Популациона генетика
Изглед
Популациона генетика је дисциплина генетике која се бави проучавањем процеса наслеђивања и варијабилности особина на нивоу популације.
Сваку популацију могуће је дефинисати генетички:
- на нивоу гена тако што се утврди учесталост њихових алела,
- на нивоу кромосома утврђивањем различитих врста промена у њима, нпр. структурних као што су инверзије или транслокације.
Судбина гена, који се налазе у јединкама, уско је везана са популацијама у којима те јединке живе. Укупан збир свих гена у једној популацији назива се генски фонд.
Тако дефинисање одредиће генетичку структуру популације као учесталост генских алела. Ако се та учесталост алела одржава сталном из генерације у генерацију онда се за популацију каже да је у равнотежи што се може представити Харди-Вајнберговом једначином.
Фактори који ремете генетичку равнотежу популације су:
Литература
[уреди | уреди извор]- Думановић, Ј, маринковић, D, Денић, M: Генетички речник, Београд, 1985.
- Косановић, M, Диклић, V: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
- Маринковић, D, Туцић, Н, Кекић, V: Генетика, Научна књига, Београд
- Прентис С: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
- Ридли, M: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
- Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
- Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор][1] Архивирано 2008-04-19 на Wаyбацк Мацхине-у "Словени само у траговима"