Покрет отпора
Покрет отпора је израз којим се описују појединци, групе или организације окупљене са сврхом да илегалним, односно субверзивним методама смијене власт коју сматрају нелигитимном или неприхватљивом - најчешће ону успостављену страном војном окупацијом или државним ударом. Покрет отпора се при томе служи методама које могу бити ненасилне - пропаганда, пасивни отпор, демонстрације - до оних које садрже оружану или насилну компоненту - саботаже, атентати и герилске операције. Активности покрета отпора, овисно о околностима, могу прерасти у устанак, односно у оружани сукоб. Покрети отпора такођер могу имати властите паравојне формације које, такођер овисно о околностма, могу прерасти у редовне војске.
Израз покрет отпора се први пут почео користити за вријеме другог свјетског рата, и то захваљујући француском покрету отпора организираном за вријеме њемачке окупације 1940-44. Након тога обично има позитивне конотације, а за припаднике покрета отпора се често користи израз борци за слободу.
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Гардам, Јудитх Гаил (1993). Нон-цомбатант Иммунитy ас а Норм оф Интернатионал Хуманитариан,Мартинус Нијхофф ИСБН 0-7923-2245-2.
- Тицехурст, Руперт. Тхе Мартенс Цлаусе анд тхе Лаwс оф Армед Цонфлицт Архивирано 2007-04-15 на Wаyбацк Мацхине-у 30 Април 1997, Интернатионал Ревиеw оф тхе Ред Цросс но 317, п. 125-134 ИССН 1560-7755