Жутица

За остале употребе, в. Жутица (разврставање).

Жутица
лат.	ицтерус
Жутица коже изазвана оболењем јетре.
Специјалност	интерна медицина
Класификација и екстерни ресурси
ИЦД-10	Р17
ИЦД-9	782.4
ДисеасесДБ	7038
МедлинеПлус	003243
МеСХ	Д007565

Жутица означава жућкасто обојење ткива, а обухваћа жутило коже и дубоких ткива. Најчешће је узрок жутице велика количина слободног или коњугираног билирубина у изванстаничним текућинама. Нормална концентрација билирубина у плазми, који је искључиво у слободном облику, износи просјечно 9 микромола по литри. Но, у неким патолошким стањима концентрација билирубина може се повећати чак на 700.

Узроци

Најчешћи су узроци жутице појачано разарање еритроцита и нагло отпуштање билирубина у крв те опструкција жучних водова или оштећење јетрених станица, тако да се ни нормалне количине билирубина не могу излучивати у пробавни тракт. Те двије врсте жутице називамо хемолитичка жутица, односно опструкциона жутица.

Хемолитичка жутица настаје због хемолизе еритроцита. При хемолитичкој жутици екскрецијска функција јетре није нарушена, али еритроцити се разграђују тако брзо да јетрене станице једноставно не могу излучивати билирубин оном брзином којом се он ствара. Зато се веома повећа плазматска концентрација слободног билирубина.

Опструкцијска жутица настаје због зачепљења жучних водова или због болести јетре. При опструкцијској жутици, узрокованој било зачепљењем жучних водова, било оштећењем јетрених станица, стварање билирубина је нормално, али створени билирубин не може из крви доспјети у цријева. Слободни билирубин и даље улази у јетрене станице гдје се на уобичајени начин коњугира. Тај коњугирани билирубин враћа се у крв, вјеројатно због тога јер пуцају препуњени жучни каналићи, па се жуч улијева изравно у лимфу која напушта јетру. Због тога је главнина билирубина у плазми у коњугираном, а не у слободном облику.

Еритроцити који су проживјели свој вијек, који траје просјечно 120 дана, постају превише крхки да би могли опстати у циркулацијском суставу. Њихова мембрана пуца, а ослобођени хемоглобин фагоцитирају ткивни макрофаги (названи још и ретикулоендотелни сустав) посвуда у тијелу. У њима се хемоглобин најприје разгради на глобин и хем, а затим се хемов прстен отвара, дајући:

1. слободно жељезо које се у крв преноси трансферином; и
2. равни ланац од четири пиролна прстена из којих ће коначно настати билирубин. Прво настаје слободни билирубин.

Слободни билирубин или алпха-билирубин је билирубин у крви којег су излучиле станице ретикулоендотелног сустава и он се у крви чврсто веже са албумином који га тако преноси до јетре. Слободни билирубин упија се тијеком неколико сати кроз мембране јетрених станица. При уласку у јетрену станицу, ослобађа се из споја са албумином и убрзо након тога коњугира. Око 80% билирубина коњугира се са глубуронском киселином дајући билирубин-глукуронид, око 10% сапаја се са сулфатом у билирубин-сулфат, а преосталих 10% с разним другим тварима.Ако се коњугира само са једном молекулом неке твари настаје монокоњугирани билирубин или бета-билирубин, а уколико се коњугира са двије молекуле настаје дикоњугиранибилирубин или гама-билирубин.

Вањске везе

• Фондација за дечије оболење јетре Архивирано 2011-07-24 на Wаyбацк Мацхине-у
• Преглед болести Архивирано 2010-03-25 на Wаyбацк Мацхине-у