Тигл
Тигл је контејнер који се користи за производњу метала, стакла, и пигмената, као и у бројним лабораторијским процесима. Ова посуда може да поднесе довољно високе температуре да би се растопио или на други начин променио њен садржај. Историјски, тиглови су били направљени од глине,[1] мада они могу да буду направљени од било ког материјала који је отпоран на више температуре.
Лабораторијски тигл
[уреди | уреди извор]
Тигл је лабораторијски прибор у облику шоље и који се стављају хемијска једињења кад се неопходно да се загреју до високе температуре. Постоји више величина тиглова.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Цраддоцк П., 1995, Еарлy Метал Мининг анд Продуцтион, Единбургх Университy Пресс Лтд, Единбургх
- Хауптманн А., Т. Рехрен & Сцхмитт-Стрецкер С., 2003, Еарлy Бронзе Аге цоппер металлургy ат Схахр-и Сокхта (Иран), рецонсидеред, Т. Столлнер, Г. Корлин, Г. Стеффенс & Ј. Циернy, Едс., Ман анд мининг, студиес ин хоноур оф Герд Wеисгербер он оццасион оф хис 65тх биртхдаy, Деутсцхес Бергбау Мусеум, Боцхум
- Мартинон-Торрес M. & Рехрен Тх., 2009, Пост Медиевал цруцибле Продуцтион анд Дистрибутион: А Студy оф Материалс анд Материалитиес, Арцхаеометрy Вол.51 Но.1 пп49–74
- О. Фаолаин С., 2004, Бронзе Артефацт Продуцтион ин Лате Бронзе Аге Иреланд: А Сурвеy, Бритисх Арцхаеологицал Репорт, Бритисх Сериес 382, Арцхаеопресс, Оxфорд
- Рехрен, Тх. анд Папакхристу, О., 2000, Цуттинг Едге Тецхнологy – Тхе Фергхана Процесс оф Медиевал цруцибле стеел Смелтинг, Металла, Боцхум, 7(2) пп55–69
- Рехрен Т. & Тхорнтон C. П, 2009, А трулy рефрацторy цруцибле фром фоуртх милленниум Тепе Хиссар, Нортхеаст Иран, Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, Вол. 36, пп2700–2712
- Рехрен Тх., 1999, Смалл Сизе, Ларге Сцале Роман брасс Продуцтион ин Германиа Инфериор, Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, Вол. 26, пп 1083–1087
- Рехрен Тх., 2003, Cруциблес ас Реацтион Весселс ин Анциент Металлургy, Ед ин П. Цраддоцк & Ј. Ланг, Мининг анд Метал Продуцтион Тхроугх тхе Агес, Бритисх Мусеум Пресс, Лондон пп207–215
- Робертс Б. W., Тхорнтон C. П. & Пиготт V. C., 2009, Девелопмент оф Металлургy ин Еурасиа, Антиqуитy Вол. 83 пп 1012–1022
- Сцхеел Б., 1989, Егyптиан Металwоркинг анд Тоолс, Схире Егyптологy, Буцкс
- Вавелидис M. & Андреоу С., 2003, Голд анд Голд wоркинг ин Латер Бронзе Аге Нортхерн Грееце, Натурwиссенсцхафтен, Вол. 95, пп 361–366
- Зwицкер У., Греинер Х., Хофманн К. & Реитхингер M., 1985, Смелтинг, Рефининг анд Аллоyинг оф цоппер анд цоппер Аллоyс ин Цруцибле Фурнацес Дуринг Прехисториц уп то Роман Тимес, П. Цраддоцк & M. Хугхес, Фурнацес анд смелтинг Тецхнологy ин Антиqуитy, Бритисх Мусеум, Лондон