Пређи на садржај

Фридрих Кекуле — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ
 
(Није приказано 9 међуизмена 7 корисника)
Ред 3: Ред 3:
| слика = Frkekulé.jpg
| слика = Frkekulé.jpg
| опис_слике = Кекуле
| опис_слике = Кекуле
| датум_рођења = [[7. септембар]] [[1829]].
| датум_рођења = {{Датум рођења|1829|9|7}}
| место_рођења = [[Дармштат]]
| место_рођења = [[Дармштат]]
| држава_рођења = [[Немачка]]
| држава_рођења = [[Немачка конфедерација]]
| датум_смрти = [[13. јул]] [[1896]].
| датум_смрти = {{Датум смрти|1896|7|13|1829|9|7}}
| место_смрти = [[Бон]]
| место_смрти = [[Бон]]
| држава_смрти = [[Немачка]]
| држава_смрти = [[Немачко царство]]
|поље =
|поље =
|институција =
|институција =
|школа =
| школа =
|студенти =
|студенти =
|познат_по =
|познат_по =
Ред 23: Ред 23:
Кекулеов рад на [[Структура органских молекула|структури органских једињења]] представљао је револуционарну прекретницу на овом пољу. Кекуле је, наиме, [[1857]]. утврдио да је [[угљеник]] у свим органским једињењима [[Валенца|четворовалентан]]. Кекулеова претпоставка је у великој мери била тачна сем за мали број молекула који се називају [[Не-Кекулеов молекул|не-Кекулеови молекули]]. За сва остала органска једињења, ово безусловно важи.
Кекулеов рад на [[Структура органских молекула|структури органских једињења]] представљао је револуционарну прекретницу на овом пољу. Кекуле је, наиме, [[1857]]. утврдио да је [[угљеник]] у свим органским једињењима [[Валенца|четворовалентан]]. Кекулеова претпоставка је у великој мери била тачна сем за мали број молекула који се називају [[Не-Кекулеов молекул|не-Кекулеови молекули]]. За сва остала органска једињења, ово безусловно важи.


Још један од познатих Кекулеових успеха било је и откриће структуре [[бензен]]а из [[1865]]. Од раније је била позната [[молекулска формула]] бензена, по којој овај молекул у себи садржи 6 [[атом]]а [[угљеник]]а и исти број атома [[водоник]]а. Међутим, водећи се својом претпоставком да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан, Кекуле никако није могао да напише [[Структурна формула|структуру]] бензена линеарно а да му не преостане један атом водоника вишка. Кекуле ће касније записати да је на идеју цикличне структуре дошао након једног сна у коме је сањао змију која гризе свој реп. На основу овога, он је дао структуру бензена са шесточланим угљениковим прстеном која се показала потпуно тачном. Кекулеово откриће је након тога доказано и постало опште прихваћено. Међутим, на основу података које је оставио Кекулеов биограф, јасно је да су му у овом сазнању од пресудног значаја била ранија истраживања [[Арчибалд Скот Купер|Арчибалда Скота Купера]]. Чак шта више, неколико година раније, аустријски хемичар [[Јозеф Лошмит]] је предложио цикличну структуру за низ једињења укључујући и бензен, али своје тврдње, за разлику од Кекулеа, није могао да докаже.
Још један од познатих Кекулеових успеха било је и откриће структуре [[бензен]]а из [[1865]]. Од раније је била позната [[хемијска формула|молекулска формула]] бензена, по којој овај молекул у себи садржи 6 [[атом]]а [[угљеник]]а и исти број атома [[водоник]]а. Међутим, водећи се својом претпоставком да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан, Кекуле никако није могао да напише [[Структурна формула|структуру]] бензена линеарно а да му не преостане један атом водоника вишка. Кекуле ће касније записати да је на идеју цикличне структуре дошао након једног сна у коме је сањао змију која гризе свој реп. На основу овога, он је дао структуру бензена са шесточланим угљениковим прстеном која се показала потпуно тачном. Кекулеово откриће је након тога доказано и постало опште прихваћено. Међутим, на основу података које је оставио Кекулеов биограф, јасно је да су му у овом сазнању од пресудног значаја била ранија истраживања [[Арчибалд Скот Купер|Арчибалда Скота Купера]]. Чак шта више, неколико година раније, аустријски хемичар [[Јозеф Лошмит]] је предложио цикличну структуру за низ једињења укључујући и бензен, али своје тврдње, за разлику од Кекулеа, није могао да докаже.


Кекуле је [[1895]]. добио племићке почасти од [[Виљем II Немачки|Виљема II од Немачке]], чиме му је уз презиме додато и ''фон Штрадониц'', као израз историјског поседства Штрадоница од стране његове породице. Интересантна је и чињеница да су од првих пет [[Нобелова награда за хемију|Нобелових награда на пољу хемије]] чак три отишле у руке Кекулеових ученика.
Кекуле је [[1895]]. добио племићке почасти од [[Вилхелм II Немачки|Виљема II од Немачке]], чиме му је уз презиме додато и ''фон Штрадониц'', као израз историјског поседства Штрадоница од стране његове породице. Интересантна је и чињеница да су од првих пет [[Нобелова награда за хемију|Нобелових награда на пољу хемије]] чак три отишле у руке Кекулеових ученика.


== Види још ==
== Види још ==
Ред 32: Ред 32:
* [[Органска хемија]]
* [[Органска хемија]]


{{Добитници Коплијеве медаље (1851—1900)}}
⚫
{{DEFAULTSORT:Кекуле, Фридрих}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија}}


⚫
{{СОРТИРАЊЕ:Кекуле, Фридрих}}
[[Категорија:Рођени 1829.]]
[[Категорија:Рођени 1829.]]
[[Категорија:Умрли 1896.]]
[[Категорија:Умрли 1896.]]
[[Категорија:Немачки хемичари]]
[[Категорија:Немачки хемичари]]
[[Категорија:Добитници Коплијеве медаље]]

Тренутна верзија на датум 22. октобар 2024. у 14:29

Фридрих Август Кекуле фон Штрадониц
Кекуле
Лични подаци
Датум рођења(1829-09-07)7. септембар 1829.
Место рођењаДармштат, Немачка конфедерација
Датум смрти13. јул 1896.(1896-07-13) (66 год.)
Место смртиБон, Немачко царство

Фридрих Аугуст Кекуле фон Штрадониц (нем. Friedrich August Kekulé von Stradonitz) је био немачки хемичар који је поставио основе модерном схватању структуре органских једињења.

Кекуле је рођен у старој чешкој племићкој породици. Врло рано је показао заинтересованост за ботанику и друге природне науке и након завршетка гимназије у Дармштату одлази на студије. Након тога, Кекуле постаје професор Универзитета у Генту где предаје у периоду између 1858. и 1865.

Кекулеов рад на структури органских једињења представљао је револуционарну прекретницу на овом пољу. Кекуле је, наиме, 1857. утврдио да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан. Кекулеова претпоставка је у великој мери била тачна сем за мали број молекула који се називају не-Кекулеови молекули. За сва остала органска једињења, ово безусловно важи.

Још један од познатих Кекулеових успеха било је и откриће структуре бензена из 1865. Од раније је била позната молекулска формула бензена, по којој овај молекул у себи садржи 6 атома угљеника и исти број атома водоника. Међутим, водећи се својом претпоставком да је угљеник у свим органским једињењима четворовалентан, Кекуле никако није могао да напише структуру бензена линеарно а да му не преостане један атом водоника вишка. Кекуле ће касније записати да је на идеју цикличне структуре дошао након једног сна у коме је сањао змију која гризе свој реп. На основу овога, он је дао структуру бензена са шесточланим угљениковим прстеном која се показала потпуно тачном. Кекулеово откриће је након тога доказано и постало опште прихваћено. Међутим, на основу података које је оставио Кекулеов биограф, јасно је да су му у овом сазнању од пресудног значаја била ранија истраживања Арчибалда Скота Купера. Чак шта више, неколико година раније, аустријски хемичар Јозеф Лошмит је предложио цикличну структуру за низ једињења укључујући и бензен, али своје тврдње, за разлику од Кекулеа, није могао да докаже.

Кекуле је 1895. добио племићке почасти од Виљема II од Немачке, чиме му је уз презиме додато и фон Штрадониц, као израз историјског поседства Штрадоница од стране његове породице. Интересантна је и чињеница да су од првих пет Нобелових награда на пољу хемије чак три отишле у руке Кекулеових ученика.

Види још

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фридрих_Кекуле&oldid=28803844”