Пређи на садржај

Фридрих Кекуле — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказано 25 међуизмена 14 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Научник
{{Биографија
| име = Фридрих Август
| име = Фридрих Август Кекуле фон Штрадониц
| слика = Frkekulé.jpg
| презиме = Кекуле фон Штрадониц
| опис_слике = Кекуле
| слика =Frkekulé.jpg
| датум_рођења = {{Датум рођења|1829|9|7}}
| ширина_слике =200
| место_рођења = [[Дармштат]]
| текст_уз_слику = Кекуле
| држава_рођења = [[Немачка конфедерација]]
| дан_рођења = 7.
| датум_смрти = {{Датум смрти|1896|7|13|1829|9|7}}
| месец_рођења =септембар
| место_смрти = [[Бон]]
| година_рођења = 1829.
| држава_смрти = [[Немачко царство]]
| место_рођења = [[Дармштат]]
|поље =
| држава_рођења = [[Немачка]]
|институција =
| дан_смрти = 13.
| школа =
| месец_смрти = јул
|студенти =
| година_смрти = 1896.
|познат_по =
| место_смрти = [[Бон]]
|награде =
| држава_смрти = [[Немачка]]
|напомене =
| женски_пол =
}}
}}
'''Фридрих Август Кекуле фон Штрадониц''' ({{Јез-нем|Friedrich August Kekulé von Stradonitz}}) био је немачки [[Хемија|хемичар]] који је поставио основе модерном схватању [[Структура органских молекула|структуре органских једињења]].
'''Фридрих Аугуст Кекуле фон Штрадониц''' ({{Јез-нем|Friedrich August Kekulé von Stradonitz}}) је био немачки [[Хемија|хемичар]] који је поставио основе модерном схватању [[Структура органских молекула|структуре органских једињења]].


Кекуле је рођен у старој чешкој племићкој породици. Врло рано је показао заинтересованост за [[Ботаника|ботанику]] и друге природне науке и након завршетка [[Гимназија|гимназије]] у [[Дармштат]]у одлази на студије. Након тога, Кекуле постаје професор Универзитета у Генту где предаје у периоду између [[1858]]. и [[1865]].
Кекуле је рођен у старој чешкој племићкој породици. Врло рано је показао заинтересованост за [[Ботаника|ботанику]] и друге природне науке и након завршетка [[Гимназија|гимназије]] у [[Дармштат]]у одлази на студије. Након тога, Кекуле постаје професор Универзитета у Генту где предаје у периоду између [[1858]]. и [[1865]].


Кекулеов рад на [[Структура органских молекула|структури органских једињења]] представљао је револуционарну прекретницу на овом пољу. Кекуле је, наиме, [[1857]]. устврдио да је [[угљеник]] у свим органским једињењима [[Валенца|четворовалентан]]. Кекулеова претпоставка је у великој мери била тачна сем за мали број молекула који се називају [[Не-Кекулеов молекул|не-Кекулеови молекули]]. За сва остала органска једињења, ово безусловно важи.
Кекулеов рад на [[Структура органских молекула|структури органских једињења]] представљао је револуционарну прекретницу на овом пољу. Кекуле је, наиме, [[1857]]. утврдио да је [[угљеник]] у свим органским једињењима [[Валенца|четворовалентан]]. Кекулеова претпоставка је у великој мери била тачна сем за мали број молекула који се називају [[Не-Кекулеов молекул|не-Кекулеови молекули]]. За сва остала органска једињења, ово безусловно важи.


Још један од познатих Кекулеових успеха било је и откриће структуре [[бензен]]а из [[1865]]. Од раније је била позната [[молекулска формула]] бензена, по којој овај молекул у себи садржи 6 [[атом]]а [[угљеник]]а и исти број атома [[водоник]]а. Међутим, водећи се својом претпоставком да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан, Кекуле никако није могао да напише [[Структурна формула|структуру]] бензена линеарно а да му не преостане један атом водоника вишка. Кекуле ће касније записати да је на идеју цикличне структуре дошао након једног сна у коме је сањао змију која гризе свој реп. На основу овога, он је дао структуру бензена са шесточланим угљениковим прстеном која се показала потпуно тачном. Кекулеово откриће је након тога доказано и постало опште прихваћено. Међутим, на основу података које је оставио Кекулеов биограф, јасно је да су му у овом сазнању од пресудног значаја била ранија истраживања [[Арчибалд Скот Купер|Арчибалда Скота Купера]]. Чак шта више, неколико година раније, аустријски хемичар [[Јозеф Лошмит]] је предложио цикличну структуру за низ једињења укључујући и бензен, али своје тврдње, за разлику од Кекулеа, није могао да докаже.
Још један од познатих Кекулеових успеха било је и откриће структуре [[бензен]]а из [[1865]]. Од раније је била позната [[хемијска формула|молекулска формула]] бензена, по којој овај молекул у себи садржи 6 [[атом]]а [[угљеник]]а и исти број атома [[водоник]]а. Међутим, водећи се својом претпоставком да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан, Кекуле никако није могао да напише [[Структурна формула|структуру]] бензена линеарно а да му не преостане један атом водоника вишка. Кекуле ће касније записати да је на идеју цикличне структуре дошао након једног сна у коме је сањао змију која гризе свој реп. На основу овога, он је дао структуру бензена са шесточланим угљениковим прстеном која се показала потпуно тачном. Кекулеово откриће је након тога доказано и постало опште прихваћено. Међутим, на основу података које је оставио Кекулеов биограф, јасно је да су му у овом сазнању од пресудног значаја била ранија истраживања [[Арчибалд Скот Купер|Арчибалда Скота Купера]]. Чак шта више, неколико година раније, аустријски хемичар [[Јозеф Лошмит]] је предложио цикличну структуру за низ једињења укључујући и бензен, али своје тврдње, за разлику од Кекулеа, није могао да докаже.


Кекуле је [[1895]]. добио племићке почасти од [[Виљем II Немачки|Виљема II од Немачке]], чиме му је уз презиме додато и ''фон Штрадониц'', као израз историјског поседства Штрадоница од стране његове породице. Интересантна је и чињеница да су од првих пет [[Нобелова награда за хемију|Нобелових награда на пољу хемије]] чак три отишле у руке Кекулеових ученика.
Кекуле је [[1895]]. добио племићке почасти од [[Вилхелм II Немачки|Виљема II од Немачке]], чиме му је уз презиме додато и ''фон Штрадониц'', као израз историјског поседства Штрадоница од стране његове породице. Интересантна је и чињеница да су од првих пет [[Нобелова награда за хемију|Нобелових награда на пољу хемије]] чак три отишле у руке Кекулеових ученика.


Види још: [[Бензен]], [[Не-Кекулеов молекул]], [[Органска хемија]]
== Види још ==
* [[Бензен]]
* [[Не-Кекулеов молекул]]
* [[Органска хемија]]


{{Добитници Коплијеве медаље (1851—1900)}}
[[Категорија:Немачки хемичари|Кекуле, Фридрих]]
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија}}


{{СОРТИРАЊЕ:Кекуле, Фридрих}}
[[bg:Фридрих Август Кекуле]]
[[Категорија:Рођени 1829.]]
[[bn:ফ্রেডরিখ অগাস্ট কেকুল]]
[[Категорија:Умрли 1896.]]
[[ca:Friederich August Kekulé]]
[[Категорија:Немачки хемичари]]
[[cs:Friedrich August Kekulé]]
[[Категорија:Добитници Коплијеве медаље]]
[[de:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[en:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[es:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[et:Friedrich August Kekulé]]
[[eu:August Friedrich Kekulé]]
[[fa:فریدریش آگوست ککوله]]
[[fi:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[fr:Friedrich Kekulé von Stradonitz]]
[[ga:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[gd:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[gl:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[he:פרידריך אוגוסט קקולה]]
[[id:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[it:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[ja:アウグスト・ケクレ]]
[[ko:프리드리히 아우구스투스 케쿨레 폰 슈트라도니츠]]
[[nl:Friedrich Kekulé]]
[[no:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[pl:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[pt:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[ro:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[ru:Кекуле, Фридрих Август]]
[[sh:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[simple:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[sk:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[sl:Friedrich August Kekulé]]
[[sq:August Friedrich Kekulé von Stradonitz]]
[[sv:Friedrich August Kekulé von Stradonitz]]
[[uk:Фрідріх Авґуст Кекуле фон Страдоніц]]
[[zh:弗里德里希·奥古斯特·凯库勒·冯·斯特拉多尼茨]]

Тренутна верзија на датум 22. октобар 2024. у 14:29

Фридрих Август Кекуле фон Штрадониц
Кекуле
Лични подаци
Датум рођења(1829-09-07)7. септембар 1829.
Место рођењаДармштат, Немачка конфедерација
Датум смрти13. јул 1896.(1896-07-13) (66 год.)
Место смртиБон, Немачко царство

Фридрих Аугуст Кекуле фон Штрадониц (нем. Friedrich August Kekulé von Stradonitz) је био немачки хемичар који је поставио основе модерном схватању структуре органских једињења.

Кекуле је рођен у старој чешкој племићкој породици. Врло рано је показао заинтересованост за ботанику и друге природне науке и након завршетка гимназије у Дармштату одлази на студије. Након тога, Кекуле постаје професор Универзитета у Генту где предаје у периоду између 1858. и 1865.

Кекулеов рад на структури органских једињења представљао је револуционарну прекретницу на овом пољу. Кекуле је, наиме, 1857. утврдио да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан. Кекулеова претпоставка је у великој мери била тачна сем за мали број молекула који се називају не-Кекулеови молекули. За сва остала органска једињења, ово безусловно важи.

Још један од познатих Кекулеових успеха било је и откриће структуре бензена из 1865. Од раније је била позната молекулска формула бензена, по којој овај молекул у себи садржи 6 атома угљеника и исти број атома водоника. Међутим, водећи се својом претпоставком да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан, Кекуле никако није могао да напише структуру бензена линеарно а да му не преостане један атом водоника вишка. Кекуле ће касније записати да је на идеју цикличне структуре дошао након једног сна у коме је сањао змију која гризе свој реп. На основу овога, он је дао структуру бензена са шесточланим угљениковим прстеном која се показала потпуно тачном. Кекулеово откриће је након тога доказано и постало опште прихваћено. Међутим, на основу података које је оставио Кекулеов биограф, јасно је да су му у овом сазнању од пресудног значаја била ранија истраживања Арчибалда Скота Купера. Чак шта више, неколико година раније, аустријски хемичар Јозеф Лошмит је предложио цикличну структуру за низ једињења укључујући и бензен, али своје тврдње, за разлику од Кекулеа, није могао да докаже.

Кекуле је 1895. добио племићке почасти од Виљема II од Немачке, чиме му је уз презиме додато и фон Штрадониц, као израз историјског поседства Штрадоница од стране његове породице. Интересантна је и чињеница да су од првих пет Нобелових награда на пољу хемије чак три отишле у руке Кекулеових ученика.