Тријумвират

	Древни Рим
	; Чланак је дио серије:; Политика и управа; Древног Рима
Периоди
Принципат; Западно Царство	Доминат; Источно Царство
Редовни магистрати
Конзул; Претор; Квестор; Промагистрат	Едил; Трибун; Цензор; Гувернер
Изванредни магистрати
Диктатор; Магистер Еqуитум; Конзуларни трибун	Реx; Триумвири; Децемвири
Титуле
Легатус; Дуx; Оффициум; Праефецтус; Вицариус; Вигинтисеxвири; Лицтор	Магистер Милитум; Император; Принцепс сенатус; Понтифеx Маxимус; Аугустус; Цаесар; Тетрарх
Институције и право
Римски Сенат; Цурсус хонорум; Римске скупштине; Колегијалност	Римско право; Римско држављанство; Ауцторитас; Империум
	Друге државе; погледај • разговор • уреди

Тријумвират је савез или споразум тројице људи, који имају заједницки циљ и медјусобно се помажу да би га остварили. У хисторији су позната два тријумвирата: Први и Други.

Римски тријумвирати

Први тријумвират склопили су Гај Јулије Цезар, Гнеј Помпеј и Марко Лициније Крас. То се догодило 60. пне.. Њихов циљ је био да заузму највисе полажаје у Риму. Зато је Цезар 59. пне. постао конзул, а после тога је отишао да покори Галска племена. Када је успео, настала је Галија, област која се простирала сјеверозападно од Апенинског полуотока. Касније је Галија постала Римска провинција којом је владао сам Цезар.

За то време Помпеј добија дозволу да Рим снабдева житом, а и обнавља се његово непријатељство са Красом. Зато су тријумвири одлучили да се састану у граду Луцци 56. пне. изгладе неспоразуме и обнове споразум, то су и учинили. Договорили су се да Помпеј и Крас буду конзули 55. пне., а да после тога добију на управу Шпањолску и Сирију.

Ипак, тај споразум у Луцци није био дугог вијека. Када је Крас погинуо у битци са Партима 53. пне., односи измедју Помпеја и Цезара су захладнели, и Први тријумвират се распао. Касније, Цезар прелази рецицу Рубикон са својом војском, иако је то било забрањено (том приликом изговара ону чувену реченицу "Коцка је бацена" (Алеа иацта ест). Цезар прогони Помпеја из Рима, и сустиже га у граду Фарсали (48. пне.), где се и водила битка измедју њих двојице. Помпејева војска бива поражена, а сам Помпеј бјежи у Египат где га убијају приликом искрцавање са брода.

Цезар заводи диктатуру у Риму 44. пне. и добија титулу доживотног диктатора, али је и то кратког вијека. Цезар је убијен испред Римског Сената 15. марта 44. пне. на Мартовске иде. Убили су га завјереници јер су мислили да он тежи краљевској власти. Међу завјереницима је био и његов посинак Јуније Брут (у смртном хропцу Цезар изговара још једну чувену реченицу "Зар и ти, сине Бруте" којом се обраћа Бруту који му је управо зарио нож у леђа).

Други тријумвират је склопљен 43. пне., а склопили су га Марко Антоније, Емилије Лепид и Октавијан у граду Бононији на сјеверу Италије. Тријумвири су добили овласти да доносе законе и уреде државу. Они су спровели проскрипције, то су биле "цистке" у којима је страдало пуно грађана. Тријумвири су састављали листе непожељних грађања, а људе са листе могао је сватко убити и уз то још бити и награђен. Измедју осталих, страдало је и 300 сенатора. Онда су се окренули и прогонили до смрти Цезарове убојице. Код града Филипа су 42. пне. убили Брута и Касија., тад се Октавијан вратио у Италију, а Антоније је отишао на исток у рат са Партима.

Савез Марка и Октавијана је од почетка био непоуздан. Египатска краљица Клеопатра је била на Антонијевој страни у рату са Октавијаном. Двојица тријумвира одмерила су снаге 31. пне. код рта Акција, на западној обали Грчке. У јеку борбе Клеопатра је напустила битку и отишла у Египат, а за њом је отишао и Антоније. Октавијан их је слиједио све до Египта. Када га је окружила Октавијанова војска, Антоније се убио. Његов пример следила је и Клеопарта допустивши да је уједе кобра. Египат постаје Римска провинција, а Октавијан добија сву власт у Риму и добија титулу принцепса. Уз своје име додао је придјев аугустус што значи Узвишени, тако да је владао Римом под именом Октавијан Аугуст.

Вањске везе

Ливиус.орг: Триумвир Архивирано 2010-03-07 на Wаyбацк Мацхине-у