Пређи на садржај

Партициони коефицијент

Извор: Wikipedija

У хемији и фармацеутским наукама, партициони- (П) или дистрибуциони коефицијент (D) је однос концентрација једињења у две фазе мешавине два немешива растварача у еквилибријуму.[1] Термини "гас/течност партициони коефицијент" и "ваздух/вода партициони коефицијент" се понекад користе за бездимензионе форме константе Хенријевог закона. Стога су ти коефицијенти мера диференцијалне растворљивости једињења између та два растварача. Фраза „партициони коефицијент“ се у данашње време сматра застарелом по ИУПАЦ-у, и „партициона константа“, „партициони однос“, или „дистрибуциони однос“, су прикладнији термини.[2]

Нормално се као један од растварача користи вода док је други хидрофобан попут октанола.[3] Стога је логП мера хидрофилности или хидрофобности хемијске супстанце. Партициони коефицијент се исто тако може користити кад је један или оба растварача чврст. У медицинској пракси, партициони коефицијенти су корисни на пример за процену дистрибуције лека у телу. Хидрофобни лекови са високим партиционим коефицијентима су преферентно дистрибуирани у хидрофобним компартманима попут липидних двослојева ћелија док су хидрофилни лекови (ниски партициони коефицијенти) преферентно налазе у хидрофилним компартманима као што је крвни серум.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Лео А, Хансцх C, анд Елкинс D (1971). „Партитион цоеффициентс анд тхеир усес”. Цхем Рев 71 (6): 525-616. ДОИ:10.1021/cr60274a001. 
  2. Wилкинсон, Андреw M.; МцНаугхт, Алан D. (1997). „Партитион Цоеффициент”. Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy: ИУПАЦ Рецоммендатионс. Оxфорд: Блацкwелл Сциенце. ДОИ:10.1351/goldbook. ИСБН 0-86542-684-8. 
  3. Сангстер, Јамес (1997). Оцтанол-Wатер Партитион Цоеффициентс: Фундаменталс анд Пхyсицал Цхемистрy, Вол. 2 оф Wилеy Сериес ин Солутион Цхемистрy. Цхицхестер: Јохн Wилеy & Сонс Лтд.. стр. 178 пагес. ИСБН 978-0471973973. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]