Пређи на садржај

Филарет Мићевић

Извор: Wikipedija
Ратна фотографија која је обишла свет: Филарет у мантији и са пастирским штапом, преко рамена држи пушкомитраљез M-53.[1]

Филарет, рођен као Јеленко Мићевић, био је милешевски епископ СПЦ.

Јеленко Мићевић рођен је 1947. године у Борцима код Коњица. Основну школу завршио је завршио у Коњицу, а Богословију Светог Саве у Београду 1969. године. Исте године примио је монашки чин и име Филарет (на грчком, љубитељ врлина). Био је старешина храма Светог Арханђела Гаврила у Земуну (Руска црква). Чин синђела добио је 1984. године, а протосинђела 1990. године.

Уз мноштво других свештеника СПЦ, Филарет се истицао радом "на терену", проналажењем дечјих лобања и других доказа геноцида над Србима. Државна телевизија је Филарету наводно посвећивала значајну пажњу.[1] 1993. у вртлогу босанског рата, једне вечери се у ударном дневнику РТС-а појавио отац Филарет који је у руци држао једну дечју лобању. Гледоацима је испричао да су муслимани, наводно, пред живом мајком секиром одсекли главу њене девојчице. Показао је и секиру.[2]

Филарет је постао и први човек добротворног фонда СПЦ-а "Човекољубље", са седиштем на Београдском сајмишту. У то време се говорило о крађи помоћи избеглицама која долази из српске дијаспоре. Познат је случај нестанка рендген апарата, вредног 250.000 долара, који је једна Српкиња из Америке послала на име патријарха Павла, замоливши да га додели некој здравственој установи.[3] Међутим, Филарет је морао да га пронађе по директном налогу патријарха Павла.[1] Апарат је на крају нађен у Вргинмосту, у гаражи тадашњег председника општине.[3] Филарет је оптуживан и да је октобра 1993. у просторија "Човекољубља" у Хали 8 Београдског сајма физички напао новинара чија му се питања нису допала.[1]

У јануару 1995. Филарет је организовао "Духовну академију посвећену браћи у Републици Српској и Републици Српској Крајини", а место за одржавања овог скупа одредио халу I Београдског сајма. Међутим, у хали која прима око 20.000 људи, окупило се тек њих стотињак. Вероватно повређен празнином у огромном простору, Филарет је узвикнуо: "Брука и срамота. Гдје су овде избјеглице, гдје су Босанци и Крајишници?"[3]

На позицију архимандрита долази крајем 1998. године. На Сабору Српске православне цркве у мају 1999. године, на запрепашћење јавности, Филарет је изабран за епископа епархије милешевске.[4] Од Милошевића је добио паре за обнову Манастира Милешева.[2] У октобру 1999. му је потпредседник тадашње владе Војислав Шешељ поклонио џип пајеро, на шта је владика узвратио специјалном звоњавом у Милешеви, која је предвиђена за долазак самог патријарха.[2] У влади Момира Булатовића Филарет је именован за помоћника Лепосаве Милићевић, савезног министра вера. Епископ Филарет је био велики поштовалац Слободана Милошевића, којег је подржао на председничким изборима 2000. године:

Као што човек нема резервно срце, нема резервне очи, ја немам резервног председника свог, ја немам резервне владе ни отаџбине резервне. Као што се брине о нама, на водама светог Лима и целој епархији, председник Милошевић се бринуо и о целом народу српском и ја га зато подржавам, и честитам му, и желим му успеха у раду, јер је он најозбиљнији кандидат и он ће проћ'.[5]

– Филарет уочи избора 2000. године
Манастир Милешева, седиште епископа Филарета.

Почетком 2000-их долази до проблема са Републичким заводом за заштиту споменика културе, због грађевинских радова које је Филарета подузео на манастиру Милешева. Против њега је, као наручиоца, организатора и инвеститора илегалних грађевинских радова у манастиру Милешева Републички завод поднео кривичну пријаву 2002. године.[4] Она је поднета због огромног рибњака (100x50м) у заштићеној зони околине манастира Милешеве, за чију је изградњу, у договору с Небојшом Павковићем, ангажовано 200 војника и механизација Војске Југославије.[4] Поред рибњака, Филарет је предузео и изградњу више објеката у првој зони заштите, различите величине и намене. Међу њима је и споменик "жртвама комунистичког терора у грађанском рату и миру", који је подигло нерегистровано "Удружење равногораца Старог Раса" уз подршку општинског одбора Нове Србије.[4]

Срби треба да следе једини исправни пут, пут Цркве, а не да прате издајнике и јајаре.[6]

– Филарет на Слободној Европи, 25. маја 2005.

Одбор за очување светиња милешевске епархије, а који сачињавају по двојица највиђенијих људи из свих пет општина са подручја ове епархије, је 2001. оптужио Филарета да вернике дели по партијској основи, да је узимао велике намете од манастира и цркви, да је однео 120.000 марака скупљених при слави манастира Свете Тројице, па чак и да је похарао и манастирску ризницу.[4] У писму патријарху Павлу којим се тражи смена Филарета, се између осталог, каже:

Филарету је био забрањен улазак у више европских држава због сумњичења за помагање хашким бегунцима Ратку Младићу и Радовану Караџићу. 2007. године црногорска полиција му је забранила улазак у Црну Гору на прелазу Ранче, по одлуци Савета Европе од 18. јуна 2007. о забрани уласка хашких помагача.[7]

Владика Филарет је 06.10. 2011. у име Милешевске епархије доделио Орден "Бели анђео", између осталих, патријарху Иринеју, министру полиције Ивици Дачићу и врањском владици Пахомију, који је својевремено био оптужен за блудне радње над четворицом дечака, што је изазвало негативне реакције.[8][9] . Наиме, владика је куповину камиона пребацио на Црквену општину Прибој, једну од најсиромашнијих у земљи, која тако дугује ФАП-у 3.262.852 динара или више од 32.000 евра. „Блиц” ово тумачи као покушај утицаја на партијарха да се на дневном реду Сабора 15. маја 2012. не нађе његово пензионисање.[10]

Фебруара 2012. Филарет се обратио за помоћ србијанском министру полиције Ивици Дачићу да не буде пензионисан на предстојећем Сабору СПЦ, а свештеницима који „муте око њега” претио да ће имати проблем са „влашћу”. Наиме, свештеници Епархије милешевске су упутили молбу Патријаршији да им помогне, наводећи да Филарет „прогони и проклиње и њих и њихове породице и малу децу”, и наплаћује им 3.000 динара (око 30 еура) сваки пут када излазе ван територије епархије, па макар и код доктора или сахрану родитеља. Према сазнањима „Блица”, свештеници морају да пишу молбу Филарету када излазе из епархије и да на њу са спајалицом закаче новац. Свештеници се морају потчињавати владици из страха да им не забрани свештенодејство.[11]

На редовном сабару 2015. епископ је склоњен са Епископског трона Милешевске епархије, а као администратор постављен Епископ Јоаникије. Од тада борави у приватном хотелу "Реx" у Београду, повремено обилазећи епархију бачку и владику Иринеја, који га није заштитио од оптужби пред Сабором СПЦ 2015 године.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]