://archive.org/details/glossaryofgeolog0000unse_k9a5 |date=1997 |publisher=American Geological Institute |location=Alexandria, Viriginia |isbn=0922152349 |edition=Fourth |chapter=Gneissic}}</ref> На пример, гнајсозни метагранит или гнајсични метагранит означавају гранит који је метаморфизован и тиме стекао гнајсну текстуру.

=== Гнајсно раслојавање ===
[[Датотека:Pure shear.png|thumb|left|Чиста смицајна деформација стене која ствара гнајсне траке. Недеформисана стена је приказана у горњем левом углу, а резултат чисте смицајне деформације у горњем десном углу. У доњем левом углу је компонента истезања деформације, која сабија стену у једном правцу и растеже је у другом, као што је приказано стрелицама. Стена се истовремено ротира да би се добила коначна конфигурација, која се понавља у доњем десном углу.]]

Минерали у гнајсу су распоређени у слојеве који се појављују као траке у попречном пресеку. Ово се назива гнајсни појас.<ref name="Marshak 2009">{{Cite book | last = Marshak | first = Stephen | year = 2013 | title = Essentials of Geology | url = https://archive.org/details/essentialsofgeol0000mars_u6a4 | edition = 4th | publisher = W.W. Norton | isbn = 978-0-393-91939-4 |pages=[https://archive.org/details/essentialsofgeol0000mars_u6a4/page/194 194]–95; Figs. 7.6a–c}}</ref> Тамније траке имају релативно више [[мафичност|мафичких]] минерала (оних који садрже више [[магнезијум]]а и [[гвожђе|гвожђа]]). Лакше траке садрже релативно више [[фелзичност|фелзичких]] минерала (минерале као што су фелдспат или кварц, који садрже више лакших елемената, као што су алуминијум, натријум и калијум).{{sfn|Yardley|1989|p=22}}

Трака се развија на високој температури када је стена јаче сабијена у једном правцу него у другим правцима (''нехидростатски напон''). Траке се развијају окомито на правац највеће компресије, који се такође назива смер скраћивања, пошто се минерали плоче ротирају или рекристалишу у паралелне слојеве.{{sfn|Blatt|Tracy|1996|p=359}}

Уобичајени узрок нехидродинамичког напрезања је подвргавање [[протолит]]а (оригиналног стенског материјала који пролази кроз метаморфизам) екстремној сили смицања, клизној сили сличној гурању врха шпила карата у једном правцу и дна шпила у другом правцу.<ref name="Marshak 2009"/> Ове силе развлаче стену као [[пластичност (физика)|пластику]], а оригинални материјал се рашири у листове. Према [[теорема о поларној декомпозицији|теореми о поларној декомпозицији]], деформација изазвана таквом силом смицања је еквивалентна ротацији стене у комбинацији са скраћивањем у једном правцу и продужењем у другом.<ref>{{cite book |last1=Fossen |first1=Haakon |title=Structural geology |url=https://archive.org/details/structuralgeolog0000foss |date=2016 |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge, United Kingdom |isbn=9781107057647 |page=[https://archive.org/details/structuralgeolog0000foss/page/38 38] |edition=Second}}</ref>

=== Аугенски гнајс ===
{{See also|Ауген}}
[[File:Augen-gneiss.jpg|thumb|Аугенски гнајс из Леблона, град Рио де Жанеиро, Бразил]]

'''Аугенски гнајс''', од {{lang-de|Augen}}, што значи „очи“, је гнајс који је резултат метаморфизма гранита, који садржи карактеристична елиптичка или [[лентикуларност|лентикуларна]] повезана зрна ([[порфирокласт]]и), обично [[фелдспат]], окружена ситнијим материјалом. Финије зрнати материјал се деформише око отпорнијих зрна фелдспата да би произвео ову текстуру.{{sfn|Blatt|Tracy|1996|pp=358-359}}

=== Мигматит ===
{{Main|Мигматит}}

Мигматит је гнајс који се састоји од две или више различитих врста стена, од којих једна има изглед обичног гнајса (''мезозом''), а друга има изглед [[интрузивне стене]] као што је [[пегматит]], [[аплит]] или [[гранит]] (''леукозом'') . Стена такође може да садржи ''меланосом'' мафичне стене комплементаран леукозому.{{sfn|British Geological Survey|1999|p=11}} Мигматити се често тумаче као стена која је делимично отопљена, при чему леукозом представља талину богату силицијумом, меланосом као заосталу чврсту стену која је остала након делимичног топљења, а мезозом као оригиналну стену која још није доживела делимично топљење.<ref>{{cite book |last1=Sawyer |first1=E. W. |title=Atlas of migmatites |date=2008 |publisher=NRC Research Press |location=Ottawa, Ontario |isbn=978-0660197876}}</ref>


== Настанак ==
== Настанак ==
Настаје метаморфозом пелита (глином богате ситнозрнасте [[седиментне стене]]) или [[гранит]]а, а критична парагенеза састоји се од [[кварц]]а, [[плагиоклас]]а, [[К-фелдспат]]а, [[мусковит]]а и/или [[биотит]]а. Поред ових, у саставу се могу наћи још неки типоморфни [[минерал]]и који указују на услове постанка, попут [[дистен]]а (кианит), [[хорнбленда|хорнбленде]], [[гранат]]а, [[стауролит]]а, [[силманит]]а, [[кордијерит]]а, [[андалузит]]а, итд.
Настаје метаморфозом пелита (глином богате ситнозрнасте [[седиментне стене]]) или [[гранит]]а, а критична парагенеза састоји се од [[кварц]]а, [[плагиоклас]]а, калијског [[фелдспат]]а, [[мусковит]]а и/или [[биотит]]а. Поред ових, у саставу се могу наћи још неки типоморфни [[минерал]]и који указују на услове постанка, попут [[дистен]]а (кианит), [[хорнбленда|хорнбленде]], [[гранат]]а, [[стауролит]]а, [[силманит]]а, [[кордијерит]]а, [[андалузит]]а, итд.


Зависно од начина настанка има различиту структуру:
Зависно од начина настанка има различиту структуру:
*'''гранолепидобластичну''', коју имају [[динамотермални метаморфизам|динамотермални]] гнајсеви
* '''гранолепидобластичну''', коју имају [[динамотермални метаморфизам|динамотермални]] гнајсеви
*'''окцасту''', коју имају [[катакластични метаморфизам|катакластични]] гнајсеви.
* '''окцасту''', коју имају [[катакластични метаморфизам|катакластични]] гнајсеви.


Гранолепидобластична структура се одликује обилнијим присуством листастих минерала у односу на гранобластичне, односно представља прелаз између гранобластичне и лепидобластичне структуре. Окцаста структура се карактерише присуством окаца-округластих или сочивасто издужених агрегата или минерала, распоређених у фолијацији или шкриљавости стене најчешће опкољени ситнозрним матриксом.
Гранолепидобластична структура се одликује обилнијим присуством листастих минерала у односу на гранобластичне, односно представља прелаз између гранобластичне и лепидобластичне структуре. Окцаста структура се карактерише присуством окаца-округластих или сочивасто издужених агрегата или минерала, распоређених у фолијацији или шкриљавости стене најчешће опкољени ситнозрним матриксом.


== Распрострањеност и примена ==
== Распрострањеност ==
[[File:Road Cutting - geograph.org.uk - 820828.jpg|thumb|Тамни насипи (сада [[Фолијација|фолијациони]] [[амфиболит]]и) који пресецају светлосиви левисијски гнајс комплекса Скори, и деформисани и засечен каснијим (нелистаним) насипима ружичастог гранита.]]
Гнајс је заступљен на [[Јастребац|Јастребцу]], [[Јухор|Јухору]], и другим планинама у [[Србија|Србији]]. Пошто се под утицајем атмосферилија брзо распада, гнајс није погодан као грађевински материјал.
[[File:Yttre Ursholmen Kontakt Kosterdiabas i Nebulitisk-migmatitisk sedimentgnejs.jpg|thumb|Контакт између [[дијабаз]]ног насипа тамне боје (старог око 1100 милиона година)<ref name="hageskov">Bjørn Hageskov (1985): [http://2dgf.dk/xpdf/bull34-03-04-151-197.pdf ''Constrictional deformation of the Koster dyke swarm in a ductile sinistral shear zone, Koster islands, SW Sweden.''] Bulletin of the Geological Society of Denmark 34 (3–4): 151–97</ref> и [[мигматит|мигматског]] парагнајса светле боје у Националном парку [[Национални парк Костерхавет|Костерхавет]] на острвима [[Острва Костер|Костер]] код западне обале Шведске.]]
[[File:Gnaisse Sete Voltas - Bahia - Brasil.jpg|thumb|Узорак гнајса Сете Волтаса из [[Баија|Баије]] у Бразилу, најстарије стене у кори Јужне Америке, старе 3,4 милијарде година (архејски)]]

У [[Србија|Србији]], гнајс је заступљен на [[Јастребац|Јастрепцу]], [[Јухор (планина)|Јухору]], претежно на планинама које припадају [[Српско-македонска маса|Српско-македонској маси]]. Пошто се под утицајем атмосферилија брзо распада, гнајс није погодан као грађевински материјал.

Гнајсови су карактеристични за подручја [[Метаморфизам|регионалног метаморфизма]] који сежу до средњег [[амфиболит]]ног до [[гранулит]]ног [[метаморфни фациј|метаморфног фација]]. Другим речима, стена је метаморфизована на температури већој од 600°C при притисцима између око 2 до 24 [[kbar]]. Многе различите варијанте стена могу бити метаморфизоване у гнајс, тако да геолози пажљиво додају описе боје и минералног састава на назив било ког гнајса, као што су ''гранат-биотитни парагнајс'' или ''сивкасто-ружичасти ортогнајс''.{{sfn|British Geological Survey|1999|pp=5-6}}

=== Гранитно-зеленокамени појасеви ===
[[Штит (геологија)|Континентални штитови]] су региони откривених древних стена који чине стабилна језгра континената. Стене откривене у најстаријим пределима штитова, које су [[архаик|архејске]] старости (преко 2500 милиона година), углавном припадају гранитно-зеленокаменим појасевима. [[Зеленокамени појасеви]] садрже метавулканске и метаседиментне стене које су претрпеле релативно благи степен метаморфизма, на температурама од 350-500°C и притисцима од {{convert|200|-|500|MPa|bar}}. Зеленокамени појасеви су окружени теренима од гнајса високог квалитета који показују високо деформисани метаморфизам ниског притиска и високе температуре (преко 500°C) у амфиболитном или гранулитном фацију. Они чине већину откривених стена у архејским кратонима.<ref>{{cite book |last1=Kearey |first1=P. |last2=Klepeis |first2=Keith A. |last3=Vine |first3=Frederick J. |title=Global tectonics. |date=2009 |publisher=Wiley-Blackwell |location=Oxford |isbn=9781405107778 |page=350 |edition=3rd}}</ref>

=== Гнајсне куполе ===
Куполе гнајса су честе у [[орогенеза|орогеним појасевима]] (регионима формирања планина).<ref>{{cite book|last1=Whitney |first1=D.L |last2=Teyssier |first2=C. |last3=Vanderhaeghe |first3=O. |year=2004 |chapter=Gneiss domes and crustal flow |editor-last1=Whitney |editor-first1=D.L. |editor-last2=Teyssier |editor-first2=C. |editor-last3=Siddoway |editor-first3=C.S. |editor3-link= Christine Siddoway|title=Gneiss domes in orogeny: Boulder, Colorado, Geological Society of America Special Paper 380 |url=https://www.researchgate.net/publication/309201751 |access-date=5 July 2021}}</ref> Они се састоје од куполе од гнајса увучене млађим гранитом и мигматитом и покривене [[седиментне стене|седиментним стенама]].<ref>{{cite journal |last1=Teyssier |first1=Christian |last2=Whitney |first2=Donna L. |title=Gneiss domes and orogeny |url=https://archive.org/details/sim_geology_2002-12_30_12/page/1139 |journal=Geology |date=1 December 2002 |volume=30 |issue=12 |pages=1139–1142 |doi=10.1130/0091-7613(2002)030<1139:GDAO>2.0.CO;2|bibcode=2002Geo....30.1139T }}</ref> Они су протумачени као геолошки запис о два различита догађаја формирања планина, при чему је први произвео гранитну основу, а други деформисао и топио ову основу да би се произвеле куполе. Међутим, неке куполе од гнајса могу заправо бити језгра [[метаморфни комплекс језгра|метаморфних комплекса језгра]], региони дубоке коре изнети на површину и изложени током ширења [[Земљина кора|Земљине коре]].<ref>{{cite book |last1=Yin |first1=A. |year=2004 |chapter=Gneiss domes and gneiss dome systems |editor-last1=Whitney |editor-first1=D.L. |editor-last2=Teyssier |editor-first2=C. |editor-last3=Siddoway |editor-first3=C.S.|editor3-link= Christine Siddoway|title=Gneiss domes in orogeny: Geological Society of America Special Paper 380 |location=Boulder, Colorado|pages= 1–14 |url=https://faculty.epss.ucla.edu/~yin/05-Publications/papers/085-Yin-2004-GSA%20Special%20papers.pdf |access-date=4 July 2021}}</ref>

=== Примери ===
* [[Акаста гнајс]] се налази на [[Северозападне Територије|Северозападним територијама]] у [[Канада|Канади]], на острву око 300 km северно од [[Јелоунајф]]а. Ово је један од најстаријих нетакнутих фрагмената коре на Земљи, метаморфозиран пре 3,58 до 4,031 милијарди година.<ref>[http://www2.ess.ucla.edu/~schauble/Isotope_geochemistry/Acasta_Concordia_Bowring.pdf Bowring, S.A., and Williams, I.S., 1999. Priscoan (4.00–4.03 Ga) orthogneisses from northwestern Canada. Contributions to Mineralogy and Petrology, v. 134, 3–16]</ref>
* [[Lewisian complex|Левисијски гнајс]] се налази широм [[Спољни Хебриди|спољних Хебрида]] Шкотске, на шкотском копну западно од [[Моан Траст]]а, и на острвима [[Острво Кол|Кол]] и [[Острво Тири|Тири]].<ref>{{cite book |last1=Gillen |first1=Con |title=Geology and landscapes of Scotland |url=https://archive.org/details/geologylandscape0000gill |date=2003 |publisher=Terra |location=Harpenden |isbn=1-903544-09-2|page=[https://archive.org/details/geologylandscape0000gill/page/44 44]}}</ref> Ове стене су углавном магматског порекла, помешане са метаморфозираним [[мермер]]ом, [[кварцит]]ом и лискунастим шкриљцем са каснијим продорима базалтних [[дајк|насипа]] и гранитне магме.<ref>{{cite book |last1=McKirdy |first1=Alan |title=Land of mountain and flood : the geology and landforms of Scotland |date=2007 |publisher=Birlinn |location=Edinburgh |isbn=978-1-84158-357-0|page=95}}</ref>
* [[Мортонски гнајс]] је гнајс [[архаик|архејског]] доба изложен у долини [[Река Минесота|реке Минесоте]] у југозападној [[Минесота|Минесоти]], Сједињене Државе. Сматра се да је то најстарији нетакнути блок континенталне коре у Сједињеним Државама.<ref name=Aber>{{cite web |last=Aber |first=James S. |title=Morton Gneiss, Minnesota |url=http://academic.emporia.edu/aberjame/tectonic/morton_gneiss/morton.htm |publisher=Emporia State University |year=2012 |accessdate=2019-05-22 |archive-date=2014-11-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141126003847/http://academic.emporia.edu/aberjame/tectonic/morton_gneiss/morton.htm |url-status=dead }}</ref>
* [[Полуострвски гнајс]] је низ архејских гнајсова који се налазе широм [[Индијски штит|Индијског штита]] и имају старост од 3400 до 2500 милиона година.<ref name=monument>{{cite web|url=http://www.portal.gsi.gov.in/portal/page?_pageid=127,529567&_dad=portal&_schema=PORTAL|title=Peninsular Gneiss|publisher=Geological Survey of India|accessdate=2009-02-27|archive-url=https://web.archive.org/web/20110721161351/http://www.portal.gsi.gov.in/portal/page?_pageid=127,529567&_dad=portal&_schema=PORTAL|archive-date=21 July 2011|url-status=dead}}</ref><ref name= GSI>{{cite journal |title=National Geological Monuments, pages 96, Peninsular Gneiss,page29-32|journal=Special Publication Series|publisher=Geological Survey of India,27, Jawaharlal Nehru Road, Kolkata-700016|issn=0254-0436|year=2001|url=http://www.vedamsbooks.com/no24484.htm
}}</ref>

== Етимологија ==
Реч ''гнајс'' ({{јез-енг|gneiss}}) се у енглеском користи од најмање 1757. [[позајмљеница|Позајмљена]] је из немачке речи ''Gneis'', која се раније такође писала ''Gneiss'', која је вероватно изведена од [[Средњевисоконемачки језик|средњевисоконемачке]] именице ''gneist'' „искра“ (тако се зове јер камен блиста).<ref name=etymonline>{{cite web |editor-last1=Harper |editor-first1=Douglas |url=http://www.etymonline.com/index.php?search=gneiss&searchmode=none |title=Gneiss |website=Online Etymological Dictionary |access-date=4 July 2021}}</ref>

== Употребе ==
Гнајс је коришћен као грађевински материјал, као што је факоидални гнајс, који се интензивно користи у [[Рио де Жанеиро|Рио де Жанеиру]].<ref>{{cite journal |last1=Castro |first1=Nuria Fernández |last2=Mansur |first2=Kátia Leite |last3=Frascá |first3=Maria Heloisa Barros de Oliveira |last4=Silva |first4=Rosana Elisa Coppedê |title=A heritage stone of Rio de Janeiro (Brazil): the Facoidal gneiss |journal=Episodes |date=1 March 2021 |volume=44 |issue=1 |pages=59–74 |doi=10.18814/epiiugs/2020/0200s13|doi-access=free }}</ref> Гнајс се такође користио као [[грађевински агрегат]] за [[асфалт|асфалтне коловозе]].<ref>{{cite journal |last1=Chen |first1=Zongwu |last2=Wu |first2=Shaopeng |last3=Wen |first3=Jin |last4=Zhao |first4=Meiling |last5=Yi |first5=Mingwei |last6=Wan |first6=Jiuming |title=Utilization of gneiss coarse aggregate and steel slag fine aggregate in asphalt mixture |journal=Construction and Building Materials |date=September 2015 |volume=93 |pages=911–918 |doi=10.1016/j.conbuildmat.2015.05.070}}</ref>

== Види још ==
* [[Списак минерала]]
* [[Списак стена]]


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
<references/>


== Литература ==
== Литература ==
{{Литература|}}
#Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука
* Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука
* {{Cite book |last1=Murray |first1=W.H. |author1-link=W. H. Murray |year=1966 |title=The Hebrides |url=https://archive.org/details/hebrides0000murr |location=London |publisher=Heinemann |asin=B0000CMWPC}}


{{Литература крај}}
==Види још==
*[[Списак минерала]]
*[[Списак стена]]


== Спољашње везе ==
{{клица-геол}}
{{спољашње везе}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Gneiss |short=x}}
* {{Cite NIE|wstitle=Gneiss|year=1906 |short=x}}
{{спољашње везе крај}}

{{подножје|Геологија}}


[[Категорија:Регионално-метаморфне стене]]
[[Категорија:Регионално-метаморфне стене]]
[[Категорија:Грађевински материјали]]
[[Категорија:Грађевински материјали]]

[[bg:Гнайс]]
[[bs:Gnajs]]
[[ca:Gneis]]
[[cs:Rula (hornina)]]
[[da:Gnejs]]
[[de:Gneis]]
[[en:Gneiss]]
[[eo:Gnejso]]
[[es:Gneis]]
[[et:Gneiss]]
[[eu:Gneiss]]
[[fa:گنیس]]
[[fi:Gneissi]]
[[fr:Gneiss]]
[[gl:Gneis]]
[[hr:Gnajs]]
[[hu:Gneisz]]
[[id:Gneis]]
[[io:Gneiso]]
[[it:Ortogneiss]]
[[ja:片麻岩]]
[[ko:편마암]]
[[lb:Gneis]]
[[lt:Gneisas]]
[[mk:Гнајс]]
[[nl:Gneis]]
[[nn:Gneis]]
[[no:Gneis]]
[[pl:Gnejs]]
[[pt:Gnaisse]]
[[ro:Gnais]]
[[ru:Гнейс]]
[[sk:Rula]]
[[sv:Gnejs]]
[[tr:Gnays]]
[[uk:Гнейс]]
[[vi:Gơnai]]
[[zh:片麻岩]]

Верзија на датум 20. октобар 2024. у 23:54

Гнајс
Метаморфне стене
Узорак гнајса са видљивом „гнајском траком”.

Гнајс је крупнозрна метаморфна стена са слабо израженом или дисконтинуираном фолијацијом.[1]

Опис

Ортогнајс из Чешке

У традиционалној енглеској и северноамеричкој употреби, гнајс је грубо зрнаста метаморфна стена која показује композиционе траке (гнајсне траке), али слабо развијену шистозност и нејасан расцеп. Другим речима, то је метаморфна стена састављена од минералних зрнаца лако видљивих голим оком, која формирају очигледне композиционе слојеве, али која има само слабу тенденцију ломљења дуж ових слојева. У Европи, овај термин се више примењује на било коју грубу, сиромашну лискуном, висококвалитетну метаморфну стену.[2]

Британски геолошки завод и IUGS користе гнајс као широку текстурну категорију за средње до грубо зрнасте метаморфне стене које показују слабо развијену шкристозност, са композиционим слојевима дебљине преко 5 mm[3] и имају тенденцију да се цепају у плоче дебљине преко 1 cm.[4] Ниједна дефиниција не зависи од састава или порекла, иако је већа вероватноћа да ће стене сиромашне плочастим минералима произвести текстуру гнајса. Гнајсне стене су стога у великој мери рекристализоване, али не носе велике количине лискуна, хлорита или других плочастих минерала.[5] Метаморфна стена која показује јачу шкриљавост класификована је као шкриљац, док се метаморфна стена лишена шкриљца назива гранофелс.[3][4]

Гнајсови који су метаморфизоване магматске стене или њихови еквиваленти називају се гранитни гнајсови, диоритни гнајсови и тако даље. Гнајсне стене могу такође добити назив по карактеристичној компоненти као што су гранатни гнајс, биотитни гнајс, албитни гнајс и тако даље. Ортогнајс означава гнајс који потиче из магматске стене, а парагнајс је онај из седиментне стене.[3][4] BGS и IUGS користе гнајсни за описивање стена са текстуром гнајса,[3][4] иако је гнајсични такође и даље у уобичајеној употреби.[6] На пример, гнајсозни метагранит или гнајсични метагранит означавају гранит који је метаморфизован и тиме стекао гнајсну текстуру.

Гнајсно раслојавање

Чиста смицајна деформација стене која ствара гнајсне траке. Недеформисана стена је приказана у горњем левом углу, а резултат чисте смицајне деформације у горњем десном углу. У доњем левом углу је компонента истезања деформације, која сабија стену у једном правцу и растеже је у другом, као што је приказано стрелицама. Стена се истовремено ротира да би се добила коначна конфигурација, која се понавља у доњем десном углу.

Минерали у гнајсу су распоређени у слојеве који се појављују као траке у попречном пресеку. Ово се назива гнајсни појас.[7] Тамније траке имају релативно више мафичких минерала (оних који садрже више магнезијума и гвожђа). Лакше траке садрже релативно више фелзичких минерала (минерале као што су фелдспат или кварц, који садрже више лакших елемената, као што су алуминијум, натријум и калијум).[8]

Трака се развија на високој температури када је стена јаче сабијена у једном правцу него у другим правцима (нехидростатски напон). Траке се развијају окомито на правац највеће компресије, који се такође назива смер скраћивања, пошто се минерали плоче ротирају или рекристалишу у паралелне слојеве.[9]

Уобичајени узрок нехидродинамичког напрезања је подвргавање протолита (оригиналног стенског материјала који пролази кроз метаморфизам) екстремној сили смицања, клизној сили сличној гурању врха шпила карата у једном правцу и дна шпила у другом правцу.[7] Ове силе развлаче стену као пластику, а оригинални материјал се рашири у листове. Према теореми о поларној декомпозицији, деформација изазвана таквом силом смицања је еквивалентна ротацији стене у комбинацији са скраћивањем у једном правцу и продужењем у другом.[10]

Аугенски гнајс

Види још: Ауген
Аугенски гнајс из Леблона, град Рио де Жанеиро, Бразил

Аугенски гнајс, од нем. Augen, што значи „очи“, је гнајс који је резултат метаморфизма гранита, који садржи карактеристична елиптичка или лентикуларна повезана зрна (порфирокласти), обично фелдспат, окружена ситнијим материјалом. Финије зрнати материјал се деформише око отпорнијих зрна фелдспата да би произвео ову текстуру.[11]

Мигматит

Главни чланак: Мигматит

Мигматит је гнајс који се састоји од две или више различитих врста стена, од којих једна има изглед обичног гнајса (мезозом), а друга има изглед интрузивне стене као што је пегматит, аплит или гранит (леукозом) . Стена такође може да садржи меланосом мафичне стене комплементаран леукозому.[12] Мигматити се често тумаче као стена која је делимично отопљена, при чему леукозом представља талину богату силицијумом, меланосом као заосталу чврсту стену која је остала након делимичног топљења, а мезозом као оригиналну стену која још није доживела делимично топљење.[13]

Настанак

Настаје метаморфозом пелита (глином богате ситнозрнасте седиментне стене) или гранита, а критична парагенеза састоји се од кварца, плагиокласа, калијског фелдспата, мусковита и/или биотита. Поред ових, у саставу се могу наћи још неки типоморфни минерали који указују на услове постанка, попут дистена (кианит), хорнбленде, граната, стауролита, силманита, кордијерита, андалузита, итд.

Зависно од начина настанка има различиту структуру:

Гранолепидобластична структура се одликује обилнијим присуством листастих минерала у односу на гранобластичне, односно представља прелаз између гранобластичне и лепидобластичне структуре. Окцаста структура се карактерише присуством окаца-округластих или сочивасто издужених агрегата или минерала, распоређених у фолијацији или шкриљавости стене најчешће опкољени ситнозрним матриксом.

Распрострањеност

Тамни насипи (сада фолијациони амфиболити) који пресецају светлосиви левисијски гнајс комплекса Скори, и деформисани и засечен каснијим (нелистаним) насипима ружичастог гранита.
Контакт између дијабазног насипа тамне боје (старог око 1100 милиона година)[14] и мигматског парагнајса светле боје у Националном парку Костерхавет на острвима Костер код западне обале Шведске.
Узорак гнајса Сете Волтаса из Баије у Бразилу, најстарије стене у кори Јужне Америке, старе 3,4 милијарде година (архејски)

У Србији, гнајс је заступљен на Јастрепцу, Јухору, претежно на планинама које припадају Српско-македонској маси. Пошто се под утицајем атмосферилија брзо распада, гнајс није погодан као грађевински материјал.

Гнајсови су карактеристични за подручја регионалног метаморфизма који сежу до средњег амфиболитног до гранулитног метаморфног фација. Другим речима, стена је метаморфизована на температури већој од 600°C при притисцима између око 2 до 24 kbar. Многе различите варијанте стена могу бити метаморфизоване у гнајс, тако да геолози пажљиво додају описе боје и минералног састава на назив било ког гнајса, као што су гранат-биотитни парагнајс или сивкасто-ружичасти ортогнајс.[15]

Гранитно-зеленокамени појасеви

Континентални штитови су региони откривених древних стена који чине стабилна језгра континената. Стене откривене у најстаријим пределима штитова, које су архејске старости (преко 2500 милиона година), углавном припадају гранитно-зеленокаменим појасевима. Зеленокамени појасеви садрже метавулканске и метаседиментне стене које су претрпеле релативно благи степен метаморфизма, на температурама од 350-500°C и притисцима од 200—500 MPa (2.000—5.000 bar). Зеленокамени појасеви су окружени теренима од гнајса високог квалитета који показују високо деформисани метаморфизам ниског притиска и високе температуре (преко 500°C) у амфиболитном или гранулитном фацију. Они чине већину откривених стена у архејским кратонима.[16]

Гнајсне куполе

Куполе гнајса су честе у орогеним појасевима (регионима формирања планина).[17] Они се састоје од куполе од гнајса увучене млађим гранитом и мигматитом и покривене седиментним стенама.[18] Они су протумачени као геолошки запис о два различита догађаја формирања планина, при чему је први произвео гранитну основу, а други деформисао и топио ову основу да би се произвеле куполе. Међутим, неке куполе од гнајса могу заправо бити језгра метаморфних комплекса језгра, региони дубоке коре изнети на површину и изложени током ширења Земљине коре.[19]

Примери

Етимологија

Реч гнајс (енгл. gneiss) се у енглеском користи од најмање 1757. Позајмљена је из немачке речи Gneis, која се раније такође писала Gneiss, која је вероватно изведена од средњевисоконемачке именице gneist „искра“ (тако се зове јер камен блиста).[26]

Употребе

Гнајс је коришћен као грађевински материјал, као што је факоидални гнајс, који се интензивно користи у Рио де Жанеиру.[27] Гнајс се такође користио као грађевински агрегат за асфалтне коловозе.[28]

Види још

Референце

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
  2. ^ Yardley, B. W. D. (1989). An introduction to metamorphic petrology. Harlow, Essex, England: Longman Scientific & Technical. стр. 22. ISBN 0582300967. 
  3. ^ а б в г Robertson, S. (1999). „BGS Rock Classification Scheme, Volume 2: Classification of metamorphic rocks” (PDF). British Geological Survey Research Report. RR 99-02. Приступљено 27. 2. 2021. 
  4. ^ а б в г Schmid, R.; Fettes, D.; Harte, B.; Davis, E.; Desmons, J. (2007). „How to name a metamorphic rock.”. Metamorphic Rocks: A Classification and Glossary of Terms: Recommendations of the International Union of Geological Sciences Subcommission on the Systematics of Metamorphic Rocks (PDF). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 3—15. Приступљено 28. 2. 2021. 
  5. ^ Blatt, Harvey; Tracy, Robert J. (1996). Petrology : igneous, sedimentary, and metamorphic. (2nd изд.). New York: W.H. Freeman. стр. 360. ISBN 0716724383. 
  6. ^ Jackson, Julia A., ур. (1997). „Gneissic”. Glossary of geology. (Fourth изд.). Alexandria, Viriginia: American Geological Institute. ISBN 0922152349. 
  7. ^ а б Marshak, Stephen (2013). Essentials of Geology (4th изд.). W.W. Norton. стр. 194–95; Figs. 7.6a–c. ISBN 978-0-393-91939-4. 
  8. ^ Yardley 1989, стр. 22.
  9. ^ Blatt & Tracy 1996, стр. 359.
  10. ^ Fossen, Haakon (2016). Structural geology (Second изд.). Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. стр. 38. ISBN 9781107057647. 
  11. ^ Blatt & Tracy 1996, стр. 358–359.
  12. ^ British Geological Survey 1999, стр. 11.
  13. ^ Sawyer, E. W. (2008). Atlas of migmatites. Ottawa, Ontario: NRC Research Press. ISBN 978-0660197876. 
  14. ^ Bjørn Hageskov (1985): Constrictional deformation of the Koster dyke swarm in a ductile sinistral shear zone, Koster islands, SW Sweden. Bulletin of the Geological Society of Denmark 34 (3–4): 151–97
  15. ^ British Geological Survey 1999, стр. 5–6.
  16. ^ Kearey, P.; Klepeis, Keith A.; Vine, Frederick J. (2009). Global tectonics. (3rd изд.). Oxford: Wiley-Blackwell. стр. 350. ISBN 9781405107778. 
  17. ^ Whitney, D.L; Teyssier, C.; Vanderhaeghe, O. (2004). „Gneiss domes and crustal flow”. Ур.: Whitney, D.L.; Teyssier, C.; Siddoway, C.S. Gneiss domes in orogeny: Boulder, Colorado, Geological Society of America Special Paper 380. Приступљено 5. 7. 2021. 
  18. ^ Teyssier, Christian; Whitney, Donna L. (1. 12. 2002). „Gneiss domes and orogeny”. Geology. 30 (12): 1139—1142. Bibcode:2002Geo....30.1139T. doi:10.1130/0091-7613(2002)030<1139:GDAO>2.0.CO;2. 
  19. ^ Yin, A. (2004). „Gneiss domes and gneiss dome systems”. Ур.: Whitney, D.L.; Teyssier, C.; Siddoway, C.S. Gneiss domes in orogeny: Geological Society of America Special Paper 380 (PDF). Boulder, Colorado. стр. 1—14. Приступљено 4. 7. 2021. 
  20. ^ Bowring, S.A., and Williams, I.S., 1999. Priscoan (4.00–4.03 Ga) orthogneisses from northwestern Canada. Contributions to Mineralogy and Petrology, v. 134, 3–16
  21. ^ Gillen, Con (2003). Geology and landscapes of Scotland. Harpenden: Terra. стр. 44. ISBN 1-903544-09-2. 
  22. ^ McKirdy, Alan (2007). Land of mountain and flood : the geology and landforms of Scotland. Edinburgh: Birlinn. стр. 95. ISBN 978-1-84158-357-0. 
  23. ^ Aber, James S. (2012). „Morton Gneiss, Minnesota”. Emporia State University. Архивирано из оригинала 2014-11-26. г. Приступљено 2019-05-22. 
  24. ^ „Peninsular Gneiss”. Geological Survey of India. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 2009-02-27. 
  25. ^ „National Geological Monuments, pages 96, Peninsular Gneiss,page29-32”. Special Publication Series. Geological Survey of India,27, Jawaharlal Nehru Road, Kolkata-700016. 2001. ISSN 0254-0436. 
  26. ^ Harper, Douglas (ур.). „Gneiss”. Online Etymological Dictionary. Приступљено 4. 7. 2021. 
  27. ^ Castro, Nuria Fernández; Mansur, Kátia Leite; Frascá, Maria Heloisa Barros de Oliveira; Silva, Rosana Elisa Coppedê (1. 3. 2021). „A heritage stone of Rio de Janeiro (Brazil): the Facoidal gneiss”. Episodes. 44 (1): 59—74. doi:10.18814/epiiugs/2020/0200s13 Слободан приступ. 
  28. ^ Chen, Zongwu; Wu, Shaopeng; Wen, Jin; Zhao, Meiling; Yi, Mingwei; Wan, Jiuming (септембар 2015). „Utilization of gneiss coarse aggregate and steel slag fine aggregate in asphalt mixture”. Construction and Building Materials. 93: 911—918. doi:10.1016/j.conbuildmat.2015.05.070. 

Литература

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
  • Murray, W.H. (1966). The Hebrides. London: Heinemann. ASIN B0000CMWPC. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гнајс&oldid=28737201”