Конференција у Јалти
| Хисторија Крима |
|
|
| Античко доба |
| Боспорско краљевство (438 п.н.е.-370) |
| Скитија |
| Остроготска држава (4. век) |
| Средњи и нови век |
| Тема Херсон (833/840-1204) |
| Кнежевина Теодоро (14. век-1475) |
| Кримски канат (1441-1783) |
| Кефски ејалет (1568-1774) |
| Тауридска област (1783-1796) |
| Новоросијска губернија (1796-1802) |
| Тауридска губернија (1802-1917) |
| Кримски рат (1853-1856) |
| Савремено доба |
| Кримска Народна Република (1917-1918) |
| ССР Таурида (1918) |
| Прва кримска регионална влада (1918) |
| Друга кримска регионална влада (1918-1919) |
| Кримска ССР (1919) |
| Јужноруска влада (1920) |
| Влада Јужне Русије (1920) |
| Кримска АССР (1921-1941) |
| Реицхскоммиссариат Украјина (1941-1944) |
| Кримска АССР (1944-1945) |
| Конференција у Јалти (1945) |
| Кримска област (1945-1991) |
| Кримска АССР (1991-1992) |
| Република Крим (1992-1995) |
| Аутономна Република Крим (од 1995) |
| Република Крим (од 2014) |
Конференција у Јалти одржана је 4. 2. 1945. године на Криму и на њој су се састали највиши представници САД-а, Совјетског савеза и Велике Британије.
У раздобљу од 4. до 12. 2. 1945. године, на Јалти су се састали Роосевелт, Стаљин и Цхурцхилл, те други војни и цивилни стручњаци, како би расправили и донијели одлуке о изгледу послијератнога свијета.
Конференцији у Јалти је претходила Техеранска конференција са истим судионицима из 1943. године; завршетак II. свјетског рата је означила Потсдамска конференција одржана у српњу 1945. - гдје је умјесто умрлог америчког предсједника Роосевелта судјеловао нови предсједник Харрy Труман, а умјесто Цхурцхилла нови британски премијер Цлемент Аттлее.
На Јалтској конференцији постигнут је споразум у неколико главних точака:
- да се након савезничке побједе Њемачка подијели у окупацијске зоне којима ће управљати по једна од четирију савезничких држава: Велика Британија, САД, Совјетски савез и Француска. Основана је службена "Комисија за подјелу Њемачке", којом се намјеравало Њемачку подијелити на до шест држава,
- да се након рата проведе војна, економска и политичка демобилизација и денацификација Њемачке и да се осигура плаћање репарација - које се могу наплаћивати такођер пљенидбом приватне имовине Нијемаца и присилним радом,
- да се у земљама ослобођенима од њемачке окупације врате предратне владе, уз изузетак Бугарске, Румуњске и Пољске - гдје је Совјетски савез већ био инсталирао сателитске владе. У погледу Француске, призната је влада Слободне Француске,
- да СССР-у припадне око 40% предратног територија Пољске, којега је СССР 1939. године окупирао у Њемачко - совјетској агресији на ту земљу извршеној сукладно Пакт Риббентроп-Молотов. Губитак територија Пољској ће бити компензиран дијелом територија Њемачке, настањеним у највећем дијелу Нијемцима. Одлуке СССР-а о анексији територија Естоније, Летоније, Литве и Молдавије нису довођене у питање,
- да се грађане Југославије и Совјетског савеза преда властима тих земаља, неовисно о њиховом пристанку,
- да ће се након завршетка рата основати Уједињени народи,
- да ће Совјетски савез отпочети ратне активности против Јапана у року од 90 дана након што буде поражена Њемачка,
- да ће савезници сурађивати у прогону нацистичких ратних злочинаца,
- да савезници споразумно раде и наступају у ослобођеним земљама.
Овим споразумом договорене су и подјеле сфера послијератног политичког утјецаја, које су у принципу пратиле досег зоне које је у Еуропи освојила Црвена армија - која је у том тренутку у континенталној Еуропи имала троструко више војске него САД и Велика Британија заједно.
Повезано
[уреди | уреди извор]
| ||||||||||||
