28. 7.

28. јул/јули/српањ (28. 7.) је 209. дан године по грегоријанском календару (210. у преступној години). До краја године има још 156 дана.

Догађаји

1330. — српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици.
1586. — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану.
1794. — на гиљотини погубљени један од главних вођа Француске револуције и вођа „јакобинаца“ Максимилијан Робеспјер, један од главних вођа Француске револуције. и његови следбеници. То је био крај „јакобинске диктатуре“, заведене у јесен 1793.
1821. — Перу прогласио независност од Шпаније.
1858. — први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора.
1868. — ратификован 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство.
1876. — у бици на Вучјем долу Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених.
1914. — Аустро-Угарска, на њемачки потицај објављује Србији рат; овај датум се узима за почетак првог свјетског рата.
1919. — у Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала.
1937. — Јапанци у Кинеско-јапанском рату заузели Пекинг.
1940. — Британци у Другом светском рату одбили италијански напад на медитеранско острво Малту.
1941. — у одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.
1945. — амерички бомбардер Б25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету. Погинуло 14 људи.
1976. — у земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи.
1984. — председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980.
1999. — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи.
2000. — мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара.
2001. — Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.

.

Рођења

1796. — Игназ Бöсендорфер, аустријски градитељ гласовира, утемељитељ бечке творнице гласовира († 1859.).
1849. — Вјекослав Клаић, хрватски повјесничар и писац († 1928.).
1885. — Бранко Гавелла, хрватски редатељ, театролог и казалишни педагог († 1962.).
1887. — Марцел Дуцхамп, француски сликар († 1968.).
1899. — Велибор Глигорић, српски књижевни и позоришни критичар. .
1926. — Власта Велисављевић, српски глумац.
1929. — Јацqуелине Кеннедy Онассис, америчка Прва дама, потомкиња богате америчке обитељи француског подријетла († 1994.).
1938. — Арсен Дедић, највећи домаћи кантаутор и шансоњер († 2015.)
1938. — Алберто Фујимори, перуански политичар и државник.
1938. — Луис Арагонéс, шпањолски ногометни изборник и играч († 2014.)
1941. — Рицардо Мути, талијански диригент.
1941. — Лела Маргитић, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
1945. — Јим Давис (Цартоонист), амерички цртач (Гарфиелд).
1951. — Сантиаго Цалатрава, шпански архитект.
1954. — Хуго Цхáвез, венецуелски политичар и државник.
1954. — Славиша Жунгул, бивши хрватски ногометаш,легендарни нападач Хајдука.
1958. — Младен Грдовић, хрватски пјевач забавне музике и складатељ.
1966. — Мигуел Áнгел Надал, умировљени шпањолски ногометаш и тренер.
1969. — Мике Бернардо, јужноафрички кицкбоксач и боксач († 2012.).
1977. — Ману Гинóбили (Емануел Гинóбили), аргентински кошаркаш.
1979. — Огњен Ашкрабић, бивши српски кошаркаш.
1980. — Вања Плиснић, српски кошаркаш.
1983. — Владимир Стојковић, српски ногометаш.
1985. — Брижитка Молнар, српска одбојкашица.
1987. — Софија Рајовић, српска глумица, водитељка и манекенка.
1987. — Педро, шпањолски ногометаш.
1987. — Немања Петрић, српски одбојкаш.
1993. — Харрy Кане, енглески ногометаш.

.

Смрти

450. — Теодозије II, источноримски цар.
1655. — Сирано де Бержерак, француски писац. .
1741. — Антонио Вивалди, талијански складатељ (* 1678.).
1750. — Јоханн Себастиан Бацх, њемачки складатељ (* 1685.).
1794. — Маxимилиен Робеспиерре, француски револуционар (* 1758.).
1842. — Цлеменс Брентано, њемачки књижевник (* 1718.).
1930. — Аллвар Гуллстранд, шведски окулист и оптичар.
1942. — Вилијам Питри, британски археолог. .
1968. — Ото Хан, немачки хемичар и нуклеарни физичар. Добитник Нобелове награде за хемију 1944. .
1980. — Вјекослав Афрић, хрватски глумац, редатељ и сценарист (* 1906.).
1983. — Стјепан Ђурековић, хрватски пословни човјек и члан Савеза комуниста (* 1926.).
1987. — Шиме Вучетић, хрватски књижевник (* 1909.).
2003. — Боб Хоуп, амерички комичар.
2004. — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916).
2016. — Марианне Ихлен, велика љубав и муза Леонарда Цохена (* 1935.).

.

Благдани

Свети мученици Кирик и Јулита; Свети Владимир Велики, кнез руски

.

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар