Пређи на садржај

Старогрчки језик — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20241201)) #IABot (v2.0.9.5) (GreenC bot
 
(Није приказана једна међуизмена 12 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Infobox language
{{bez_izvora}}
| name = Старогрчки језик
{{Infobox Language
| image = Account of the construction of Athena Parthenos by Phidias.jpg
|name =старогрчки језик
| imagecaption = Натпис о изградњи статуе [[Athena Parthenos|Атине Партенос]] у [[Партенон]]у, 440/439. п. н. е.
|nativename ={{lang|grc|Ἑλληνική}}<br />''{{transl|grc|ISO|Hellēnikḗ}}''
| nativename = {{br-separated entries|{{lang|grc|Ἑλληνική}}|''{{transl|grc|ISO|Hellēnikḗ}}''}}
|region =источни [[Средоземље|Медитеран]]
| region = источни [[Средоземно море|Медитеран]]
|extinct =развио се у [[кини грчки језик]] до 4. века п. н. е.
| era =
|familycolor =Индоевропски
| familycolor = Индоевропски
|fam1=[[индоевропски језици|индоевропски]]
| fam2 = [[Hellenic languages|Хеленистички]]
|script =[[грчко писмо|грчки алфабет]]
| script = [[грчки алфабет|Грчки алфабет]]
|iso2 =grc|iso3=grc
| map = Homeric Greece-en.svg
| mapcaption = {{center|Мапа [[стара Грчка|древне (хомерске) Грчке]]}}
| iso2 = grc
| iso3 = grc
| iso3comment = (includes all pre-modern stages)
| glotto = anci1242
| glottorefname = Антички грчки
| notice = IPA
| ancestor = [[Proto-Greek language|прагрчки]]
}}
}}
[[File:Beginning Odyssey.svg|thumb|250п|Почетак [[Хомер]]ове ''[[Одисеја|Одисеје]]'']]
[[Датотека:AncientGreekDialects (Woodard) mk.svg|мини|Старогрчки дијалекти]]
[[Датотека:AncientGreekDialects (Woodard) mk.svg|мини|250п|Старогрчки дијалекти]]
'''Старогрчки језик''' (-{ἡ Ἑλληνική γλῶττα [''hē hellēnikḗ glōtta'']}-, [[Грчки језик|грчки]]: -{Ἀρχαία Ἑλληνική [''Archaía Ellinikí'']}-; или '''антички грчки језик''') је историјски [[Индоевропски језици|индоевропски језик]] из [[област]]и
источног [[Средоземље|Медитерана]].


'''Старогрчки језик''' ({{lang-grc|ἑλληνική|транслит=hellēnikḗ}}; {{Јез-грч|αρχαία ελληνικά}}) или '''антички грчки језик''' јесте историјски [[Индоевропски језици|индоевропски језик]] из [[област]]и источног [[Средоземље|Медитерана]].<ref>{{cite journal |last1=Ralli |first1=Angela |title=Greek |journal=Revue belge de Philologie et d'Histoire |date=2012 |volume=90 |issue=3 |page=964|doi=10.3406/rbph.2012.8269 |url=https://www.persee.fr/doc/rbph_0035-0818_2012_num_90_3_8269}}</ref>
Овај језик представља рану фазу развоја [[Грчки језик|грчког језика]], у периоду од постанка [[Грчко писмо|грчког алфабета]] (9. век п. н. е.) до почетка [[Хеленистичка ера|хеленистичке ере]] (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е.. Као норма класичног грчког језика служио је [[дијалект]] [[Атика|Атике]] из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као [[Средњовековни грчки језик|средњовековни грчки]]. За њим је следио [[Новогрчки језик|новогрчки]], језик модерне [[Грчка|Грчке]], који се у континуитету развио из старогрчког.


Овај језик представља рану фазу развоја [[Грчки језик|грчког језика]], у периоду од постанка [[Грчки алфабет|грчког алфабета]] (9. век п. н. е.) до почетка [[Хеленистичка ера|хеленистичке ере]] (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е. Као норма класичног грчког језика служио је [[дијалект]] [[Атика|Атике]] из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као [[Средњовековни грчки језик|средњовековни грчки (''византијски грчки'')]]. За њим је следио [[Новогрчки језик|новогрчки]], језик модерне [[Грчка|Грчке]], који се у континуитету развио из старогрчког.
Старогрчки језик је [[Језички изолат|усамљена]] грана [[Индоевропски језици|индоевропске језичке породице]]. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на [[Старомакедонски језик|старомакедонски]] или антички македонски језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у [[латински језик]] и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру [[Класична филологија|класичне филологије]].

Старогрчки језик је [[Језички изолат|усамљена]] грана [[Индоевропски језици|индоевропске језичке породице]]. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на [[Старомакедонски језик|старомакедонски (''антички македонски'') језик]]. Многе речи старогрчког језика су ушле у [[латински језик]] и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру [[класичне науке#Филологија|класичне филологије]].


На старогрчком језику су написани [[Хомер]]ови епови, [[Илијада]] и [[Одисеја]], као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут [[Нови завет|Новог завета]].
На старогрчком језику су написани [[Хомер]]ови епови, [[Илијада]] и [[Одисеја]], као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут [[Нови завет|Новог завета]].


По -{[[ISO 639]]}- стандардизацији, ознака за старогрчки језик је ''-{grc}-''.
По -{[[ISO 639]]}- стандардизацији, ознака за старогрчки језик је ''-{grc}-''.

== Модерна употреба ==

=== Образовање ===

Изучавање старогрчког у европским земљама поред [[Латински језик|латинског]] заузимало је значајно место у наставном плану од [[ренесанса|ренесансе]] до почетка 20. века. Древни грчки се још увек предаје као обавезан или изборни предмет, посебно у традиционалним или елитним школама широм Европе, као што су [[Independent school (UK)|јавне школе]] и [[grammar school|гимназије]] у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Он је обавезан је у [[liceo classico|лицео класико]] у [[Италија|Италији]], у гимназији у [[Холандија|Холандији]], у неким одељењима у [[Аустрија|Аустрији]], у класичној гимназији (гимназија – смер: класични језици) у [[Хрватска|Хрватској]], на класичним студијама у [[Education in Belgium#Structure|-{ASO}-]] у Белгији и изборни је предмет у [[Gymnasium (Germany)#Humanistisches Gymnasium (humanities-oriented)|гимназији]] усмереној на хуманистичке науке у [[Њемачка|Немачкој]] (обично као трећи језик после латинског и енглеског, од 14. до 18. године). Током 2006/07. години, 15.000 ђака је учило старогрчки у Немачкој, према подацима [[Federal Statistical Office of Germany|Савезног завода за статистику Немачке]], а 280.000 ученика га је учило у Италији.<ref>{{cite web |url= http://www.edscuola.it/archivio/statistiche/numeri_2007.pdf|title=Ministry publication|website=www.edscuola.it}}</ref> То је обавезан предмет поред латинског у хуманистичким наукама за звање [[Education in Spain#Spanish Baccalaureate (Bachillerato)|шпанског бачилера]]. Древни грчки се такође предаје на већини великих [[универзитет]]а широм света, често у комбинацији са [[латински језик|латинским]] као део проучавања [[класичне науке|класика]]. Године 2010. био је понуђен у три основне школе у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], како би се унапредиле језичке вештине деце,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/education/educationnews/7917191/Ancient-Greek-to-be-taught-in-state-schools.html |archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220110/https://www.telegraph.co.uk/education/educationnews/7917191/Ancient-Greek-to-be-taught-in-state-schools.html |archive-date=10 January 2022 |url-access=subscription |url-status=live|title=Ancient Greek 'to be taught in state schools'|date=30 July 2010|work=The Daily Telegraph|access-date=3 May 2015}}{{cbignore}}</ref><ref>[http://www.tes.co.uk/article.aspx?storycode=6052410 "Now look, Latin's fine, but Greek might be even Beta"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100803150329/http://www.tes.co.uk/article.aspx?storycode=6052410 |date=3 August 2010 }}, TES Editorial, 2010 - TSL Education Ltd.</ref> и био је један од седам страних језика које би основне школе могле да предају 2014. као део великог напора да се унапреде образовни стандарди.<ref>[https://www.telegraph.co.uk/education/educationnews/9683536/More-primary-schools-to-offer-Latin-and-ancient-Greek.html More primary schools to offer Latin and ancient Greek], The Telegraph, 26 November 2012</ref>

Старогрчки се такође учи као обавезан предмет у свим [[гимназија]]ма и [[lyceum|лицејима]] у [[Грчка|Грчкој]].<ref>{{cite web|url=http://www.fa3.gr/phys_educ_2/33-orologio-programma-Gymnasiou.htm|title=Ωρολόγιο Πρόγραμμα των μαθημάτων των Α, Β, Γ τάξεων του Hμερησίου Γυμνασίου|access-date=3 May 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://edu.klimaka.gr/leitoyrgia-sxoleivn/lykeio/755-wrologio-programma-genika-lykeia.html|title=ΩΡΟΛΟΓΙΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ|access-date=3 May 2015}}</ref> Почевши од 2001. године, годишње међународно такмичење „Истраживање старогрчког језика и културе” ({{lang-el|Διαγωνισμός στην Αρχαία Ελληνική Γλώσσα και Γραμματεία}}) одржава се за средњошколце преко грчког [[Ministry of National Education and Religious Affairs|Министарства националног образовања и верских послова]], са грчким језиком и културним организацијама као саорганизаторима.<ref>{{cite web |title=Annex to 2012 Greek statistics |url=https://en.unesco.org/creativity/sites/creativity/files/periodic_report/Greece_StatAnnex_OwnFormat_EN_2012_0.pdf |publisher=UNESCO |access-date=14 December 2018 |page=26 |date=2012}}</ref> Ова иницијатива је обустављена 2010. године, пошто није успела да добије признање и прихватање од стране наставника.<ref>{{cite journal |title=Proceedings of the 2nd Pan-hellenic Congress for the Promotion of Innovation in Education |date=2016 |volume=II |page=548}}</ref>

=== Модерна употреба у стварном свету ===

Модерни аутори ретко пишу на старогрчком, иако је [[Jan Křesadlo|Јан Кресадло]] писао поезију и прозу на том језику, а ''[[Хари Потер и Камен мудрости]]'',<ref>''Areios Potēr kai ē tu philosophu lithos'', [[Bloomsbury Publishing|Bloomsbury]] (2004) {{cite book|title=Harry Potter and the Philosopher's Stone: Ancient Greek Edition|last1=Rowling|first1=J. K.|date=15 October 2004|publisher=Bloomsbury USA|isbn=1-58234-826-X|location=|pages=}}</ref> неки [[астерикс#Translations|томови]] [[Астерикс]]а<ref>{{cite web|url=http://www.asterix-obelix.nl/index.php?page=manylanguages/languages.inc&lng=ae|website=Asterix around the World - the many Languages of Asterix|title = Asterix speaks Attic (classical Greek) - Greece (ancient)|date =22 May 2011}}</ref> и ''[[The Adventures of Alix|Аликсине авантуре]]'' су преведени на старогрчки. {{lang|grc|Ὀνόματα Kεχιασμένα}} (''[[Onomata Kechiasmena|Ономата Кечијасмена]]'') је први часопис укрштених речи и загонетки на старогрчком.<ref>{{cite news|url= http://www.repubblica.it/ultimora/24ore/nazionale/news-dettaglio/4581488|title=Enigmistica: nasce prima rivista in greco antico 2015 |date=4 May 2015|access-date=10 September 2018}}</ref> Његово прво издање појавило се у априлу 2015. као анекс -{''[[Hebdomada Aenigmatum]]''}-. [[Alfred Rahlfs|Алфред Ралфс]] је у своје издање [[Септуагинта|Септуагинте]] из 1935. укључио предговор, кратку историју текста Септуагинте и друге [[front matter|материјале]] преведене на старогрчки језик; Роберт Ханхарт је такође укључио уводне напомене за ревидирано Рахлфс–Ханхартово издање из 2006. на овом језику.<ref>Rahlfs, Alfred, and Hanhart, Robert (eds.), ''Septuaginta, editio altera'' ([[Deutsche Bibelgesellschaft]], 2006).</ref> Акрополис Ворлд Њус извјештава седмично сажетак најважнијих вести на старогрчком.<ref name = akropolis>{{Cite web|url=http://www.akwn.net/|title=Akropolis World News|website=www.akwn.net|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20160922003312/http://www.akwn.net/|archive-date=22 September 2016|url-status=dead}}</ref>

Древни грчки такође користе организације и појединци, углавном грчки, који желе да изразе своје поштовање, дивљење или склоност према употреби овог језика. Ова употреба се понекад сматра графичком, националистичком или хумористичном. У сваком случају, чињеница да савремени Грци још увек могу у потпуности или делимично да разумеју текстове написане у неархаичним облицима старогрчког показује сродност савременог грчког језика са својим претходником.<ref name = akropolis/>


== Види још ==
== Види још ==
* [[Википедија:Транскрипција са класичних језика]]
* [[Википедија:Транскрипција са класичних језика]]
* [[Коине (Грчки)]]
* [[Коине (грчки)|Коине (Грчки)]]

{{клица-језик}}
== Референце ==
{{Reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* Adams, Matthew. "The Introduction of Greek into English Schools." ''Greece and Rome'' 61.1: 102–13, 2014.
* Allan, Rutger J. "Changing the Topic: Topic Position in Ancient Greek Word Order." ''Mnemosyne: Bibliotheca Classica Batava'' 67.2: 181–213, 2014.
* {{cite book|author= |title=Athenaze: An Introduction to Ancient Greek|year=2016|url=https://archive.org/details/0162036155123|location= |publisher=Oxford University Press |isbn=}}. [A series of textbooks on Ancient Greek published for school use.]
* Bakker, Egbert J., ed. ''A Companion to the Ancient Greek Language.'' Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
* {{cite book|author=Beekes, Robert S. P|title=Etymological Dictionary of Greek|location=Leiden, The Netherlands|publisher=Brill|year=2010|id=|pages=}}
* [[Pierre Chantraine|Chantraine, Pierre]]. ''[https://archive.org/details/Dictionnaire-Etymologique-Grec Dictionnaire étymologique de la langue grecque]'', new and updated edn., edited by Jean Taillardat, [[Olivier Masson]], & Jean-Louis Perpillou. 3 vols. Paris: Klincksieck, 2009 (1st edn. 1968–1980).
* {{cite book|editor=Christidis, Anastasios-Phoibos|title=A History of Ancient Greek: from the Beginnings to Late Antiquity|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2007|id=|pages=}}
* Easterling, P and Handley, C. ''Greek Scripts: An Illustrated Introduction''. London. {{cite book|author=|title=Greek Scripts: An Illustrated Introduction|location=|publisher=Society for the Promotion of Hellenic Studies|year=2001|isbn=0-902984-17-9|pages=}}
* Fortson, Benjamin W. ''Indo-European Language and Culture: An Introduction.'' 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
* {{cite book|title=Greek: An Intensive Course|url=https://books.google.com/books?id=T9Gi7jYCxegC|location=|publisher=Fordham University Press|id=|pages=|isbn=9780823216635 |last1=Hansen |first1=Hardy |last2=Quinn |first2=Gerald M. |date=1992 }}
* Horrocks, Geoffrey. ''Greek: A History of the Language and its Speakers.'' 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
* Janko, Richard. "The Origins and Evolution of the Epic Diction." In ''The Iliad: A Commentary. Vol. 4, Books 13–16.'' Edited by Richard Janko, 8–19. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1992.
* {{cite book|last=Jeffery|first=Lilian Hamilton|title=The Local Scripts of Archaic Greece: Revised Edition with a Supplement by A. W. Johnston|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1990|id=|pages=}}
* Morpurgo Davies, Anna, and Yves Duhoux, eds. ''A Companion to Linear B: Mycenaean Greek Texts and their World.'' Vol. 1. Louvain, Belgium: Peeters, 2008.
* Swiggers, Pierre and Alfons Wouters. "Description of the Constituent Elements of the (Greek) Language." In ''Brill’s Companion to Ancient Greek Scholarship.'' Edited by Franco Montanari and Stephanos Matthaios, 757–797. Leiden: Brill, 2015.
* Bakker, Egbert J., ed. 2010. ''A companion to the Ancient Greek language.'' Oxford: Wiley-Blackwell.
* {{ill|Beek, Lucien van|nl|Lucien van Beek}}. ''The Reflexes of Syllabic Liquids in Ancient Greek: Linguistic Prehistory of the Greek Dialects and Homeric Kunstsprache''. Brill, 2022. http://www.jstor.org/stable/10.1163/j.ctv29sfq2v.
* Christidis, Anastasios-Phoivos, ed. 2007. ''A history of Ancient Greek: From the beginnings to Late Antiquity.'' Cambridge, UK: Cambridge University Press.
* Colvin, Stephen C. 2007. ''A historical Greek reader: Mycenaean to the koiné.'' Oxford: Oxford University Press.
* Horrocks, Geoffrey. 2010. ''Greek: A history of the language and its speakers.'' 2nd ed. Oxford: Wiley-Blackwell.
* Palmer, Leonard R. 1980. ''The Greek language.'' London: Faber & Faber.
* {{cite journal|doi=10.1163/22125892-00301003 |title=Borrowing, Character Weighting, and Preliminary Cluster Analysis in a Phylogenetic Analysis of the Ancient Greek Dialects |date=2015 |last1=Skelton |first1=Christina Michelle |journal=Indo-European Linguistics |volume=3 |pages=84–117 }}
* ''[http://titus.fkidg1.uni-frankfurt.de/didact/idg/grie/grdial.htm Griechische Dialekte und ihre Verteilung]'', Titus site, in German. List, map, table of features.
* ''[http://www.friesian.com/archon.htm Dialects of Greek]'', Kelley L. Ross. Map and brief description.
* Excerpts from Margalit Finkelburg, ''{{cite web|url= http://assets.cambridge.org/052185/2161/excerpt/0521852161_excerpt.pdf |title=Greeks and Pre-Greeks: Aegean Prehistory and Greek Heroic Tradition }}&nbsp;{{small|(162&nbsp;[[Kibibyte|KiB]])}}''. One of the topics is the origin of the dialects.
* ''[https://wayback.archive-it.org/all/20091210184440/http://epigraphy.packhum.org/inscriptions/ Searchable Greek Inscriptions]''. A considerable corpus of ancient Greek inscriptions in various dialects published by The Packard Humanities Institute.
* ''[https://web.archive.org/web/20190127165525/http://www.csad.ox.ac.uk/CSAD/Catalogue.html Inscriptions Listed by Region]'', Centre for the Study of Ancient Documents site.
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Ancient Greek}}
{{Library resources box |by=no |onlinebooks=yes |others=yes |about=yes|label=Ancient Greek
|viaf= |lcheading= |wikititle= }}
{{Литература|30em}}
* [https://lrc.la.utexas.edu/eieol/grkol Classical Greek Online] by Winfred P. Lehmann and Jonathan Slocum, free online lessons at the [https://liberalarts.utexas.edu/lrc Linguistics Research Center] at the [[University of Texas at Austin]]
* [https://web.archive.org/web/20130320124722/http://www.tododiccionarios.com/rosetta/griego.html Online Greek resources] – Dictionaries, grammar, virtual libraries, fonts, etc.
* [http://www.alpheios.net Alpheios] – Combines LSJ, Autenrieth, Smyth's grammar and inflection tables in a browser add-on for use on any web site
* [http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=new100&morpho=0&basename=new100\ier\grk&limit=-1 Ancient Greek basic lexicon at the Global Lexicostatistical Database]
* [http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Ancient_Greek_Swadesh_list Ancient Greek Swadesh list of basic vocabulary words] (from Wiktionary's [http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Swadesh_lists Swadesh list appendix])
* {{Cite EB1911|wstitle=Greek Language |short=x}}
* [http://slavonicpro.ru/polytonicEn.html Slavonic] – online editor for Ancient Greek
* [[Ancient Greek grammar|glottothèque - Ancient Indo-European Grammars online]], an online collection of videos on various Ancient Indo-European languages, including Ancient Greek

=== Учење граматике ===
* [http://members.home.nl/petjoeprietveld/muomgram/grammar/ A more extensive grammar of the Ancient Greek language written by J. Rietveld] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210107054921/http://members.home.nl/petjoeprietveld/muomgram/grammar/ |date=7 January 2021 }}
* [https://web.archive.org/web/20130530033451/http://www.rhapsodes.fll.vt.edu/Greek.htm Recitation of classics books]
* [https://www.perseus.tufts.edu/cache/perscoll_PersInfo.html Perseus Greek dictionaries]
* [http://greek-language.com Greek-Language.com] – Information on the history of the Greek language, application of modern Linguistics to the study of Greek, and tools for learning Greek
* [http://www.ellopos.net/elpenor/greek-language.asp Free Lessons in Ancient Greek, Bilingual Libraries, Forum]
* [http://greekgrammar.wikidot.com A critical survey of websites devoted to Ancient Greek]
* [http://socrates.berkeley.edu/~ancgreek/ancient_greek_start.html Ancient Greek Tutorials] – Berkeley Language Center of the University of California
* [http://daedalus.umkc.edu/FirstGreekBook/index.html A Digital Tutorial For Ancient Greek Based on White's First Greek Book]
* [http://www.ntgreek.net/ New Testament Greek] {{Wayback|url=http://www.ntgreek.net/ |date=20090206230904 }}
* [https://web.archive.org/web/20160922003312/http://www.akwn.net/ Acropolis World News] – A summary of the latest world news in Ancient Greek, Juan Coderch, University of St Andrews

=== Класични текстови ===
* [https://www.perseus.tufts.edu/cache/perscoll_Greco-Roman.html Perseus – Greek and Roman Materials]
* [http://www.mikrosapoplous.gr/en/texts1en.htm Ancient Greek Texts]
{{Литература крај}}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Древни језици]]
[[Категорија:Древни језици]]

Тренутна верзија на датум 4. децембар 2024. у 09:06

Старогрчки језик
Ἑλληνική
Hellēnikḗ
Натпис о изградњи статуе Атине Партенос у Партенону, 440/439. п. н. е.
Регионисточни Медитеран
Индоевропски
Ранији облици
прагрчки
  • Старогрчки језик
Грчки алфабет
Језички кодови
ISO 639-2grc
ISO 639-3grc (includes all pre-modern stages)
Глотологanci1242[1]
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.
Почетак Хомерове Одисеје
Старогрчки дијалекти

Старогрчки језик (стгрч. ἑλληνική, транслит. hellēnikḗ; грч. αρχαία ελληνικά) или антички грчки језик јесте историјски индоевропски језик из области источног Медитерана.[2]

Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (9. век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е. Као норма класичног грчког језика служио је дијалект Атике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као средњовековни грчки (византијски грчки). За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.

Старогрчки језик је усамљена грана индоевропске језичке породице. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на старомакедонски (антички македонски) језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у латински језик и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру класичне филологије.

На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.

По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.

Модерна употреба

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Изучавање старогрчког у европским земљама поред латинског заузимало је значајно место у наставном плану од ренесансе до почетка 20. века. Древни грчки се још увек предаје као обавезан или изборни предмет, посебно у традиционалним или елитним школама широм Европе, као што су јавне школе и гимназије у Уједињеном Краљевству. Он је обавезан је у лицео класико у Италији, у гимназији у Холандији, у неким одељењима у Аустрији, у класичној гимназији (гимназија – смер: класични језици) у Хрватској, на класичним студијама у ASO у Белгији и изборни је предмет у гимназији усмереној на хуманистичке науке у Немачкој (обично као трећи језик после латинског и енглеског, од 14. до 18. године). Током 2006/07. години, 15.000 ђака је учило старогрчки у Немачкој, према подацима Савезног завода за статистику Немачке, а 280.000 ученика га је учило у Италији.[3] То је обавезан предмет поред латинског у хуманистичким наукама за звање шпанског бачилера. Древни грчки се такође предаје на већини великих универзитета широм света, често у комбинацији са латинским као део проучавања класика. Године 2010. био је понуђен у три основне школе у Уједињеном Краљевству, како би се унапредиле језичке вештине деце,[4][5] и био је један од седам страних језика које би основне школе могле да предају 2014. као део великог напора да се унапреде образовни стандарди.[6]

Старогрчки се такође учи као обавезан предмет у свим гимназијама и лицејима у Грчкој.[7][8] Почевши од 2001. године, годишње међународно такмичење „Истраживање старогрчког језика и културе” (грч. Διαγωνισμός στην Αρχαία Ελληνική Γλώσσα και Γραμματεία) одржава се за средњошколце преко грчког Министарства националног образовања и верских послова, са грчким језиком и културним организацијама као саорганизаторима.[9] Ова иницијатива је обустављена 2010. године, пошто није успела да добије признање и прихватање од стране наставника.[10]

Модерна употреба у стварном свету

[уреди | уреди извор]

Модерни аутори ретко пишу на старогрчком, иако је Јан Кресадло писао поезију и прозу на том језику, а Хари Потер и Камен мудрости,[11] неки томови Астерикса[12] и Аликсине авантуре су преведени на старогрчки. Ὀνόματα Kεχιασμένα (Ономата Кечијасмена) је први часопис укрштених речи и загонетки на старогрчком.[13] Његово прво издање појавило се у априлу 2015. као анекс Hebdomada Aenigmatum. Алфред Ралфс је у своје издање Септуагинте из 1935. укључио предговор, кратку историју текста Септуагинте и друге материјале преведене на старогрчки језик; Роберт Ханхарт је такође укључио уводне напомене за ревидирано Рахлфс–Ханхартово издање из 2006. на овом језику.[14] Акрополис Ворлд Њус извјештава седмично сажетак најважнијих вести на старогрчком.[15]

Древни грчки такође користе организације и појединци, углавном грчки, који желе да изразе своје поштовање, дивљење или склоност према употреби овог језика. Ова употреба се понекад сматра графичком, националистичком или хумористичном. У сваком случају, чињеница да савремени Грци још увек могу у потпуности или делимично да разумеју текстове написане у неархаичним облицима старогрчког показује сродност савременог грчког језика са својим претходником.[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Антички грчки”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Ralli, Angela (2012). „Greek”. Revue belge de Philologie et d'Histoire. 90 (3): 964. doi:10.3406/rbph.2012.8269. 
  3. ^ „Ministry publication” (PDF). www.edscuola.it. 
  4. ^ „Ancient Greek 'to be taught in state schools<span style="padding-right:0.2em;">'Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. 30. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 3. 5. 2015. 
  5. ^ "Now look, Latin's fine, but Greek might be even Beta" Архивирано 3 август 2010 на сајту Wayback Machine, TES Editorial, 2010 - TSL Education Ltd.
  6. ^ More primary schools to offer Latin and ancient Greek, The Telegraph, 26 November 2012
  7. ^ „Ωρολόγιο Πρόγραμμα των μαθημάτων των Α, Β, Γ τάξεων του Hμερησίου Γυμνασίου”. Приступљено 3. 5. 2015. 
  8. ^ „ΩΡΟΛΟΓΙΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ”. Приступљено 3. 5. 2015. 
  9. ^ „Annex to 2012 Greek statistics” (PDF). UNESCO. 2012. стр. 26. Приступљено 14. 12. 2018. 
  10. ^ „Proceedings of the 2nd Pan-hellenic Congress for the Promotion of Innovation in Education”. II. 2016: 548. 
  11. ^ Areios Potēr kai ē tu philosophu lithos, Bloomsbury (2004) Rowling, J. K. (15. 10. 2004). Harry Potter and the Philosopher's Stone: Ancient Greek Edition. Bloomsbury USA. ISBN 1-58234-826-X. 
  12. ^ „Asterix speaks Attic (classical Greek) - Greece (ancient)”. Asterix around the World - the many Languages of Asterix. 22. 5. 2011. 
  13. ^ „Enigmistica: nasce prima rivista in greco antico 2015”. 4. 5. 2015. Приступљено 10. 9. 2018. 
  14. ^ Rahlfs, Alfred, and Hanhart, Robert (eds.), Septuaginta, editio altera (Deutsche Bibelgesellschaft, 2006).
  15. ^ а б „Akropolis World News”. www.akwn.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 9. 2016. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Adams, Matthew. "The Introduction of Greek into English Schools." Greece and Rome 61.1: 102–13, 2014.
  • Allan, Rutger J. "Changing the Topic: Topic Position in Ancient Greek Word Order." Mnemosyne: Bibliotheca Classica Batava 67.2: 181–213, 2014.
  • Athenaze: An Introduction to Ancient Greek. Oxford University Press. 2016. . [A series of textbooks on Ancient Greek published for school use.]
  • Bakker, Egbert J., ed. A Companion to the Ancient Greek Language. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
  • Beekes, Robert S. P (2010). Etymological Dictionary of Greek. Leiden, The Netherlands: Brill. 
  • Chantraine, Pierre. Dictionnaire étymologique de la langue grecque, new and updated edn., edited by Jean Taillardat, Olivier Masson, & Jean-Louis Perpillou. 3 vols. Paris: Klincksieck, 2009 (1st edn. 1968–1980).
  • Christidis, Anastasios-Phoibos, ур. (2007). A History of Ancient Greek: from the Beginnings to Late Antiquity. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Easterling, P and Handley, C. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. London. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. Society for the Promotion of Hellenic Studies. 2001. ISBN 0-902984-17-9. 
  • Fortson, Benjamin W. Indo-European Language and Culture: An Introduction. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
  • Hansen, Hardy; Quinn, Gerald M. (1992). Greek: An Intensive Course. Fordham University Press. ISBN 9780823216635. 
  • Horrocks, Geoffrey. Greek: A History of the Language and its Speakers. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
  • Janko, Richard. "The Origins and Evolution of the Epic Diction." In The Iliad: A Commentary. Vol. 4, Books 13–16. Edited by Richard Janko, 8–19. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1992.
  • Jeffery, Lilian Hamilton (1990). The Local Scripts of Archaic Greece: Revised Edition with a Supplement by A. W. Johnston. Oxford: Oxford University Press. 
  • Morpurgo Davies, Anna, and Yves Duhoux, eds. A Companion to Linear B: Mycenaean Greek Texts and their World. Vol. 1. Louvain, Belgium: Peeters, 2008.
  • Swiggers, Pierre and Alfons Wouters. "Description of the Constituent Elements of the (Greek) Language." In Brill’s Companion to Ancient Greek Scholarship. Edited by Franco Montanari and Stephanos Matthaios, 757–797. Leiden: Brill, 2015.
  • Bakker, Egbert J., ed. 2010. A companion to the Ancient Greek language. Oxford: Wiley-Blackwell.
  • nl [Beek, Lucien van]. The Reflexes of Syllabic Liquids in Ancient Greek: Linguistic Prehistory of the Greek Dialects and Homeric Kunstsprache. Brill, 2022. http://www.jstor.org/stable/10.1163/j.ctv29sfq2v.
  • Christidis, Anastasios-Phoivos, ed. 2007. A history of Ancient Greek: From the beginnings to Late Antiquity. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
  • Colvin, Stephen C. 2007. A historical Greek reader: Mycenaean to the koiné. Oxford: Oxford University Press.
  • Horrocks, Geoffrey. 2010. Greek: A history of the language and its speakers. 2nd ed. Oxford: Wiley-Blackwell.
  • Palmer, Leonard R. 1980. The Greek language. London: Faber & Faber.
  • Skelton, Christina Michelle (2015). „Borrowing, Character Weighting, and Preliminary Cluster Analysis in a Phylogenetic Analysis of the Ancient Greek Dialects”. Indo-European Linguistics. 3: 84—117. doi:10.1163/22125892-00301003. 
  • Griechische Dialekte und ihre Verteilung, Titus site, in German. List, map, table of features.
  • Dialects of Greek, Kelley L. Ross. Map and brief description.
  • Excerpts from Margalit Finkelburg, „Greeks and Pre-Greeks: Aegean Prehistory and Greek Heroic Tradition” (PDF).  (162 KiB). One of the topics is the origin of the dialects.
  • Searchable Greek Inscriptions. A considerable corpus of ancient Greek inscriptions in various dialects published by The Packard Humanities Institute.
  • Inscriptions Listed by Region, Centre for the Study of Ancient Documents site.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Учење граматике

[уреди | уреди извор]

Класични текстови

[уреди | уреди извор]