Romansa Tri kraljevstva
 Илусрација штампаног издања романа из времена династије минг из 1591. године, из колекције Пекиншког универзитета. | |
| Настанак | |
|---|---|
| Ориг. наслов | 三國演義 |
| Аутор | Луо Гуанџунг |
| Земља | Кина |
| Језик | кинсески |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | Историјска фикција |
| Тема | древна Кина |
| Тип медија | штампа |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-7-119-00590-4 |
| LCC ? | ПЛ2690.С3 Е53 1995 |
Романса Три краљевства (кинески: 三国演义; пињин: Сāнгуó Yǎнyì) историјски је роман из 14. века, за чије ауторство се заслуге придају Луо Гуанџунгу. Он је постављен у бурним годинама пред крај династије Хан и раздобље Три краљевства у кинеској историји, почевши од 169. АД и завршавајући се поновним уједињењем земље 280. године.
Прича која је делом историјска, делом легенда, а делом митска, романтизује и драматизује животе феудалних господара и њихових поданика, који су покушали да замене ослабљену династију Хан или да је обнове. Док роман прати стотине ликова, фокус је углавном на три блока моћи који су настали из остатака династије Хан, и који су на крају формирали три државе Цао Веј, Шу Хан и Источни Ву. У роману се говори о заплетима, личним и војним борбама, интригама и борбама ових држава да остваре превласт током скоро 100 година.
Романса Три краљевства призната је као један од четири велика класична романа кинеске књижевности; има укупно 800.000 речи и готово хиљаду драмских ликова (углавном историјских) у 120 поглавља.[1] Роман спада међу најомиљенија дела књижевности у Источној Азији,[2] а његов књижевни утицај у том региону упоређиван је са делима Шекспира о енглеској књижевности.[3] То је несумњиво најчитанији историјски роман у касној царској и модерној Кини.[4]
Преглед
[уреди | уреди извор]Према Ендру Х. Плаксу, приче о херојима Три краљевства биле су основа забаве која потиче из династија Суеј и Танг. Плакс такође напомиње, „До времена Сунга, неколико савременичких извештаја обавештава нас да су постојали професионални усмени приповедачи који су се специјализовали за циклус јунака Три краљевства”. Најранији писани рад који је комбиновао ове приче био је пингхуа, Sanguodži Pinghua (упрошћени кинески: 三国志平话; традиционални кинески: 三國志平話; пињин: Сāнгуóзхì Пíнгхуà; дословно: "Прича о Записима Три краљевства"), објављена између 1321 и 1323.[5]
Проширење историје
[уреди | уреди извор]Романса Три краљевства традиционално се приписује Луу Гуанџунгу,[6] драматичару, који је живео негде између 1315. и 1400. (од касног доба Јуена до раног Минг периода) познатог по састављању историјских представа у стиловима који су преовлађивали у доба Јуана.[7] Роман је први пут штампан 1522. године[7] као Сангуоџи Тунгсу Јењи (三國志通俗演義/三国志通俗演义) у издању које је можда садржало погрешан датум предговора, 1494. Могуће је да је текст био циркулисан пре било ког од тих датума у виду рукописа.[8]
У сваком случају, без обзира на то да ли се ради о ранијем или каснијем датуму писања, и без обзира да ли је Луо Гуанџунгу одговоран или не, аутор је користио доступне историјске записе, укључујући Записе о Три краљевства које је саставио Чен Шоу, а који су покривали догађаје од Побуне Жутих турбана 184. до уједињења Три краљевства под династијом Ђин 280. У роману су такође садржани материјали из песничких дела династије Танг, опере из династије Јуен и његово лично тумачење елемената као што су врлина и легитимитет. Аутор је ово историјско знање комбиновао са својим талентом приповедања како би створио богату таписерију личности.[9]
Рецензије и стандардизовани текст
[уреди | уреди извор]Данас постоји неколико верзија проширеног Сангуоџија. Верзија Луо Гуанџунга у 24 свеске, позната као Сангуоџи Тонгсу Јањи, сада се чува у Шангајској библиотеци у Кини, Централној библиотеци Тенри у Јапану и неколико других главних библиотека. У библиотекама широм света чувају се и различита ревидирана издања са 10-томова, 12-томова и 20-томова, која су прикази Луовог текста, направљени између 1522. и 1690, године. Међутим, стандардни текст који је познат општим читаоцима је рецензија који су урадили Мао Лун и његов син Мао Цунгганг.
Током 1660-их, за време владавине цара Канси из династије Ђинг, Мао Лун и Мао Цунгганг су значајно изменили текст, уклопивши га у 120 поглавља, а наслов су скратили на Сангуоџи Јањи.[10][11] Текст је смањен са 900.000 на 750.000 карактера; извршено је значајно едитовање ради наративног тока; смањена је употреба песама треће стране и направљен је прелаз са конвенционалних стихова на финије комаде; и већина одломака у којима се хвале Цао Цаови саветници и генерали је уклоњена.[12] Научници су дуго расправљаји о томе је ли гледиште Маових било анти-Ћинговско (идентификујући остатке Јужног Минга са Шу-Ханом) или про-Ћинговско.[13]
Чувене уводне линије романа, „Царство, дуго подељено, мора се ујединити; дуго уједињено, мора се поделити. Тако је увек било” (话说天下大势．分久必合，合久必分),[14] дуго се сматрало да је Луов увод и циклична филозофија, коју су Маови заправо додали у свом суштински ревидираном издању из 1679. године.[15] Ниједно од ранијих издања није садржавало ову фразу. Поред тога, Маови су додали у роман Јанг Шенову познату уводну поему „Бесмртни поред реке”[16] (која је почињала са „Шикљајуће воде реке Јангцекјанг сручују се и нестају на Истоку”) (滚滚长江东逝水).[17] Штавише, ранија издања проводе мање времена на процесу поделе, што им је било болно, а много више времена на процесу поновног уједињења и борбама хероја, који су се за то жртвовали.[18]
Преводи
[уреди | уреди извор]Ова књига је преведена на манџушки као ᡳᠯᠠᠨ
ᡤᡠᡵᡠᠨ
ᡳ
ᠪᡳᡨᡥᡝ Möllendorff: ilan gurun-i bithe.[19][20][21][22][21][23] Tokom dinastije Đing, kineski vojni priručnici su s nestrpljenjem prevedeni na mandžurski, koji su takođe dodati vojnim sadržajima u Romansi Tri kraljevstva.[22]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Roberts 1991, стр. 940
- ^ Kim, Hyung-eun (11. 7. 2008). „(Review) Historical China film lives up to expectations”. Korea JoongAng Daily. Архивирано из оригинала 25. 12. 2011. г. „The Romance of the Three Kingdoms is comparable to the Bible in East Asia. It’s one of the most-read if not, the most-read classics in the region.”
- ^ Shoji, Kaori (6. 11. 2008). „War as wisdom and gore”. The Japan Times. „In East Asia, Romance is on par with the works of Shakespeare... in the same way that people in Britain grow up studying Hamlet and Macbeth.”
- ^ Ng, On-cho; Wang, Q. Edward (2005). Mirroring the Past: The Writing and Use of History in Imperial China. Honolulu: University of Hawaii Press. стр. 86. ISBN 9780824829131.
- ^ Plaks, Andrew (1987). The Four Masterworks of the Ming Novel: Ssu ta ch'i-shu. Princeton: Princeton University Press. стр. 368–369. ISBN 9780691628202.
- ^ Encyclopedia of Literary Translation into English. Taylor & Francis. 1998. стр. 1221—1222. ISBN 978-1-884964-36-7. Приступљено 22. 9. 2011.
- ^ а б Lo, Kuan-chung (2002). Romance of the Three Kingdoms. 1. C.H. Brewitt-Taylor (Translator), Robert E. Hegel (Introduction). Tuttle. стр. viii. ISBN 978-0-8048-3467-4.
- ^ Moss Roberts, "Afterword," in Luo, Three Kingdoms (Berkeley: University of California Press, 1991), pp. 938, 964.
- ^ Roberts, стр. 946–53
- ^ Roberts 1991, стр. 980
- ^ Moody Jr., Peter R. (april 1975). „The Romance of the Three Kingdoms and Popular Chinese Thought”. The Review of Politics. 37 (2): 178—179. doi:10.1017/s0034670500023238.
- ^ Roberts 1991, стр. 965
- ^ Roberts 1991, стр. 967–971
- ^ Luo (1991), стр. 5.
- ^ Hegel 2002, p. ix
- ^ The Immortals by the River
- ^ „The Immortals by the River (楊慎 臨江仙) 滚滚长江东逝水”. Vincent's Calligraphy (на језику: енглески). Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ Bojun Shen, translated by Kimberly Basio, "Studies of Three Kingdoms in the New Century," in Besio and Tong, eds., Three Kingdoms and Chinese Culture, pp. 154
- ^ Crossley, Pamela Kyle; Rawski, Evelyn S. (jun 1993). „A Profile of The Manchu Language in Ch'ing History”. Harvard Journal of Asiatic Studies. Harvard-Yenching Institute. 53 (1): 93. JSTOR 2719468. doi:10.2307/2719468.
- ^ Cultural Hybridity in Manchu Bannermen Tales (zidishu). ProQuest. 2007. стр. 25—. ISBN 978-0-549-44084-0.[мртва веза]
- ^ а б West, Andrew. „The Textual History of Sanguo Yanyi: The Manchu Translation”. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ а б Durrant, Stephen (1979). „Sino-manchu Translations at the Mukden Court”. Journal of the American Oriental Society. 99 (4): 653–61 [654–656]. doi:10.2307/601450.
- ^ Cultural Hybridity in Manchu Bannermen Tales (zidishu). ProQuest. 2007. стр. 25—. ISBN 978-0-549-44084-0.[мртва веза]
Literatura
[уреди | уреди извор]- Luo, Guanzhong, attributed to, translated from the Chinese with afterword and notes by Moss Roberts (1991). Three Kingdoms: A Historical Novel. Berkeley; Beijing: University of California Press; Foreign Languages Press. ISBN 9780520068216.
- Hsia, Chih-tsing,"The Romance of the Three Kingdoms," in The Classic Chinese Novel: A Critical Introduction (1968) rpr. Cornell East Asia Series. Ithaca, N.Y.: East Asia Program, Cornell University, 1996.
- Luo, Guanzhong (2002) [1925]. Romance of the Three Kingdoms. 1. English translation by Charles H. Brewitt-Taylor, Introduction by Robert E. Hegel. Singapore: Tuttle Publishing. ISBN 9780804834674.
- Luo, Guanzhong (2002) [1925]. Romance of the Three Kingdoms
. 2. English translation by Charles H. Brewitt-Taylor, Introduction by Robert E. Hegel. Singapore: Tuttle Publishing. ISBN 9780804834681. - Luo, Guanzhong (2006). Three Kingdoms. English translation by Moss Roberts, Introduction by Shi Changyu. Beijing: Foreign Language Press. ISBN 978-7-119-00590-4.
- Li Chengli (2008). Romance of the Three Kingdoms (illustrated in English and Chinese). ISBN 978-981-229-491-3.. Asiapac Books.
- Besio, Kimberly Ann and Constantine Tung, eds. (2007). Three Kingdoms and Chinese Culture. Albany: State University of New York Press. ISBN 9780791470114.. Essays on this novel's literary aspects, use of history, and in contemporary popular culture.
- Luo, Guanzhong (2014). The Three Kingdoms. 1. English translation by Yu Sumei, Edited by Ronald C. Iverson. Singapore: Tuttle Publishing. ISBN 9780804843935.
- Luo, Guanzhong (2014). The Three Kingdoms. 2. English translation by Yu Sumei, Edited by Ronald C. Iverson. Singapore: Tuttle Publishing. ISBN 9780804843942.
- Luo, Guanzhong (2014). The Three Kingdoms. 3. English translation by Yu Sumei, Edited by Ronald C. Iverson. Singapore: Tuttle Publishing. ISBN 9780804843959.
- Parker, Geoffrey (2013). Global Crisis: War, Climate and Catastrophe in the Seventeenth Century (illustrated изд.). Yale University Press. ISBN 9780300189193.
- Swope, Kenneth M. (2014). The Military Collapse of China's Ming Dynasty, 1618–44 (illustrated изд.). Routledge. стр. 16. ISBN 9781134462094.
- Mair, Victor H.; Chen, Sanping; Wood, Frances (2013). Chinese Lives: The People Who Made a Civilization (illustrated изд.). Thames & Hudson. ISBN 9780500771471.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Andrew West, The Textual History of Sanguo Yanyi The Mao Zonggang Recension, at Sanguo Yanyi 三國演義. Based on the author’s, Quest for the Urtext: The Textual Archaeology of The Three Kingdoms (PhD. Dissertation. Princeton University, 1993), and his 三國演義版本考 (Sanguo Yanyi Banben Kao Study of the Editions of The Romance of the Three Kingdoms) (Shanghai: Shanghai Guji Chubanshe, 1996)
- Andrew West, The Textual History of Sanguo Yanyi: The Manchu Translation.
- Chinese text with embedded Chinese-English dictionary at Chinese Notes
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
