Марцо Цорнер
| Марцо Цорнер | |
|---|---|
| |
| Портрет Марца Цорнера' | |
| Владавина | 1365. - 1368. |
| Претходник | Лорензо Целси |
| Насљедник | Андреа Цонтарини |
| Рођење | око 1285. Венеција, Млетачка Република |
| Смрт | 1368. Венеција, Млетачка Република |
| Покоп | Заниполо |
Марцо Цорнер или Цорнаро чита се Марко Корнер (1285., Венеција - 1368., Венеција), био је 59 млетачки дужд који је владао од 1365. до 1368.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]За дужда је изабран са пуних осамдест година, - 21. јула 1368. са 25 гласова, а конкуренти су му били Гиованни Фосцарини и Андреа Цонтарини.[2].
Марцо Цорнер није био баш јако богат, али је припадао угледној породици која је дала доста високих црквених прелата, а имао је иза себе и богату војничку и дипломатску каријеру у служби Млетачке Републике.[2]
Марцо је за разлику од свог претходника, био доброћудан и скроман, смањио је расходе за двор и повећао издатке за јавне радове. За његова мандата довршена је фасада на Дуждевој палачи према лагуни и отоку Сан Гиоргио Маггиоре.[2]
Успио је учврстити мир са Аквилејском патријархијом, Горичком грофовијом и Аустријом, али га је мучила велика буна на Крети.[2]
Репресивне методе гушења буне, које је подузео његов стари / нови гувернер Калергис, коме је поновно повјерио дужност, биле су толико бруталне, да је Венеција морала поновно насељавати оток и то избјеглим Арменцима из Киликије и и бјегунцима са Тенедоса (данашња Бозцаада у Турско на улазу у Дарданеле). Марцо Цорнер умро је 13. јануара 1368., покопан је у базилици Заниполо.[2]
| Претходник: Лорензо Целси |
 Млетачки дужд (1365. - 1368.) |
Наслједник: Андреа Цонтарини |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Догес оф Венице” (енглески). Тацитус. Приступљено 03. 09. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Цорнаро, Марцо” (талијански). Треццани. Приступљено 09. 09. 2013.
