Ијан Смит

Ијан Даглас Смит
Ијан Смит 1990.
Лични подаци
Датум рођења	(1919-04-08)8. април 1919.
Место рођења	Шуругви, Јужна Родезија
Датум смрти	20. новембар 2007.(2007-11-20) (88 год.)
Место смрти	Кејптаун, Јужноафричка Република
Универзитет	Универзитет Роудс
Политичка каријера
Политичка странка	Родезијски фронт

Ијан Даглас Смит (енгл. Ian Douglas Smith; Шуругви, 8. април 1919 — Кејптаун, 20. новембар 2007) био је премијер Британске крунске колоније Јужна Родезија од 16. априла 1964. године до 11. новембра 1965. и председник владе Родезије (сада Зимбабве) од 11. новембра 1965. до 1. јуна 1979. године. Као премијер спроводио је расну дискриминацију над већинским домородачким становништвом.

Биографија

Рођен је у градићу Селукве (сада Шуругви) и образован је у Гвелу (сада Гверу) и на Универзитету Роудс у Јужној Африци.

Након завршених престижних школа, борио се у Другом светском рату где је његов авион срушила немачка противваздушна одбрана. Као последица несреће, једна страна лица остала му је заувијек паралисана. Кад се Други светски рат завршио, укључио се у политику. Након лутања по неколико странака, коначно је створио Родезијски фронт.

Независност Родезије и владавина

Иако је процес деколонизације почео након рата, Родезија није добила независност као друге колоније под британском круном. У таквом полу-колонијалном статусу Смит се добро снашао. Био је премијер од 16. априла 1964. до 11. новембра 1965. године. Након што независност није изборена, Смит последњег дана свог премијерског мандата повлачи један веома лош потез. Наиме, донесена је и јавно објављена Једнострана декларација независности. Успостављена је владавина беле мањине. Белци никад нису имали удео већи од 5% у целокупном становништву, а ипак би на изборима добили 95% свих гласова. Тај чин једностране независности, УН и остали важни међународни фактори прогласили су незаконитим. Уједињене нације су јануара 1966. године наметнуле санкције Родезији због режима Ијана Смита који су класификовали као расистички.

Смит је свој режим темељио на премиси како није добро да се уведе владавина већинског становништва наводећи тиме примере афричких држава као што су Гана, Танзанија, Уганда и Нигерија. Против његове власти бунили су се и домаћи, па и страни политичари. Код куће Смиту су проблеме задавале странке ЗАНУ и ЗАПУ чије су вође били Роберт Мугабе и Џошуа Нкомо као представници етничких скупина црначког становништва. Многе демократске земље са Запада одбиле су да признају његову творевину, а међу онима који су му нудили разне ствари да нагодбом сиђе с власти били су Харолд Вилсон и Хенри Кисинџер.

Смит је такође док је био на власти, предлагао да се број заступника црнаца и белаца у парламенту уреди на начин да више заступника има онај ко плаћа већи порез.

Крај каријере

Коначно су 1980. одржани избори у којима је Смит био принуђен да сиђе с власти, а на месту премијера га је накратко заменио бискуп Абел Музорева. Зимбабве је постао независан након седам година борбе и 40.000 жртава.

Након повлачења из активне политике, бунио се против Мугабеове владе. Живео је са ћерком Џин у Кејптауну.

Ијан је био ожењен и имао сина Алека који није подржавао очеву политику. Алек је умро 2006. на аеродрому Хитроу. Оженивши Џенет Вот, постао је очух њеној деци, Роберту и Џин. Живио је са ћерком Џин, удовицом, у Јужноафричкој Републици. Умро је 2007. у 88. години, а узрок смрти био је мождани удар.

Литература

• Wood, J. R. T. (2005). So Far and No Further!: Rhodesia's Bid for Independence During the Retreat from Empire 1959–1965. Victoria, British Columbia: Trafford Publishing. стр. 100. ISBN 978-1-4120-4952-8. OCLC 61258300.