Старогрчки језик — разлика између измена
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20241201)) #IABot (v2.0.9.5) (GreenC bot |
|||
(Није приказана једна међуизмена 12 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Infobox language |
|||
{{bez_izvora}} |
|||
| name = Старогрчки језик |
|||
{{Infobox Language |
|||
| image = Account of the construction of Athena Parthenos by Phidias.jpg |
|||
|name =старогрчки језик |
|||
| imagecaption = Натпис о изградњи статуе [[Athena Parthenos|Атине Партенос]] у [[Партенон]]у, 440/439. п. н. е. |
|||
|nativename ={{lang|grc|Ἑλληνική}}<br />''{{transl|grc|ISO|Hellēnikḗ}}'' |
|||
| nativename = {{br-separated entries|{{lang|grc|Ἑλληνική}}|''{{transl|grc|ISO|Hellēnikḗ}}''}} |
|||
|region =источни [[Средоземље|Медитеран]] |
|||
| region = источни [[Средоземно море|Медитеран]] |
|||
|extinct =развио се у [[кини грчки језик]] до 4. века п. н. е. |
|||
| era = |
|||
|familycolor =Индоевропски |
|||
| familycolor = Индоевропски |
|||
|fam1=[[индоевропски језици|индоевропски]] |
|||
| fam2 = [[Hellenic languages|Хеленистички]] |
|||
|script =[[грчко писмо|грчки алфабет]] |
|||
| script = [[грчки алфабет|Грчки алфабет]] |
|||
|iso2 =grc|iso3=grc |
|||
| map = Homeric Greece-en.svg |
|||
| mapcaption = {{center|Мапа [[стара Грчка|древне (хомерске) Грчке]]}} |
|||
| iso2 = grc |
|||
| iso3 = grc |
|||
| iso3comment = (includes all pre-modern stages) |
|||
| glotto = anci1242 |
|||
| glottorefname = Антички грчки |
|||
| notice = IPA |
|||
| ancestor = [[Proto-Greek language|прагрчки]] |
|||
}} |
}} |
||
[[File:Beginning Odyssey.svg|thumb|250п|Почетак [[Хомер]]ове ''[[Одисеја|Одисеје]]'']] |
|||
[[Датотека:AncientGreekDialects (Woodard) mk.svg|мини|Старогрчки дијалекти]] |
|||
[[Датотека:AncientGreekDialects (Woodard) mk.svg|мини|250п|Старогрчки дијалекти]] |
|||
'''Старогрчки језик''' (-{ἡ Ἑλληνική γλῶττα [''hē hellēnikḗ glōtta'']}-, [[Грчки језик|грчки]]: -{Ἀρχαία Ἑλληνική [''Archaía Ellinikí'']}-; или '''антички грчки језик''') је историјски [[Индоевропски језици|индоевропски језик]] из [[област]]и |
|||
источног [[Средоземље|Медитерана]]. |
|||
'''Старогрчки језик''' ({{lang-grc|ἑλληνική|транслит=hellēnikḗ}}; {{Јез-грч|αρχαία ελληνικά}}) или '''антички грчки језик''' јесте историјски [[Индоевропски језици|индоевропски језик]] из [[област]]и источног [[Средоземље|Медитерана]].<ref>{{cite journal |last1=Ralli |first1=Angela |title=Greek |journal=Revue belge de Philologie et d'Histoire |date=2012 |volume=90 |issue=3 |page=964|doi=10.3406/rbph.2012.8269 |url=https://www.persee.fr/doc/rbph_0035-0818_2012_num_90_3_8269}}</ref> |
|||
Овај језик представља рану фазу развоја [[Грчки језик|грчког језика]], у периоду од постанка [[Грчко писмо|грчког алфабета]] (9. век п. н. е.) до почетка [[Хеленистичка ера|хеленистичке ере]] (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е.. Као норма класичног грчког језика служио је [[дијалект]] [[Атика|Атике]] из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као [[Средњовековни грчки језик|средњовековни грчки]]. За њим је следио [[Новогрчки језик|новогрчки]], језик модерне [[Грчка|Грчке]], који се у континуитету развио из старогрчког. |
|||
Овај језик представља рану фазу развоја [[Грчки језик|грчког језика]], у периоду од постанка [[Грчки алфабет|грчког алфабета]] (9. век п. н. е.) до почетка [[Хеленистичка ера|хеленистичке ере]] (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е. Као норма класичног грчког језика служио је [[дијалект]] [[Атика|Атике]] из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као [[Средњовековни грчки језик|средњовековни грчки (''византијски грчки'')]]. За њим је следио [[Новогрчки језик|новогрчки]], језик модерне [[Грчка|Грчке]], који се у континуитету развио из старогрчког. |
|||
Старогрчки језик је [[Језички изолат|усамљена]] грана [[Индоевропски језици|индоевропске језичке породице]]. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на [[Старомакедонски језик|старомакедонски]] или антички македонски језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у [[латински језик]] и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру [[Класична филологија|класичне филологије]]. |
|||
Старогрчки језик је [[Језички изолат|усамљена]] грана [[Индоевропски језици|индоевропске језичке породице]]. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на [[Старомакедонски језик|старомакедонски (''антички македонски'') језик]]. Многе речи старогрчког језика су ушле у [[латински језик]] и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру [[класичне науке#Филологија|класичне филологије]]. |
|||
На старогрчком језику су написани [[Хомер]]ови епови, [[Илијада]] и [[Одисеја]], као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут [[Нови завет|Новог завета]]. |
На старогрчком језику су написани [[Хомер]]ови епови, [[Илијада]] и [[Одисеја]], као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут [[Нови завет|Новог завета]]. |
||
По -{[[ISO 639]]}- стандардизацији, ознака за старогрчки језик је ''-{grc}-''. |
По -{[[ISO 639]]}- стандардизацији, ознака за старогрчки језик је ''-{grc}-''. |
||
== Модерна употреба == |
|||
=== Образовање === |
|||
Изучавање старогрчког у европским земљама поред [[Латински језик|латинског]] заузимало је значајно место у наставном плану од [[ренесанса|ренесансе]] до почетка 20. века. Древни грчки се још увек предаје као обавезан или изборни предмет, посебно у традиционалним или елитним школама широм Европе, као што су [[Independent school (UK)|јавне школе]] и [[grammar school|гимназије]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Он је обавезан је у [[liceo classico|лицео класико]] у [[Италија|Италији]], у гимназији у [[Холандија|Холандији]], у неким одељењима у [[Аустрија|Аустрији]], у класичној гимназији (гимназија – смер: класични језици) у [[Хрватска|Хрватској]], на класичним студијама у [[Education in Belgium#Structure|-{ASO}-]] у Белгији и изборни је предмет у [[Gymnasium (Germany)#Humanistisches Gymnasium (humanities-oriented)|гимназији]] усмереној на хуманистичке науке у [[Њемачка|Немачкој]] (обично као трећи језик после латинског и енглеског, од 14. до 18. године). Током 2006/07. години, 15.000 ђака је учило старогрчки у Немачкој, према подацима [[Federal Statistical Office of Germany|Савезног завода за статистику Немачке]], а 280.000 ученика га је учило у Италији.<ref>{{cite web |url= http://www.edscuola.it/archivio/statistiche/numeri_2007.pdf|title=Ministry publication|website=www.edscuola.it}}</ref> То је обавезан предмет поред латинског у хуманистичким наукама за звање [[Education in Spain#Spanish Baccalaureate (Bachillerato)|шпанског бачилера]]. Древни грчки се такође предаје на већини великих [[универзитет]]а широм света, често у комбинацији са [[латински језик|латинским]] као део проучавања [[класичне науке|класика]]. Године 2010. био је понуђен у три основне школе у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], како би се унапредиле језичке вештине деце,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/education/educationnews/7917191/Ancient-Greek-to-be-taught-in-state-schools.html |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220110/https://www.telegraph.co.uk/education/educationnews/7917191/Ancient-Greek-to-be-taught-in-state-schools.html |archive-date=10 January 2022 |url-access=subscription |url-status=live|title=Ancient Greek 'to be taught in state schools'|date=30 July 2010|work=The Daily Telegraph|access-date=3 May 2015}}{{cbignore}}</ref><ref>[http://www.tes.co.uk/article.aspx?storycode=6052410 "Now look, Latin's fine, but Greek might be even Beta"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100803150329/http://www.tes.co.uk/article.aspx?storycode=6052410 |date=3 August 2010 }}, TES Editorial, 2010 - TSL Education Ltd.</ref> и био је један од седам страних језика које би основне школе могле да предају 2014. као део великог напора да се унапреде образовни стандарди.<ref>[https://www.telegraph.co.uk/education/educationnews/9683536/More-primary-schools-to-offer-Latin-and-ancient-Greek.html More primary schools to offer Latin and ancient Greek], The Telegraph, 26 November 2012</ref> |
|||
Старогрчки се такође учи као обавезан предмет у свим [[гимназија]]ма и [[lyceum|лицејима]] у [[Грчка|Грчкој]].<ref>{{cite web|url=http://www.fa3.gr/phys_educ_2/33-orologio-programma-Gymnasiou.htm|title=Ωρολόγιο Πρόγραμμα των μαθημάτων των Α, Β, Γ τάξεων του Hμερησίου Γυμνασίου|access-date=3 May 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://edu.klimaka.gr/leitoyrgia-sxoleivn/lykeio/755-wrologio-programma-genika-lykeia.html|title=ΩΡΟΛΟΓΙΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ|access-date=3 May 2015}}</ref> Почевши од 2001. године, годишње међународно такмичење „Истраживање старогрчког језика и културе” ({{lang-el|Διαγωνισμός στην Αρχαία Ελληνική Γλώσσα και Γραμματεία}}) одржава се за средњошколце преко грчког [[Ministry of National Education and Religious Affairs|Министарства националног образовања и верских послова]], са грчким језиком и културним организацијама као саорганизаторима.<ref>{{cite web |title=Annex to 2012 Greek statistics |url=https://en.unesco.org/creativity/sites/creativity/files/periodic_report/Greece_StatAnnex_OwnFormat_EN_2012_0.pdf |publisher=UNESCO |access-date=14 December 2018 |page=26 |date=2012}}</ref> Ова иницијатива је обустављена 2010. године, пошто није успела да добије признање и прихватање од стране наставника.<ref>{{cite journal |title=Proceedings of the 2nd Pan-hellenic Congress for the Promotion of Innovation in Education |date=2016 |volume=II |page=548}}</ref> |
|||
=== Модерна употреба у стварном свету === |
|||
Модерни аутори ретко пишу на старогрчком, иако је [[Jan Křesadlo|Јан Кресадло]] писао поезију и прозу на том језику, а ''[[Хари Потер и Камен мудрости]]'',<ref>''Areios Potēr kai ē tu philosophu lithos'', [[Bloomsbury Publishing|Bloomsbury]] (2004) {{cite book|title=Harry Potter and the Philosopher's Stone: Ancient Greek Edition|last1=Rowling|first1=J. K.|date=15 October 2004|publisher=Bloomsbury USA|isbn=1-58234-826-X|location=|pages=}}</ref> неки [[астерикс#Translations|томови]] [[Астерикс]]а<ref>{{cite web|url=http://www.asterix-obelix.nl/index.php?page=manylanguages/languages.inc&lng=ae|website=Asterix around the World - the many Languages of Asterix|title = Asterix speaks Attic (classical Greek) - Greece (ancient)|date =22 May 2011}}</ref> и ''[[The Adventures of Alix|Аликсине авантуре]]'' су преведени на старогрчки. {{lang|grc|Ὀνόματα Kεχιασμένα}} (''[[Onomata Kechiasmena|Ономата Кечијасмена]]'') је први часопис укрштених речи и загонетки на старогрчком.<ref>{{cite news|url= http://www.repubblica.it/ultimora/24ore/nazionale/news-dettaglio/4581488|title=Enigmistica: nasce prima rivista in greco antico 2015 |date=4 May 2015|access-date=10 September 2018}}</ref> Његово прво издање појавило се у априлу 2015. као анекс -{''[[Hebdomada Aenigmatum]]''}-. [[Alfred Rahlfs|Алфред Ралфс]] је у своје издање [[Септуагинта|Септуагинте]] из 1935. укључио предговор, кратку историју текста Септуагинте и друге [[front matter|материјале]] преведене на старогрчки језик; Роберт Ханхарт је такође укључио уводне напомене за ревидирано Рахлфс–Ханхартово издање из 2006. на овом језику.<ref>Rahlfs, Alfred, and Hanhart, Robert (eds.), ''Septuaginta, editio altera'' ([[Deutsche Bibelgesellschaft]], 2006).</ref> Акрополис Ворлд Њус извјештава седмично сажетак најважнијих вести на старогрчком.<ref name = akropolis>{{Cite web|url=http://www.akwn.net/|title=Akropolis World News|website=www.akwn.net|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20160922003312/http://www.akwn.net/|archive-date=22 September 2016|url-status=dead}}</ref> |
|||
Древни грчки такође користе организације и појединци, углавном грчки, који желе да изразе своје поштовање, дивљење или склоност према употреби овог језика. Ова употреба се понекад сматра графичком, националистичком или хумористичном. У сваком случају, чињеница да савремени Грци још увек могу у потпуности или делимично да разумеју текстове написане у неархаичним облицима старогрчког показује сродност савременог грчког језика са својим претходником.<ref name = akropolis/> |
|||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Википедија:Транскрипција са класичних језика]] |
* [[Википедија:Транскрипција са класичних језика]] |
||
* [[Коине (Грчки)]] |
* [[Коине (грчки)|Коине (Грчки)]] |
||
{{клица-језик}} |
|||
== Референце == |
|||
{{Reflist|}} |
|||
== Литература == |
|||
{{Литература|30em}} |
|||
* Adams, Matthew. "The Introduction of Greek into English Schools." ''Greece and Rome'' 61.1: 102–13, 2014. |
|||
* Allan, Rutger J. "Changing the Topic: Topic Position in Ancient Greek Word Order." ''Mnemosyne: Bibliotheca Classica Batava'' 67.2: 181–213, 2014. |
|||
* {{cite book|author= |title=Athenaze: An Introduction to Ancient Greek|year=2016|url=https://archive.org/details/0162036155123|location= |publisher=Oxford University Press |isbn=}}. [A series of textbooks on Ancient Greek published for school use.] |
|||
* Bakker, Egbert J., ed. ''A Companion to the Ancient Greek Language.'' Oxford: Wiley-Blackwell, 2010. |
|||
* {{cite book|author=Beekes, Robert S. P|title=Etymological Dictionary of Greek|location=Leiden, The Netherlands|publisher=Brill|year=2010|id=|pages=}} |
|||
* [[Pierre Chantraine|Chantraine, Pierre]]. ''[https://archive.org/details/Dictionnaire-Etymologique-Grec Dictionnaire étymologique de la langue grecque]'', new and updated edn., edited by Jean Taillardat, [[Olivier Masson]], & Jean-Louis Perpillou. 3 vols. Paris: Klincksieck, 2009 (1st edn. 1968–1980). |
|||
* {{cite book|editor=Christidis, Anastasios-Phoibos|title=A History of Ancient Greek: from the Beginnings to Late Antiquity|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2007|id=|pages=}} |
|||
* Easterling, P and Handley, C. ''Greek Scripts: An Illustrated Introduction''. London. {{cite book|author=|title=Greek Scripts: An Illustrated Introduction|location=|publisher=Society for the Promotion of Hellenic Studies|year=2001|isbn=0-902984-17-9|pages=}} |
|||
* Fortson, Benjamin W. ''Indo-European Language and Culture: An Introduction.'' 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010. |
|||
* {{cite book|title=Greek: An Intensive Course|url=https://books.google.com/books?id=T9Gi7jYCxegC|location=|publisher=Fordham University Press|id=|pages=|isbn=9780823216635 |last1=Hansen |first1=Hardy |last2=Quinn |first2=Gerald M. |date=1992 }} |
|||
* Horrocks, Geoffrey. ''Greek: A History of the Language and its Speakers.'' 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010. |
|||
* Janko, Richard. "The Origins and Evolution of the Epic Diction." In ''The Iliad: A Commentary. Vol. 4, Books 13–16.'' Edited by Richard Janko, 8–19. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1992. |
|||
* {{cite book|last=Jeffery|first=Lilian Hamilton|title=The Local Scripts of Archaic Greece: Revised Edition with a Supplement by A. W. Johnston|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1990|id=|pages=}} |
|||
* Morpurgo Davies, Anna, and Yves Duhoux, eds. ''A Companion to Linear B: Mycenaean Greek Texts and their World.'' Vol. 1. Louvain, Belgium: Peeters, 2008. |
|||
* Swiggers, Pierre and Alfons Wouters. "Description of the Constituent Elements of the (Greek) Language." In ''Brill’s Companion to Ancient Greek Scholarship.'' Edited by Franco Montanari and Stephanos Matthaios, 757–797. Leiden: Brill, 2015. |
|||
* Bakker, Egbert J., ed. 2010. ''A companion to the Ancient Greek language.'' Oxford: Wiley-Blackwell. |
|||
* {{ill|Beek, Lucien van|nl|Lucien van Beek}}. ''The Reflexes of Syllabic Liquids in Ancient Greek: Linguistic Prehistory of the Greek Dialects and Homeric Kunstsprache''. Brill, 2022. http://www.jstor.org/stable/10.1163/j.ctv29sfq2v. |
|||
* Christidis, Anastasios-Phoivos, ed. 2007. ''A history of Ancient Greek: From the beginnings to Late Antiquity.'' Cambridge, UK: Cambridge University Press. |
|||
* Colvin, Stephen C. 2007. ''A historical Greek reader: Mycenaean to the koiné.'' Oxford: Oxford University Press. |
|||
* Horrocks, Geoffrey. 2010. ''Greek: A history of the language and its speakers.'' 2nd ed. Oxford: Wiley-Blackwell. |
|||
* Palmer, Leonard R. 1980. ''The Greek language.'' London: Faber & Faber. |
|||
* {{cite journal|doi=10.1163/22125892-00301003 |title=Borrowing, Character Weighting, and Preliminary Cluster Analysis in a Phylogenetic Analysis of the Ancient Greek Dialects |date=2015 |last1=Skelton |first1=Christina Michelle |journal=Indo-European Linguistics |volume=3 |pages=84–117 }} |
|||
* ''[http://titus.fkidg1.uni-frankfurt.de/didact/idg/grie/grdial.htm Griechische Dialekte und ihre Verteilung]'', Titus site, in German. List, map, table of features. |
|||
* ''[http://www.friesian.com/archon.htm Dialects of Greek]'', Kelley L. Ross. Map and brief description. |
|||
* Excerpts from Margalit Finkelburg, ''{{cite web|url= http://assets.cambridge.org/052185/2161/excerpt/0521852161_excerpt.pdf |title=Greeks and Pre-Greeks: Aegean Prehistory and Greek Heroic Tradition }} {{small|(162 [[Kibibyte|KiB]])}}''. One of the topics is the origin of the dialects. |
|||
* ''[https://wayback.archive-it.org/all/20091210184440/http://epigraphy.packhum.org/inscriptions/ Searchable Greek Inscriptions]''. A considerable corpus of ancient Greek inscriptions in various dialects published by The Packard Humanities Institute. |
|||
* ''[https://web.archive.org/web/20190127165525/http://www.csad.ox.ac.uk/CSAD/Catalogue.html Inscriptions Listed by Region]'', Centre for the Study of Ancient Documents site. |
|||
{{Литература крај}} |
|||
== Спољашње везе == |
|||
{{Commons category|Ancient Greek}} |
|||
{{Library resources box |by=no |onlinebooks=yes |others=yes |about=yes|label=Ancient Greek |
|||
|viaf= |lcheading= |wikititle= }} |
|||
{{Литература|30em}} |
|||
* [https://lrc.la.utexas.edu/eieol/grkol Classical Greek Online] by Winfred P. Lehmann and Jonathan Slocum, free online lessons at the [https://liberalarts.utexas.edu/lrc Linguistics Research Center] at the [[University of Texas at Austin]] |
|||
* [https://web.archive.org/web/20130320124722/http://www.tododiccionarios.com/rosetta/griego.html Online Greek resources] – Dictionaries, grammar, virtual libraries, fonts, etc. |
|||
* [http://www.alpheios.net Alpheios] – Combines LSJ, Autenrieth, Smyth's grammar and inflection tables in a browser add-on for use on any web site |
|||
* [http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=new100&morpho=0&basename=new100\ier\grk&limit=-1 Ancient Greek basic lexicon at the Global Lexicostatistical Database] |
|||
* [http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Ancient_Greek_Swadesh_list Ancient Greek Swadesh list of basic vocabulary words] (from Wiktionary's [http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Swadesh_lists Swadesh list appendix]) |
|||
* {{Cite EB1911|wstitle=Greek Language |short=x}} |
|||
* [http://slavonicpro.ru/polytonicEn.html Slavonic] – online editor for Ancient Greek |
|||
* [[Ancient Greek grammar|glottothèque - Ancient Indo-European Grammars online]], an online collection of videos on various Ancient Indo-European languages, including Ancient Greek |
|||
=== Учење граматике === |
|||
* [http://members.home.nl/petjoeprietveld/muomgram/grammar/ A more extensive grammar of the Ancient Greek language written by J. Rietveld] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210107054921/http://members.home.nl/petjoeprietveld/muomgram/grammar/ |date=7 January 2021 }} |
|||
* [https://web.archive.org/web/20130530033451/http://www.rhapsodes.fll.vt.edu/Greek.htm Recitation of classics books] |
|||
* [https://www.perseus.tufts.edu/cache/perscoll_PersInfo.html Perseus Greek dictionaries] |
|||
* [http://greek-language.com Greek-Language.com] – Information on the history of the Greek language, application of modern Linguistics to the study of Greek, and tools for learning Greek |
|||
* [http://www.ellopos.net/elpenor/greek-language.asp Free Lessons in Ancient Greek, Bilingual Libraries, Forum] |
|||
* [http://greekgrammar.wikidot.com A critical survey of websites devoted to Ancient Greek] |
|||
* [http://socrates.berkeley.edu/~ancgreek/ancient_greek_start.html Ancient Greek Tutorials] – Berkeley Language Center of the University of California |
|||
* [http://daedalus.umkc.edu/FirstGreekBook/index.html A Digital Tutorial For Ancient Greek Based on White's First Greek Book] |
|||
* [http://www.ntgreek.net/ New Testament Greek] {{Wayback|url=http://www.ntgreek.net/ |date=20090206230904 }} |
|||
* [https://web.archive.org/web/20160922003312/http://www.akwn.net/ Acropolis World News] – A summary of the latest world news in Ancient Greek, Juan Coderch, University of St Andrews |
|||
=== Класични текстови === |
|||
* [https://www.perseus.tufts.edu/cache/perscoll_Greco-Roman.html Perseus – Greek and Roman Materials] |
|||
* [http://www.mikrosapoplous.gr/en/texts1en.htm Ancient Greek Texts] |
|||
{{Литература крај}} |
|||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Древни језици]] |
[[Категорија:Древни језици]] |
Тренутна верзија на датум 4. децембар 2024. у 09:06
Старогрчки језик | |
---|---|
Ἑλληνική Hellēnikḗ | |
Регион | источни Медитеран |
Индоевропски
| |
Ранији облици | прагрчки
|
Грчки алфабет | |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | grc |
ISO 639-3 | grc (includes all pre-modern stages) |
Глотолог | anci1242 [1] |
Старогрчки језик (стгрч. ἑλληνική, транслит. hellēnikḗ; грч. αρχαία ελληνικά) или антички грчки језик јесте историјски индоевропски језик из области источног Медитерана.[2]
Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (9. век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е. Као норма класичног грчког језика служио је дијалект Атике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као средњовековни грчки (византијски грчки). За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.
Старогрчки језик је усамљена грана индоевропске језичке породице. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на старомакедонски (антички македонски) језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у латински језик и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру класичне филологије.
На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.
По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.
Модерна употреба
[уреди | уреди извор]Образовање
[уреди | уреди извор]Изучавање старогрчког у европским земљама поред латинског заузимало је значајно место у наставном плану од ренесансе до почетка 20. века. Древни грчки се још увек предаје као обавезан или изборни предмет, посебно у традиционалним или елитним школама широм Европе, као што су јавне школе и гимназије у Уједињеном Краљевству. Он је обавезан је у лицео класико у Италији, у гимназији у Холандији, у неким одељењима у Аустрији, у класичној гимназији (гимназија – смер: класични језици) у Хрватској, на класичним студијама у ASO у Белгији и изборни је предмет у гимназији усмереној на хуманистичке науке у Немачкој (обично као трећи језик после латинског и енглеског, од 14. до 18. године). Током 2006/07. години, 15.000 ђака је учило старогрчки у Немачкој, према подацима Савезног завода за статистику Немачке, а 280.000 ученика га је учило у Италији.[3] То је обавезан предмет поред латинског у хуманистичким наукама за звање шпанског бачилера. Древни грчки се такође предаје на већини великих универзитета широм света, често у комбинацији са латинским као део проучавања класика. Године 2010. био је понуђен у три основне школе у Уједињеном Краљевству, како би се унапредиле језичке вештине деце,[4][5] и био је један од седам страних језика које би основне школе могле да предају 2014. као део великог напора да се унапреде образовни стандарди.[6]
Старогрчки се такође учи као обавезан предмет у свим гимназијама и лицејима у Грчкој.[7][8] Почевши од 2001. године, годишње међународно такмичење „Истраживање старогрчког језика и културе” (грч. Διαγωνισμός στην Αρχαία Ελληνική Γλώσσα και Γραμματεία) одржава се за средњошколце преко грчког Министарства националног образовања и верских послова, са грчким језиком и културним организацијама као саорганизаторима.[9] Ова иницијатива је обустављена 2010. године, пошто није успела да добије признање и прихватање од стране наставника.[10]
Модерна употреба у стварном свету
[уреди | уреди извор]Модерни аутори ретко пишу на старогрчком, иако је Јан Кресадло писао поезију и прозу на том језику, а Хари Потер и Камен мудрости,[11] неки томови Астерикса[12] и Аликсине авантуре су преведени на старогрчки. Ὀνόματα Kεχιασμένα (Ономата Кечијасмена) је први часопис укрштених речи и загонетки на старогрчком.[13] Његово прво издање појавило се у априлу 2015. као анекс Hebdomada Aenigmatum. Алфред Ралфс је у своје издање Септуагинте из 1935. укључио предговор, кратку историју текста Септуагинте и друге материјале преведене на старогрчки језик; Роберт Ханхарт је такође укључио уводне напомене за ревидирано Рахлфс–Ханхартово издање из 2006. на овом језику.[14] Акрополис Ворлд Њус извјештава седмично сажетак најважнијих вести на старогрчком.[15]
Древни грчки такође користе организације и појединци, углавном грчки, који желе да изразе своје поштовање, дивљење или склоност према употреби овог језика. Ова употреба се понекад сматра графичком, националистичком или хумористичном. У сваком случају, чињеница да савремени Грци још увек могу у потпуности или делимично да разумеју текстове написане у неархаичним облицима старогрчког показује сродност савременог грчког језика са својим претходником.[15]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Антички грчки”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Ralli, Angela (2012). „Greek”. Revue belge de Philologie et d'Histoire. 90 (3): 964. doi:10.3406/rbph.2012.8269.
- ^ „Ministry publication” (PDF). www.edscuola.it.
- ^ „Ancient Greek 'to be taught in state schools<span style="padding-right:0.2em;">'”. The Daily Telegraph. 30. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 3. 5. 2015.
- ^ "Now look, Latin's fine, but Greek might be even Beta" Архивирано 3 август 2010 на сајту Wayback Machine, TES Editorial, 2010 - TSL Education Ltd.
- ^ More primary schools to offer Latin and ancient Greek, The Telegraph, 26 November 2012
- ^ „Ωρολόγιο Πρόγραμμα των μαθημάτων των Α, Β, Γ τάξεων του Hμερησίου Γυμνασίου”. Приступљено 3. 5. 2015.
- ^ „ΩΡΟΛΟΓΙΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ”. Приступљено 3. 5. 2015.
- ^ „Annex to 2012 Greek statistics” (PDF). UNESCO. 2012. стр. 26. Приступљено 14. 12. 2018.
- ^ „Proceedings of the 2nd Pan-hellenic Congress for the Promotion of Innovation in Education”. II. 2016: 548.
- ^ Areios Potēr kai ē tu philosophu lithos, Bloomsbury (2004) Rowling, J. K. (15. 10. 2004). Harry Potter and the Philosopher's Stone: Ancient Greek Edition. Bloomsbury USA. ISBN 1-58234-826-X.
- ^ „Asterix speaks Attic (classical Greek) - Greece (ancient)”. Asterix around the World - the many Languages of Asterix. 22. 5. 2011.
- ^ „Enigmistica: nasce prima rivista in greco antico 2015”. 4. 5. 2015. Приступљено 10. 9. 2018.
- ^ Rahlfs, Alfred, and Hanhart, Robert (eds.), Septuaginta, editio altera (Deutsche Bibelgesellschaft, 2006).
- ^ а б „Akropolis World News”. www.akwn.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 9. 2016. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Adams, Matthew. "The Introduction of Greek into English Schools." Greece and Rome 61.1: 102–13, 2014.
- Allan, Rutger J. "Changing the Topic: Topic Position in Ancient Greek Word Order." Mnemosyne: Bibliotheca Classica Batava 67.2: 181–213, 2014.
- Athenaze: An Introduction to Ancient Greek. Oxford University Press. 2016.. [A series of textbooks on Ancient Greek published for school use.]
- Bakker, Egbert J., ed. A Companion to the Ancient Greek Language. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
- Beekes, Robert S. P (2010). Etymological Dictionary of Greek. Leiden, The Netherlands: Brill.
- Chantraine, Pierre. Dictionnaire étymologique de la langue grecque, new and updated edn., edited by Jean Taillardat, Olivier Masson, & Jean-Louis Perpillou. 3 vols. Paris: Klincksieck, 2009 (1st edn. 1968–1980).
- Christidis, Anastasios-Phoibos, ур. (2007). A History of Ancient Greek: from the Beginnings to Late Antiquity. Cambridge: Cambridge University Press.
- Easterling, P and Handley, C. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. London. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. Society for the Promotion of Hellenic Studies. 2001. ISBN 0-902984-17-9.
- Fortson, Benjamin W. Indo-European Language and Culture: An Introduction. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
- Hansen, Hardy; Quinn, Gerald M. (1992). Greek: An Intensive Course. Fordham University Press. ISBN 9780823216635.
- Horrocks, Geoffrey. Greek: A History of the Language and its Speakers. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
- Janko, Richard. "The Origins and Evolution of the Epic Diction." In The Iliad: A Commentary. Vol. 4, Books 13–16. Edited by Richard Janko, 8–19. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1992.
- Jeffery, Lilian Hamilton (1990). The Local Scripts of Archaic Greece: Revised Edition with a Supplement by A. W. Johnston. Oxford: Oxford University Press.
- Morpurgo Davies, Anna, and Yves Duhoux, eds. A Companion to Linear B: Mycenaean Greek Texts and their World. Vol. 1. Louvain, Belgium: Peeters, 2008.
- Swiggers, Pierre and Alfons Wouters. "Description of the Constituent Elements of the (Greek) Language." In Brill’s Companion to Ancient Greek Scholarship. Edited by Franco Montanari and Stephanos Matthaios, 757–797. Leiden: Brill, 2015.
- Bakker, Egbert J., ed. 2010. A companion to the Ancient Greek language. Oxford: Wiley-Blackwell.
- nl . The Reflexes of Syllabic Liquids in Ancient Greek: Linguistic Prehistory of the Greek Dialects and Homeric Kunstsprache. Brill, 2022. http://www.jstor.org/stable/10.1163/j.ctv29sfq2v.
- Christidis, Anastasios-Phoivos, ed. 2007. A history of Ancient Greek: From the beginnings to Late Antiquity. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Colvin, Stephen C. 2007. A historical Greek reader: Mycenaean to the koiné. Oxford: Oxford University Press.
- Horrocks, Geoffrey. 2010. Greek: A history of the language and its speakers. 2nd ed. Oxford: Wiley-Blackwell.
- Palmer, Leonard R. 1980. The Greek language. London: Faber & Faber.
- Skelton, Christina Michelle (2015). „Borrowing, Character Weighting, and Preliminary Cluster Analysis in a Phylogenetic Analysis of the Ancient Greek Dialects”. Indo-European Linguistics. 3: 84—117. doi:10.1163/22125892-00301003.
- Griechische Dialekte und ihre Verteilung, Titus site, in German. List, map, table of features.
- Dialects of Greek, Kelley L. Ross. Map and brief description.
- Excerpts from Margalit Finkelburg, „Greeks and Pre-Greeks: Aegean Prehistory and Greek Heroic Tradition” (PDF). (162 KiB). One of the topics is the origin of the dialects.
- Searchable Greek Inscriptions. A considerable corpus of ancient Greek inscriptions in various dialects published by The Packard Humanities Institute.
- Inscriptions Listed by Region, Centre for the Study of Ancient Documents site.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Библиотечки ресурси о Ancient Greek |
- Classical Greek Online by Winfred P. Lehmann and Jonathan Slocum, free online lessons at the Linguistics Research Center at the University of Texas at Austin
- Online Greek resources – Dictionaries, grammar, virtual libraries, fonts, etc.
- Alpheios – Combines LSJ, Autenrieth, Smyth's grammar and inflection tables in a browser add-on for use on any web site
- Ancient Greek basic lexicon at the Global Lexicostatistical Database
- Ancient Greek Swadesh list of basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh list appendix)
- „Greek Language”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- Slavonic – online editor for Ancient Greek
- glottothèque - Ancient Indo-European Grammars online, an online collection of videos on various Ancient Indo-European languages, including Ancient Greek
Учење граматике
[уреди | уреди извор]- A more extensive grammar of the Ancient Greek language written by J. Rietveld Архивирано 7 јануар 2021 на сајту Wayback Machine
- Recitation of classics books
- Perseus Greek dictionaries
- Greek-Language.com – Information on the history of the Greek language, application of modern Linguistics to the study of Greek, and tools for learning Greek
- Free Lessons in Ancient Greek, Bilingual Libraries, Forum
- A critical survey of websites devoted to Ancient Greek
- Ancient Greek Tutorials – Berkeley Language Center of the University of California
- A Digital Tutorial For Ancient Greek Based on White's First Greek Book
- New Testament Greek Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2009)
- Acropolis World News – A summary of the latest world news in Ancient Greek, Juan Coderch, University of St Andrews