Fenol
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Рударско-геолошком факултету у Београду. Датум уноса: март—јун 2017. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Феноли су органска једињења која садрже више хидроксилних група. У природи се најчешћее срећу као једна од компоненти сирове нафте. Најважнија једињења у нафти су бензени ( C6Х6)који реагују са хидроксилним једињењима при чему се стварају феноли који реагују даље и стварају се хидрокси-феноли у облику орто (о-) и пара (φ-) . По положају феноли су протонске киселине где је коњуговани јон база. Ова веза објашњава јаку киселост фенола. На киселост фенола утиче и положај адицијалне групе. Захваљујући пХ фенола, они се могу лако изоловати из смеша јаких база као и из раствора. Издвајају се фракцијом.
Доказивање фенола у војвођанским водама
Табеле са коефицијентом фенола у водама Војводине и неким водама за пиће
| Чисте воде | Феноли |
|---|---|
| Минаква | / |
| Мивела | / |
| Бунар Падина | / |
| Вода из Владимировца-бунар | 1 |
| Стари Тамиш | 2 |
| Омољица | / |
| Надел | 3 |
| Брестовац-бара | / |
| Пумпа-Брестовац | 4 |
| Оцедне воде | / |
| Кишница | / |
Састојци који се нормално срећу у води
Воде из различитих извора се могу веома разликовати. Нечистоће које се могу срести у природним водама често потичу из тла и као такве улазе у квалитет воде. Постоји доста различитих састојака који улазе у састав природних вода, као што су:
- Растворени гасови
- Суспендоване и пливајуће честице
- Различите растворене соли
- Многи органски састојци
Поред природних састојака у води, који могу бити пожељни и непожељни, данас се све чешће налазе антропогени загадјивачи који директно утичу на загадјеност воде и смањују могућност директног узимања воде. То су најчешће отпадне воде као и комуналне отпадне воде које се директно изливају у површинске воде а индиректно у подземне јер су оне најчешће капиларно повезане. Најчешћи антропогени загадјивачи су:
- Олово (Пб) које најчешће доспева у воду преко моторних возила и индустријских вода
- Нитрати најчешће потичу из фекалија као и из хемијско-индустријских вода
- Сумпорна киселина (Х2С) најчешће потиче од бактерија
- Арсен (Ас) улази у састав фунгицида а у воду доспева преко пољопривреде
- Кадмијум (Цд) углавном доспева из отпадних вода и изазива тешка обољења у мишићима
- Жива (Хг) углавном потиче из хемијских индустрија, пољопривреде и здравства
- Манган (Мн) потиче из хемијских индустрија и у воду доспева из рудника
- Бром (Бр) потиче из отпадних вода
- Нафта и њени деривати у воду доспевају преко транспорта отпадних вода и неправилном употребом површинских вода
- Феноли могу да потичу и од терена где се вода налази а такодје потичу и из петрохемијске индустрије. Могу се наћи у водама за пиће у облику хлорофенола који потиче услед дезинфекције хлора воде за пиће
Литература
1. Јосип Борос,Раде Петровић, ″Загађивање и заштита воде", Уџбеник за ИВ разред средње школе, Завод за уџбенике Београд , Београд 2001
2. Др Михаило Антић,Др Никола Јовић,Др Вера Авдаловић, "Педологија", научна књига, Београд 1990
3. Миодраг Д. Живковић "Педологија" прва књига "Генеза,састав и особине земљишта", Пољопривредни факултет Београд, Научна књига, Београд 1991
4. Група аутора, "Технологија воде", Универзитет у Новом Саду", 2010