Jean-François Pilâtre de Rozier
| Žan Fransoa Pilatr de Rozje | |
 | |
| Rođenje | 30. mart 1754. Mec |
|---|---|
| Smrt | 15. jun 1785. Vimil |
| Polje | Fizika, Hemija i Vazduhoplovstvo. |
| Poznat po | Prva žrtva u vazduhoplovstvu |
Žan-Fransoa Pilatr de Rozje (fr. Jean-François Pilâtre de Rozier; rođen 30. marta 1754. - umro 15. juna 1785.) bio je francuski učitelj hemije, fizike i jedan od pionira vazduhoplovstva. Njegov balon se srušio pri pokušaju preleta kanala La Manša. Zajedno s njegovim partnerom Pjer Romenom, postaje prva žrtva vazduhoplovne nesreće u istoriji.
Žan Fransoa Pilatr de Rozje je rođen gradu Mec na severu Francuske, kao četvrto dete Magdalene Vilmar i Maturin Pilatra (de Rozje - "Ruža"). Otac mu je bio bivši vojnik, radio je kao krčmar u Fort-Mozelu u Mecu. Žan-Fransoa je studirao hemiju, za nju i lekove se počeo zanimati radeći u vojnoj bolnici u rodnom gradu. Sa 18 godina je otišao u Pariz gde je privukao pažnju mnogih uticajnih ljudi, a potom ga je na akademiji Remsu gde je studirao fiziku i hemiju zapazio grof iz Provanse, brat kralja Luja XVIII. Vrativši se u Pariz postavljen je na mesto šefa kabineta fizike, hemije i istorije prirodnih nauka, a isto tako postaje i dvorski sluga Grofove supruge, koja mu kasnije i dodjeljuje plemićki naziv Pilatr de Rozje. Godine 1781. 11. decembra, on je otvorio prvi muzej prirodnih nauka, gde je vršio razne eksperimente iz fizike i držao demonstracije plemstvu. Isto tako je vršio istraživanja u oblasti gasova i izmislio je prvi respirator.
.jpg)
Devetnaestog novembra 1783. Pilatr de Rozje je u dvorištu Versajskog dvorca asistirao pri prvom letu neprivezanog balona braće Mongolfje sa ovcom, pijetlom i patkom kao putnicima. Nakon niza eksperimentalnih letova, 21. novembra 1783. De Rozje je, zajedno s markizom Fransoa Loran d'Arlandom, obavio prvi kontrolisani let balonom. Let u Mongolfjeovom vazdušnom balonu na topao vazduh trajao je 25 minuta, pređeno je 12 km i dostignuta je visina od 900 m. Uz Žozefa Mongolfjea, bio je jedan od šest putnika na drugom letu 19. januara 1784. u velikom Mongolfjeovom balonu koji je uzleteo iz Liona. Iako mnogo većih dimenzija nego prvi, zapremine 23.000 m3, balon je prešao kraći put.
De Rozje je 23. juna 1784., zajedno sa Žozefom Prustom, učestvovao i u sledećem letu. Nešto izmenjena verzija Mongolfjeovog je na visini od 900 m, iznad oblaka, preletio 52 km za 45 minuta, kada se morao spustiti radi turbulencije i hladnoće. Ipak je postignut rekord u brzini i dužini leta.
De Rozjeov sledeći plan je bio prelet engleskog kanala (Lamanš) iz Francuske u Englesku. Za taj pothvat preuređen je Mongolfjeov balon kako bi mogao poneti više goriva za zagrevanje vazduha. Kao punjenje balona korišćen je gas vodonik. Balon je bio spreman za let u jesen 1784. ali se čekao prelet Francuza Žan-Pjer Blanšarda i Amerikanca Dr. Džona Džefriza iz Engleske u Francusku 7. januara 1785. godine u balonu slične konstrukcije sa vodonikom. Uz nekoliko neuspešnih pokušaja uzletanja De Rozje i Pjer Romein 15. juna 1785. uspevaju podići balon, ali se ubrzo radi promene smera vetra, balon vraća 5 km od mesta uzletanja, iznenada dolazi do pražnjenja vazduha i pada na zemlju. De Rozje i njegov partner Pjer Romein su poginuli i tako postali prve poznate žrtve jedne vazduhoplovne nesreće.
