Зимбабве
Република Зимбабве Republic of Zimbabwe (енглески) | |
---|---|
Главни град | Хараре |
Службени језик | енглески[3] |
Владавина | |
Облик државе | Председничка република |
— Председник | Емерсон Мнангагва |
— Потпредседници | Константино Чивенга; Кембо Мохади |
Историја | |
Независност | Родезијски грађански рат (као Родезија) 11. новембар 1965. (као Зимбабве) 17. април 1980. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 390.757 km2 (60) |
— вода (%) | 1 |
Становништво | |
— 2016.[4][5] | 16.150.362 (71) |
— густина | 41,33 ст./km2 |
Привреда | |
Валута | Зимбабвеански долар1 |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +2 |
Интернет домен | .zw |
Позивни број | +263 |
1 Зимбабвеански долар није више у употреби након хиперинфлације. Тренутно се користе амерички долар, боцванска пула, јужноафрички ранд, британска фунта и евро. Амерички долар се користи у свим државним трансакцијама. |
Зимбабве (енгл. Zimbabwe), или званично Република Зимбабве (енгл. Republic of Zimbabwe) је држава која се налази у јужном делу Афричког континента, измећу Викторијиних водопада, језера Карибе, реке Замбези на северу и реке Лимпопо на југу. Зимбабве се граничи са Јужном Африком на југу, Боцваном на западу, Замбијом на северу и Мозамбиком на истоку. Главни град је Хараре. Због свог геополитичког положаја уз реку Замбези, ова држава се сврстава у земље јужне Африке.[6]
Историја
[уреди | уреди извор]Становници који су говорили Банту језике и који су културно били у Гвозденом добу су почели да се досељавају на територију данашњег Зимбабвеа отприлике пре 2000 година. Међу њима су били и преци данашњих Шона (Shona) који сачињавају око 80% становника. Рушевине Великог Зимбабвеа (Great Zimbabwe), сведоче о постојању средњовековне Банту цивилизације у овом региону. Захваљујући успостављању трговинских веза са муслиманским трговцима са Индијског океана, Велики Зимбабве је почео да се развија у 11. веку. Држава је извозила злато, слоновачу и бакар у замену за тканине и стакло. Развој је престао у 15. веку.
Од 1837. Шоне су често нападали припадници племена Ндебеле (Ndebele), предвођеног краљем Мзиликазијем (Mzilikazi), које је бежало од Шаке (Shaka) и његових Зулу ратника за време Мфеканеа (Mfecane).
Касније у другој половини 19. века британски и бурски трговци, ловци и мисионари су почели да продиру у ове крајеве.
1888. године британски предузетник Сесил Роудс је успео да добије права за ископавање руда од краља Ндебелеа Лобенгуле. 1889. Роудс је добио повељу од краљице Викторије за Британску јужноафричку Компанију, која је покорила Ндебеле и њихову територију (која је 1895. по њему и названа Родезија).
Племена Ндебеле и Шона су покушала побуну против продирања колонијалиста у своје крајеве у току 1896-1897. године. Побуна позната као Прва Чимуренга (First Chimurenga) није успела.
У двадесетом веку Родезија је постала саставни део Британске империје. Након Другог светског рата почиње криза и распад колонијалног система. Незадовољна перспективом да остане без својих повластица 1965. родезијска бела мањина проглашава републику Родезију чији је премијер био Ијан Смит.
Марксистичко - националистичке групе Роберта Мугабеа и Џошуе Нкома су започеле герилску групу уз војну помоћ СССР, НР Кине и Северне Кореје. Рат је трајао све до краја 1979. а на основу Споразума у Ланкастер хаусу, крајем фебруара 1980. су одржани скупштински избори. Након кампање коју су обележиле масовна застрашивања и бројна друга кршења људских права и изборног процеса герилске групе ЗАНУ, њен вођа Роберт Мугабе је однео убедљиву победу.
Родезија је под Мугабеовим вођством 18. априла 1980. променила име у Република Зимбабве, а промењена су и многа имена места и улица.
Политика
[уреди | уреди извор]Зимбабве је република, са председником који има извршну власт и једнодомним парламентом.
Роберт Мугабе је 1980. године изабран за премијера. Изменио је устав 1987. да би себе начинио председником, а 1990. је укинуо Сенат.
Зимбабве је упамћен као једина држава која је, на гласању ОУН-а 1992. поводом увођења санкција СРЈ због наводног изазивања рата у БиХ, гласала против тог предлога.[7]
Након деведесетих Зимбабве почиње да спроводи политику аграрне реформе, дељење земље беземљашима. Како су белци држали сву обрадиву земљу на основу терора они се не мире са отимањем земље иако им је закон гарантовао да ће им остати довољно земље за пристојан живот. Велика Британија стаје у одбрану беле мањине и покушава да изолује Зимбабве. Криза кулминира протеривањем свих белаца са територије Зимбабвеа који су покушали да се одупру аграрној реформи. Након овога долази до наглог пада пољопривредне производње. Данас је Зимбабве држава која успешно прехрањује становништво. Јужна Африка је перјаница и највећи непријатељ владе Зимбабвеа зато што се тамо након пада апартхејда није десила аграрна реформа те више од 30% становника гладује (ово се открило за време Светског првенства у фудбалу).
Образовање
[уреди | уреди извор]Зимбабве има степен писмености од 90% (у 2000. години), највиши у Африци. Остале земље САДЦ имају следеће проценте писмености: Јужноафричка Република 86%, Замбија 79,9%, Свазиленд 80,9%, Намибија 83,3%, Лесото 81,4%, Боцвана 78,9%, Танзанија 77,1%, Малави 61,8%, Мозамбик 46,5%.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Зимбабве је подељен на 8 покрајина и два града са статусом покрајине:
- Булавајо град (Bulawayo),
- Хараре град (Harare),
- Маникаленд (Manicaland),
- Машоналенд Централ (Mashonaland Central),
- Машоналенд Исток (Mashonaland East),
- Машоналенд Запад (Mashonaland West),
- Машвинго (Masvingo),
- Матабелеленд Север (Matabeleland North),
- Матабелеленд Југ (Matabeleland South) и
- Мидлендс (Midlands).
Зимбабве има 59 области.
- Видети: Списак области у Зимбабвеу
Географија
[уреди | уреди извор]Положај
[уреди | уреди извор]Државе са којима се Зимбабве граничи су: Замбија, Мозамбик, Јужноафричка Република и Боцвана. Површина државе износи 390.757 km².
Геологија и рељеф
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Надморске висине се у Зимбабвеу крећу од испод 250 m на ушћу реке Рунде у реку Саве до 2592 метра на планини Ињангани у Источним Планинама. Преко 75% Зимбабвеа се налази изнад 650 m надморске висине. 66% земље се налази изнад 1.000 m.
Воде
[уреди | уреди извор]Највеће реке су Замбези, Лимпопо и Саве. У Зимбабвеу се налазе Викторијини водопади.
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Захваљујући политици конзервације у Зимбабвеу има још доста подручја са дивљим афричким животињама. Заштита дивљих животиња је у Зимбабвеу кроз систем Националних Паркова, Сафари подручја Зимбабвеа и Рекреационих паркова.
Клима
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда
[уреди | уреди извор]Влада Зимбабвеа је суочена са тешким проблемима у економији, док тежи да консолидује претходни напредак у развоју тржишне привреде.
Уплетеност у рат у Демократској Републици Конго је довело до одлива стотина милиона долара из привреде. Подршка Међународног монетарног фонда је ускраћена због неплаћања дугова, пробијања буџета и непридржавања програму реформи. Инфлација је порасла од 32% у 1998. на 59% у 1999. на преко 600% у 2003. години.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Становништво
[уреди | уреди извор]Видети: Демографија Зимбабвеа
Расе и етничке групе
Религијске групе: синкретик (делом хришћанска, делом локална веровања) 50%, хришћани 25%, Локална веровања 24%, Муслимани и други 1%.
Језици: Енглески језик (званични језик), Шона, Синдебеле (језик Ндебеле племена, понекад зван и Ндебеле) бројни дијалекти и језици мањих етничких група.
Земља је фебруара 2024. укинула практиковање смртне казне, што је описано као наслеђе британске колонијалне власти.[8]
Култура
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Заједница бивших Југословена
[уреди | уреди извор]У Зимбабвеу постоји мала заједница Југословена а сада држављана свих држава са простора СФР Југославије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Zimbabwe”. The Beaver County Times. 13. 9. 1981. Приступљено 2. 11. 2011.
- ^ „The World Factbook – Zimbabwe”. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2019.
- ^ „Constitution of Zimbabwe (final draft)” (PDF). Government of Zimbabwe. јануар 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 10. 2013. г. — преко Kubatana.net.
- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2016)
- ^ „Census Results in Brief” (PDF). Zimbabwe National Statistical Agency. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 9. 2013. г. Приступљено 25. 8. 2013.
- ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014.
- ^ „Резолуције Уједињених нација 1992.”. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Зимбабве укинуо смртну казну, наслеђену из британске колонијалне владавине”. Politika Online. Приступљено 2024-02-07.
Литература
[уреди | уреди извор]- Parsons, Neil (1993). A New History of Southern Africa (2nd изд.). London, England: Macmillan. ISBN 978-0-84195319-2.
- Burke, Jason (10. 8. 2019). „'Hungry kids collapse as looters take millions': life in today's Zimbabwe”. The Guardian.
- Barclay, Philip (2010), Zimbabwe: Years of Hope and Despair.
- Bourne, Richard (2011). Catastrophe: What Went Wrong in Zimbabwe?.; 302 pages.
- McGregor, JoAnn; Primorac, Ranka, ур. (2010), Zimbabwe's New Diaspora: Displacement and the Cultural Politics of Survival, Berghahn Books, 286 pages. Scholarly essays on displacement as a result of Zimbabwe's continuing crisis, with a focus on diasporic communities in Britain and South Africa; also explores such topics as the revival of Rhodesian discourse.
- Meredith, Martin. Mugabe: Power, Plunder, and the Struggle for Zimbabwe's Future (2007) excerpt and text search.
- Orner, Peter; Holmes, Annie (2011), Hope Deferred: Narratives of Zimbabwean Lives, Voice of witness.
- Smith, Ian Douglas (2008). Bitter Harvest: Zimbabwe and the Aftermath of its Independence. ISBN 1857826043. excerpt and text search.
Fontein, Joost "Remaking Mutirikwi: Landscape, Water and belonging in Southern Zimbabwe" (2015), James Currey, BIEA Eastern African Series.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- RSF report on Zimbabwe from 2003
- Amnesty International (Zimbabwe)
- Zimbabwe Human Rights NGO Forum
- ZIMBABWE Information and Links
- CIA World Factbook - Zimbabwe Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2005)
- LookSmart - Zimbabwe directory category
- Open Directory Project - Zimbabwe directory category
- Yahoo! - Zimbabwe directory category
- AllAfrica.com - Zimbabwe news headline links
- IFEX - Free Expression Violations in Zimbabwe
- Parliament of Zimbabwe—official government site
- Zimbabwe Government Online official government mirror site
- Зимбабве на сајту Curlie (језик: енглески)
- Zimbabwe profile from the BBC News
- Зимбабве (Викиатлас)
- „Zimbabwe”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency.
- Zimbabwe from UCB Libraries GovPubs
- Key Development Forecasts for Zimbabwe from International Futures
- World Bank Summary Trade Statistics Zimbabwe