Asfalt
Asfalt (грч. ásphaltos — bez padanja) takođe poznat kao bitumen[1] je lepljiva, crna i visoko viskozna tečnost ili polu-tečnost koja se javlja uz brojna ležišta nafte i drugih minerala. Može se naći u prirodnim ležištima ili može biti rafiniran proizvod, a klasifikuje se kao katran. Pre 20. veka korišćen je i termin asfaltum.[2] Reč je izvedena iz starogrčkog ἄσφαλτος ásphaltos. Katransko jezero je najveće prirodno ležište asfalta na svetu, a procenjuje se da sadrži 10 miliona tona. Nalazi se u La Brei, na jugozapadu Trinidada, u okviru Regionalne korporacije Siparija.[3]
U prošlosti se koristio za popravljanje rupa na brodovima i sprečavanje prodora vode u iste. Danas se najviše koristi za pravljenje puteva i drugih saobraćajnica. Shodno različitom sastavu moguće je proizvesti različite tipove asfalta (prema tvrdoći, viskoznosti, kvalitetu i dr). Ostale glavne upotrebe su proizvodi za bitumensku hidroizolaciju, uključujući proizvodnju krovnog filca i za brtvljenje ravnih krovova.[4]
U nauci o materijalima i inženjerstvu, termini „asfalt”" i „bitumen” često se naizmenično koriste pri čemu oba označavaju prirodne i proizvedene oblike ove supstance, mada postoji regionalna varijacija u pogledu toga koji je termin najčešći. U celom svetu geolozi imaju tendenciju da favoriziraju termin „bitumen” za prirodni materijal. Za proizvedeni materijal, koji je rafinirani ostatak iz procesa destilacije odabranih sirovih ulja, „bitumen” je preovlađujući pojam u većem delu sveta; međutim, u američkom engleskom jeziku najčešće se koristi „asfalt”. Da bi se izbegla konfuzija, u SAD se kolokvijalno koristi fraza „tečni asfalt”, „asfaltno vezivo” ili „asfaltni cement“. Kolokvijalno, različiti oblici asfalta se ponekad nazivaju „katran”, kao u nazivu La Brea katranske jame, iako je katran drugačiji materijal.[5]
Asfalt koji se prirodno pojavljuje ponekad se naziva terminom „sirovi bitumen”. Njegova viskoznost je slična onoj kod hladne melase,[6][7] dok se materijal dobijen frakcionom destilacijom sirove nafte koji ključa na 525 °C (977 °F) ponekad naziva „rafinirani bitumen”. Kanadska provincija Alberta ima većinu svetskih rezervi prirodnog asfalta u naftnim peskovima Atabaske, koji pokrivaju 142.000 km2 (55.000 sq mi), površinu veću od Engleske.[8]
Svojstva asfalta se menjaju sa temperaturom, što znači da postoji određeni opseg gde viskozitet omogućava adekvatno zbijanje obezbeđivanjem podmazivanja između čestica tokom procesa sabijanja. Niska temperatura sprečava pomeranje čestica agregata, a potrebnu gustinu nije moguće postići.[9]
Etimologija
Reč asfalt dolazi od francuske reči asphalte bazirane na latinskim rečima asphalton, asphaltum, koje su izvedene iz grčkih reči ásphalton, ásphaltos (άσφαλτος). Grčke reči znače: α : "bez" i σφάλλω : "padanje".
Vidi još
Reference
- ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6.
- ^ Abraham, Herbert (1938). Asphalts and Allied Substances: Their Occurrence, Modes of Production, Uses in the Arts, and Methods of Testing (4th изд.). New York: D. Van Nostrand Co., Inc. Приступљено 16. 11. 2009. Full text at Internet Archive (archive.org)
- ^ „The Five Natural Asphalt Lake Areas In The World”.
- ^ „Asphalt and Bitumen”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a03_169.pub2.
- ^ Brown, E.R.; Kandhal, P.S.; Roberts, F.L.; Kim, Y.R.; Lee, D.-Y.; Kennedy, T.W. (1991). Hot Mix Asphalt Materials, Mixture Design, and Construction (Third изд.). Lanham, Maryland: NAPA Education and Research Foundation. ISBN 978-0914313021.
- ^ „Oil Sands Glossary”. Oil Sands Royalty Guidelines. Government of Alberta. 2008. Архивирано из оригинала 1. 11. 2007. г. Приступљено 2. 2. 2008.
- ^ Walker, Ian C. (1998), Marketing Challenges for Canadian Bitumen (PDF), Tulsa, OK: International Centre for Heavy Hydrocarbons, Архивирано из оригинала (PDF) 13. 3. 2012. г., „Bitumen has been defined by various sources as crude oil with a dynamic viscosity at reservoir conditions of more than 10,000 centipoise. Canadian "bitumen" supply is more loosely accepted as production from the Athabasca, Wabasca, Peace River and Cold Lake oil-sands deposits. The majority of the oil produced from these deposits has an API gravity of between 8° and 12° and a reservoir viscosity of over 10,000 centipoise although small volumes have higher API gravities and lower viscosities.”
- ^ „ST98-2015: Alberta's Energy Reserves 2014 and Supply/Demand Outlook 2015–2024” (PDF). Statistical Reports (ST). Alberta Energy Regulator. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 4. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2016.
- ^ Polaczyk, Pawel; Han, Bingye; Huang, Baoshan; Jia, Xiaoyang; Shu, Xiang (30. 10. 2018). „Evaluation of the hot mix asphalt compactability utilizing the impact compaction method”. Construction and Building Materials. 187: 131—137. ISSN 0950-0618. doi:10.1016/j.conbuildmat.2018.07.117.
Literatura
- Barth, Edwin J., Asphalt: Science and Technology Gordon and Breach (1962). ISBN 0-677-00040-5.
- Forbes, R. J. (1993) [Reprint of 1964 ed.], Studies in Ancient Technology, Volume 1, The Netherlands: E.J. Brill, ISBN 978-90-04-00621-8
- Lay, Maxwell G. (1992), The Ways of the World: A History of the World's Roads and of the Vehicles That Used Them, Rutgers University Press, ISBN 978-0-8135-2691-1
Spoljašnje veze
- Redwood, Boverton (1911). „Asphalt”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 2 (11 изд.). стр. 768.
„Bitumen”. New International Encyclopedia. 1905.- Интернационална карта хемијске безбедности 0612
- Pavement Interactive – Asphalt
- Asphalt Magazine
- CSU Sacramento, The World Famous Asphalt Museum!
- National Institute for Occupational Safety and Health – Asphalt Fumes
