Циклооксигеназа
| Простагландин ендопероксид синтаза | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||
| ЕЦ број | 1.14.99.1 | ||||||||
| ЦАС број | 9055-65-6 | ||||||||
| ИнтЕнз | ИнтЕнз виеw | ||||||||
| БРЕНДА | БРЕНДА ентрy | ||||||||
| ЕxПАСy | НицеЗyме виеw | ||||||||
| КЕГГ | КЕГГ ентрy | ||||||||
| МетаЦyц | метаболиц патхwаy | ||||||||
| ПРИАМ | профиле | ||||||||
| ПДБ | РЦСБ ПДБ ПДБе ПДБј ПДБсум | ||||||||
| Онтологија гена | АмиГО / ЕГО | ||||||||
| |||||||||
| Циклооксигеназа 1 | |
|---|---|
| |
| Кристалографска структура комплекса простагландин Х2 синтазе-1 са флурбипрофена.[1] | |
| Идентификатори | |
| Симбол | ПТГС1 |
| Алт. симболи | ЦОX-1 |
| Ентрез | 5742 |
| Хуго | 9604 |
| ОМИМ | 176805 |
| ПДБ | 1ЦQЕ |
| РефСек | НМ_080591 |
| УниПрот | П23219 |
| Други подаци | |
| ЕЦ број | 1.14.99.1 |
| Локус | Хром. 9 q32-q33.3 |
| Циклооксигеназа 2 | |
|---|---|
| |
| Циклооксигеназа-2 (Простагландин синтаза-2) у комплексу са ЦОX-2 селективним инхибитором.[2] | |
| Идентификатори | |
| Симбол | ПТГС2 |
| Алт. симболи | ЦОX-2 |
| Ентрез | 5743 |
| Хуго | 9605 |
| ОМИМ | 600262 |
| ПДБ | 6ЦОX |
| РефСек | НМ_000963 |
| УниПрот | П35354 |
| Други подаци | |
| ЕЦ број | 1.14.99.1 |
| Локус | Хром. 1 q25.2-25.3 |
Циклооксигеназа (ЦОX) је ензим (ЕЦ 1.14.99.1) који је одговоран за формирање важних биолошких посредника званих простаноиди, међу којима су простагландини, простациклини и тромбоксан. Фармаколошка инхибиција ЦОX-а може да произведе олакшавање симптома инфламације и бола. Нестероидни антиинфламаторни лекови, попут аспирина и ибупрофена, делују путем ЦОX инхибиције. Имена "простагландин синтаза (ПХС)" и "простагландин ендопероксид синтетаза (ПЕС)" су још увек у употреби за ЦОX.
Функција
[уреди | уреди извор]ЦОX конвертује арахидонску киселину (АА, ω-6 ПУФА) до простагландина Х2 (ПГХ2), прекурсора серије-2 простаноида. Овај ензим садржи два активна места: хем са пероксидазним дејством, које је одговорно за редукцију ПГГ2 до ПГХ2, и циклооксигеназно место, где се арахидонска киселина конвертује у хидроперокси ендопероксид простагландин Г2 (ПГГ2). Реакција обухвата одузимање Х атома са арахидонске киселине тирозинским радикалом који формира пероксидазно активно место. Два О2 молекула затим реагују са арахидонским ањоном, производећи ПГГ2.
Тренутно су три ЦОX изоензима позната: ЦОX-1, ЦОX-2, и ЦОX-3. ЦОX-3 ис а сплајсна варијанта ЦОX-1, која задржава интрон један и има мутацију оквира читања; тако да се користи и име ЦОX-1б или ЦОX-1 варијанта (ЦОX-1в).[3]
Различита ткива изражавају променљиве нивое ЦОX-1 и ЦОX-2. Мада оба ензима делују на исти начини, селективна инхибиција може да произведе различите нуспојаве. ЦОX-1 се сматра конститутивним ензимом, који се налази у већини ткива сисара. ЦОX-2, с друге стране се не може детектовати у већини нормалних ткива. Он је индуктивни ензим, који постаје изобилан у активираним макрофагама и другим ћелијама на местима инфламације. Недавно је било показано да је он повишено изражен у разним карциномима и да има централну улогу у туморигенези.
ЦОX-1 и -2 (познати и као ПГХС-1 и -2) такође оксигенују две друге есенцијалне масне киселине - ДГЛА (ω-6) и ЕПА (ω-3) - да произведу простаноиде серије-1 и серије-3, који су мање инфламаторни од чланова серије-2. ДГЛА и ЕПА су компетитивни инхибитори са АА-ом за ЦОX пут. Ова инхибиције је главни мод дејства којим дијетарни извори ДГЛА и ЕПА (е.г., боражина, рибље уље) редукују инфламацију.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ ПДБ 1ЦQЕ; Пицот D, Лолл ПЈ, Гаравито РМ (Јануарy 1994). „Тхе X-раy црyстал струцтуре оф тхе мембране протеин простагландин Х2 сyнтхасе-1”. Натуре 367 (6460): 243–9. ДОИ:10.1038/367243a0. ПМИД 8121489.
- ↑ ПДБ 6ЦОX; Курумбаил РГ, Стевенс АМ, Гиерсе ЈК, МцДоналд ЈЈ, Стегеман РА, Пак ЈY, Гилдехаус D, Миyасхиро ЈМ, Пеннинг ТД, Сеиберт К, Исаксон ПЦ, Сталлингс WЦ (1996). „Струцтурал басис фор селецтиве инхибитион оф цyцлооxyгенасе-2 бy анти-инфламматорy агентс”. Натуре 384 (6610): 644–8. ДОИ:10.1038/384644a0. ПМИД 8967954.
- ↑ Цхандрасекхаран НВ, Даи Х, Роос КЛ, Евансон НК, Томсик Ј, Елтон ТС, Симмонс DL (Оцтобер 2002). „ЦОX-3, а цyцлооxyгенасе-1 вариант инхибитед бy ацетаминопхен анд отхер аналгесиц/антипyретиц другс: Цлонинг, струцтуре, анд еxпрессион”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (21): 13926–31. ДОИ:10.1073/pnas.162468699. ПМЦ 129799. ПМИД 12242329.
- ↑ Симопоулос АП (Децембер 2002). „Омега-3 фаттy ацидс ин инфламматион анд аутоиммуне дисеасес”. Ј Ам Цолл Нутр 21 (6): 495–505. ПМИД 12480795.
Литература
[уреди | уреди извор]- Педро Ј. Силва, Педро А. Фернандес анд Мариа Ј. Рамос (2003) А тхеоретицал студy оф радицал-онлy анд цомбинед радицал/царбоцатиониц мецханисмс оф арацхидониц ацид цyцлооxyгенатион бy простагландин Х сyнтхасе. Тхеоретицал Цхемистрy Аццоунтс, 110, 345-351.