Руди Супек

Руди Супек (Загреб, 8. травња 1913. - Загреб, 2. сијечња 1993.) је био југославенски (хрватски) филозоф, социолог и психолог.

Дипломирао је филозофију у Загребу. Студирао је клиничку психологију у Паризу, а 1952. године докторирао је на Сорбони. За вријеме Другог свјетског рата се придружио француском покрету отпора. Нијемци су га стрпали у концентрациони логор Буцхенwалд код Wеимара, једини логор који су логораши сами ослободили. Био је носитељ легије части и пуковник француског покрета отпора.

Радио је на Одсјеку за психологију Филозофског факлутета у Загребу и Институту за друштвена истраживања у Загребу. 1963. године је на Филозофском факултету у Загребу основао Одсјек за социологију. Иницијатор је и један од оснивача Корчуланске љетне школе. Од 1967. до 1973. године уредник је часописа Праxис, а утемељио је и уређивао часопис Погледи. Широк је спектар тема његових радова: од патопсихологије до антрополошке, филозофске и социјалноеколошке проблематике.

Дјела

"Егзистенцијализам и декаденција" (1950.)
"Психологија грађанске лирике"
"Социологија и социјализам" (1962.)
"Херберт Спенцер и биологизам у социологији" (1965.)
"Ова једина земља : идемо ли у катастрофу или у Трећу револуцију?"
"Хуманистичка интелигенција и политика" (1969.)
"Друштвене предрасуде" (1973.)
"Занат социолога" (1983.)
"Живјети након хисторије" (1986.)
"Град по мјери човјека" (1987.)

Вањске везе