Prijeđi na sadržaj

Infektivne bolesti

Izvor: Wikipedija

Infektivne bolesti su vrsta oboljenja ljudi i životinja izazvanih spoljnim biološkim izazivačem; mikroorganizmom (bakterija, parazit, gljivica, virus), ili belančevinom (prion).[1] Infekcija sama po sebi nije bolest, jer ona samo ponekad dovodi do oboljenja. Infektivne bolesti iskazuju široki spektar mogućih simptoma i kliničkih slika razvoja bolesti. Simptomi se mogu javiti u roku od nekoliko dana, nedelja, ili čak godina od zaraze. Zavisno od ličnog imuniteta[2] i vrste infekcije, infektivne bolesti mogu da izazovu samo neznatne simptome i prođu bez posebnog lečenja. Neke infekcije brzo izazivaju dramatične zdravstvene smetnje. U slučaju sepse, organizam reaguje obrambenom reakcijom koja izaziva groznicu, ubrzani puls i ritam disanja, žeđ i umor. Za prognozu infektivne bolesti odlučujuća je sposobnost imunog sistema da eliminiše uzročnika bolesti. Medicinska nauka je razvila efikasne metode za borbu protiv mnogih infektivnih bolesti (antibiotike za eliminisanje bakterija, antimikotike za borbu protiv gljivica i virostatike protiv virusa). Protiv nekih bolesti razvijene su vakcine. Za jedan broj infektivnih bolesti ni danas ne postoji efikasan lek.

Proučavanjem infektivnih bolesti bavi se infektologija, a mehanizmima odbrane ogranizma bavi se imunologija.[1]

Najznačajnije infektivne bolesti

[uredi | uredi kod]

(grupisane po izazivačima)

bakterijske

[uredi | uredi kod]
bolest izazivač(i)
antraks Bacillus anthracis
bakterijski meningitis grupa B streptococcus (kod novorođenčadi)
Neisseria meningitidis, Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae (kod dece)
N. meningitidis, S. pneumoniae, L. monocytogenes, Mycobacterium tuberculosis (kod odraslih)
botulizam Clostridium botulinum
bolest posle mačije ogrebotine Bartonella
bruceloza Brucella spp.
veliki kašalj Bordetella pertussis
gonoreja Neisseria gonorrhoeae
difterija Corynebacterium diphtheriae
epidemijski tifus Rickettsia prowazekii
ešerihija koli Corynebacterium diphtheriae
impetigo Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes
kampilobakterioza Campylobacter jejuni
kolera Vibrio cholerae
krpeljni tifus Coxiella burnetii
kuga Yersinia pestis
lajmska bolest Borrelia burgdorferi, Borrelia afzelii, Borrelia garinii
legionarska bolest Legionella
lepra Mycobacterium leprae, Mycobacterium lepromatosis
leptospiroza Leptospira interrogans
listerioza Listeria monocytogenes
melioidoza Burkholderia pseudomallei
meticilin rezistentni stafilokokus aureus Staphylococcus aureus
pneumokokalna pneumonija Streptococcus pneumoniae (i druge)
reumatična groznica Streptococcus pyogenes
roki mauntin tačkasta groznica Rickettsia rickettsii
salmoneloza Salmonella
sifilis Treponema pallidum pallidum
tetanus Clostridium tetani
tifus Rickettsiae
tifoidna groznica Salmonella enterica serovar Typhi
trahom Chlamydia trachomatis
tuberkuloza Mycobacterium tuberculosis (i druge)
tularemija Francisella tularensis
urinarne infekcije Chlamydia trachomatis, Neisseria gonorrheae
hlamidijaza Chlamydia psittaci
šarlah Streptococcus pyogenes
šigeloza Shigella

parazitske

[uredi | uredi kod]

gljivične

[uredi | uredi kod]
bolest izazivač(i)
aspergiloza Aspergillus fumigatus (i druge)
atletsko stopalo Trichophyton rubrum, Epidermophyton floccosum
blastomikoza Blastomyces dermatitidis
kandidoza Candida albicans (i druge)
kokcidioidomikoza Coccidioides immitis, C. posadasii
kriptokokoza Cryptococcus neoformans, Cryptococcus gattii
histoplazmoza Histoplasma capsulatum

virusne

[uredi | uredi kod]

prionske

[uredi | uredi kod]

Alpersova bolestGerstman-Štrojsler-Šajnkerov sindromkuruKrojcfeld-Jakobova bolestfatalna porodična insomnija

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ur. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 izd.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 0-443-07593-X. 
  2. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4.