Vezivno tkivo

Vezivno tkivo, kao vrsta tkiva životinja, učestvuje u formiranju i održavanju oblika tela, povezuje i okružuje sve organe i čini njihovu unutrašnju potpornu mrežu. Veoma važnu komponentu ovog tkiva čini vanćelijski matriks koji povezuje ćelije i daje im potporu.

Komponente vezivnog tkiva

Osnovu svih raznolikih vezivnih tkiva čine:

• ćelije,

• vanćelijski matriks (ekstracelularni matriks) u kome se razlikuju:

1. fibrilarni proteini (vezivna vlakna);

2. osnovna supstanca, amorfan deo

3. tkivna tečnost, koja se u najvećem procentu sastoji od vode koja je vezana za molekule osnovne supstance.

Za razliku od epitelnih, ćelije vezivnog tkiva su manje ili više prostorno udaljene jedna od druge i između njih se nalazi velika količina vanćelijskog matriksa. Iako udaljene ove ćelije se povezuju ili direktno ili preko tkivne tečnosti koja se nalazi između njih.

Funkcije vezivnih tkiva

Osnovne funkcije ovog tkiva mogu se razvrstati na:

• potpornu i zaštitnu - obrazuju stromu i kapsule organa;
• nutritivnu ulogu- pokrovni epiteli, s obzirom da su bez krvnih sudova, hranljive materije i kiseonik primaju iz krvnih sudova podupirućeg vezivnog tkiva;
• metaboličku ulogu- u njima se mogu skladištiti lipidi, elektroliti i voda;
• termoregulacionu ulogu - poseban tip vezivnog tkiva, masno tkivo, predstavlja potkožni termoizolacioni sloj;
• odbrambenu ulogu - makrofagi i limfociti (odbrambene ćelije) su aktivni u ovom tkivu;
• ulogu u zarastanju rana.

Klasifikacija vezivnih tkiva

Vrste vezivnog tkiva

Klasifikuju se prema zastupljenosti ćelija i komponenti vanćelijskog matriksa, što određuje njihovu morfologiju i funkcije, na:

1. embrionska vezivna tkiva kojima pripadaju:

• mezenhimsko vezivno tkivo
• sluzno vezivno tkivo

2. adultna vezivna tkiva koja su podeljena na:

a) vezivna tkiva u užem smislu:

• neorganizovana vezivna tkiva
• organizovana vezivna tkiva

b) potporna vezivna tkiva:

• hrskavičavo tkivo
• koštano tkivo

v) vezivna tkiva sa posebnim odlikama:

• hematopojetička tkiva
• krv
• masno tkivo
• pigmentisano vezivno tkivo

Tečna vezivna tkiva

Krv i limfa su ne samo jedina tečna vezivna tkiva nego istovremeno i jedina vezivna tkiva koja ne sadrže vlakna. Krv kruži unutar krvnih sudova.

Limfa je bezbojna tečnost, po sastavu slična krvnoj plazmi, ali za razliku od nje limfa sadrži samo leukocite. Cirkuliše kroz poseban sistem kanala – limfotok. Limfa predstavlja posrednika između krvi i tkiva:

• preko nje do ćelija dospevaju hranljive materije, a u nju, takođe, prelaze mnogi proizvodi metabolizma koji se uzbacuju iz organizma.

Krvi i limfi kičmenjaka odgovaraju hidrolimfa i hemolimfa beskičmenjaka.

Vlaknasto vezivno tkivo

Vlaknasto vezivno tkivo čine:

• ćelije i
• amorfna (bez oblika) međućelijska supstanca u kojoj su raspoređena
• mnogobrojna vezivna vlakna.

Vezivne ćelije mogu da budu različitog oblika – nepravilnog, zvezdastog, okruglog, ovalnog.

Postoje dve vrste vezivnih vlakana :

• kolagena
• elastična
• retikularna.

Kolagena vlakna su čvrsta, debela, savitljiva ali relativno neelastična i jaka, dok su elastična tanja, razgranata i elastična.

U odnosu na raspored vezivnih vlakana u tkivu razlikuju se dva tipa vlaknastog vezivnog tkiva :

1. čvrsto sačinjavaju vezivna vlakna zbijena u paralelne snopiće; u zavisnosti od tipa vlakana razlikuju se:

• kolageno u koje se ubrajaju tetive (vezuju mišiće za kosti ili mišiće međusobno ) i ligamenti (povezuju kosti) i
• elastično čvrsto vezivno tkivo izgrađuje različite elastične organe u telu, kao što su pluća, krvni sudovi i sl.;

2. rastresito je najzastupljenije tkivo u telu kičmenjaka; nalazi se kako u organima tako i između njih, povezujući nerve, mišiće, kosti, kožu, krvne i limfne sudove; u tom tkivu se nagomilavaju masti (rezerva energije), pigmenti i leukociti.

Hrskavičavo tkivo

Hrskavičavo tkivo sačinjavaju:

• krupne hrskavičave ćelije:
  • hondriociti i
  • hondrioblasti i
• međućelijska masa u kojoj su
• vlakna.

Koštano tkivo

Koštano tkivo je izgrađeno od:

• koštanih ćelija:
  • osteoblasti,
  • osteociti i
  • osteoklasti
• čvrste koštane mase (međućelijska supstanca).

Osteoblasti odgovaraju hondrioblastima hrskavičavog tkiva, a osteociti su zrele, diferencirane koštane ćelije. Osteoklasti razaraju koštanu masu i omogućavaju njeno neprekidno obnavljanje. Sva tri tipa ćelija učestvuju u rastu kostiju u njihovom zarastanju posle preloma.

Koštana masa se sastoji od:

• organske materije oseina,
• kolagenih vlakana i
• mineralnih materija ( najviše soli Ca i P).

Građa kosti

Na površini kosti nalazi se vezivna opna – pokosnica. Ispod nje je kompaktna koštana masa koja prema unutrašnjosti kosti prelazi u sunđerastu koštanu masu. Kompaktna koštana masa prožeta je velikim brojem uzdužnih i poprečnih, međusobno povezanih kanalića. Uzdužni kanali nazivaju se Haverzovi kanali, oko njih se nalaze koncentrično raspoređene koštane ćelije, a kroz njih prolaze krvni sudovi i nervi .

Histogeneza vezivnog tkiva

Ova tkiva su mezodermalnog porekla i potiču od mezenhima (embrionsko vezivno tkivo). Dao mezenhima glavenog i vratnog regiona čoveka nastaje od ektoderma, zbog čega se naziva ektomezenhim.

Literatura

• Šerban, Nada M. (1995.): Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Beograd: Savremena administracija
• Mariček, Magdalena; Ćurčić, B.; Radović, I. (1996.): Specijalna zoologija, Beograd: Naučna knjiga
• Ćurčić, B. (1990.): Razviće životinja, Beograd: Naučna knjiga
• Popović S. (1990.): Embriologija čoveka, Beograd: Dečije novine
• Trpinac, D. (2001.): Histologija, Beograd: Kuća štampe

Spoljašnje veze

Vezivno tkivo na Wikimedijinoj ostavi

• BioNet Škola