Džim Lavel

Džejms Lavel
Zvanični NASA-in portret Džima Lavela
Lični podaci
Puno ime	Džejms Artur Lavel mlađi
Datum rođenja	(1928-03-25)25. mart 1928.
Mesto rođenja	Klivlend, Ohajo, SAD
Državljanstvo	SAD
Nacionalnost	Amerikanac
Obrazovanje	AMA (BS, 1952)
Zanimanje	astronaut test pilot
Karijera
Tip	Astronaut NASA
Status	penzionisan
Čin	Kapetan, USN
Vreme u svemiru	29 dana 19 sati 3 minuta
Selekcija	astronautska grupa iz 1962. godine
Misije	Džemini 7, Džemini 12, Apolo 8, Apolo 13
Logo misija
Penzionisanje	1. mart 1973. (1973-03-01)
Odlikovanja

Džejms Artur Lavel mlađi (engl. James Arthur Lovell, Jr.; Klivlend, 25. mart 1928) bivši je američki astronaut i kapetan Američke ratne mornarice, najpoznatiji po tome što je bio komandant misije Apolo 13 koja je pretrpela velika oštećenja na putu ka Mesecu, ali je uspešno okončana (vrativši astronaute na Zemlju) zahvaljujući zalaganjima posade i kontrole misije. Lavel je takođe bio i pilot komandnog modula misije Apolo 8, prve misije koja je odvela ljude u orbitu oko Meseca. Jedan je od samo 24 čoveka koji su putovali na Mesec, prvi je od samo trojice ljudi koji su leteli do Meseca dva puta, i jedini koji je tamo putovao dva puta, a da nije sleteo na Mesečevu površinu. Lavel je takođe bio prvi čovek koji je u svemir leteo četiri puta. Nosilac je Kongresne svemirske medalje časti i Predsedničke medalje slobode, najvišeg američkog civilnog odlikovanja. Do Skajlab misija bio je rekorder po vremenu provedenom u svemiru, sa skoro 30 dana. Član je nekoliko kuća slavnih i nosilac brojnih društvenih priznanja, civilnih i vojnih odlikovanja.

Detinjstvo i obrazovanje

Rođen je 25. marta 1928. godine u Klivlendu, savezna država Ohajo, kao sin jedinac. Majka, Blanš Lavel (rođena Masek; 1895—1973), mu je bila Čehinja. Otac, Džejms stariji (1900—1940), rodom iz Toronta, mu je poginuo u saobraćajnoj nezgodi kada je bio veoma mlad, i oko dve godine je proveo sa majkom kod rođaka u mestu Tere Hout u Indijani. Potom su se preselili u Milvoki (Viskonsin), gde je završio srednju školu, u kojoj je upoznao svoju buduću suprugu, i postao Eagle Scout, najviši čin u Mladim izviđačima SAD.

Još kao dečak, Lavel je bio zainteresovan za rakete i sklapao je modele raketa koji su mogli da se lansiraju.

Kasnije je dve godine pohađao Univerzitet u Viskonsinu (1946—1948), a nakon toga je diplomirao 1952. godine na Mornaričkoj akademiji SAD u Anapolisu. Ubrzo zatim primljen je u Američku ratnu mornaricu. Iste godine oženio je Merilin Gerlah, i sa njom dobio četvoro dece: Barbaru (1953), Džejmsa (1955), Suzan (1958) i Džefrija (1966). Godine 1978. završio je kurs menadžmenta na Poslovnoj školi Harvarda.

Karijera u mornarici

Po završetku treninga za pilota u februaru 1954. godine, Lavel je služio kao pilot lovaca za noćne misije. U januaru 1958. godine upisao se na šestomesečni kurs obuke za test pilota u Paks Riveru, Merilend, zajedno sa Čarlsom „Pitom“ Konradom i Volijem Širom. Lavel je diplomirao kao prvi u klasi. Kasnije iste godine, Lavel, Konrad i Šira stavljeni su na spisak od ukupno 110 kandidata za Projekat Merkjuri. Šira je postao jedan od Merkjuri Sedam astronauta, ali Lavel i Konrad nisu uspeli da se kvalifikuju zbog zdravstvenih razloga – Lavel zbog privremenog uvećanog bilirubina u krvi, a Konrad jer je odbio da učestvuje po drugi put u napornim medicinskim ispitivanjima. Lavel je nastavio službu kao pilot i instruktor naredne četiri godine, uz pozivno ime Šejki (engl. Shaky) koje mu je nadenuo Konrad.

Zabeležio je preko 7.000 časova leta na raznim tipovima aviona, od toga više od 3.500 na mlaznjacima.

Karijera u agenciji NASA

Džim Lavel u komandnom modulu tokom misije Apolo 8.

Agenciji NASA je 1962. godine bila potrebna druga grupa astronauta za projekte Džemini i Apolo. Lavel se ponovo prijavio i ovog puta je primljen, kao i njegov dugogodišnji prijatelj Pit Konrad.

Lavel je prvi put poleteo u svemir letelicom Džemini 7 u decembru 1965. godine, a komandant misije bio je kolega astronaut Frenk Borman. Ovaj let postavio je tadašnji rekord od 14 dana provedenih u svemiru, i letelica je bila „meta“ za prvo spajanje letelica u orbiti sa kapsulom Džemini 6A. Nakon toga, Lavel je bio komandant misije Džemini 12 u novembru 1966. godine, a drugi član misije bio je Baz Oldrin. Sa ova dva leta tokom projekta Džemini, Lavel je 1966. godine imao više vremena provedenog u orbiti nego bilo koji drugi astronaut. U okviru programa Džemini, Lavel je bio rezerva na letu Džeminija 4.

• Na sajtu Jutjub postoji dokumentarni film o misiji Džemini 12 u kojoj su učestvovali Lavel i Oldrin – Gemini XII Mission 1966 NASA (Gemini 12) Jim Lovell & Buzz Aldrin.

Sledeći put Lavel je u svemir poleteo kao član misije Apolo 8, koja je poletela 21. decembra 1968. godine, i trebalo da uđe u orbitu oko Meseca. Letelica je ušla u orbitu na Badnje veče i napravila ukupno deset orbita oko Meseca, uglavnom kružnih na visini od oko 110 km, koje su ukupno trajale oko 20 sati. Tokom ove misije snimljena je fotografija Izlazak Zemlje. Svoj povratak kući započeli su na Božić paljenjem motora dok se letelica nalazila iza Meseca gledano sa Zemlje (ovo je bio najnapetiji deo misije, jer letelica nije imala direktan kontakt sa kontrolom misije). Kada je kontakt ponovo uspostavljen, Lavel se javio sa dobrim vestima „Za vašu informaciju, postoji Deda Mraz.“ Komandni modul misije Apolo 8 bezbedno je sleteo 27. decembra 1968. godine. Sedam meseci kasnije bio je u ulozi rezervnog komandanta misije Apolo 11.

Lavel čita novinski izveštaj o povratku posade Apola 13 na Zemlju.

Sledeća na redu bila je, kasnije će se ispostaviti veoma napeta i umalo katastrofalna, misija Apolo 13, kojom je on komandovao. Poleteo je raketom Saturn V 11. aprila 1970. godine. Ostala dva člana posade bili su pilot komadnog modula Džek Svajgert i pilot lunarnog modula Fred Hejz. Lavel je sa Hejzom trebalo da sleti na površinu Meseca. Međutim, 13. aprila, prilikom rutinskog mešanja rezervoara sa tečnim kiseonikom na putu ka Mesecu, usled oštećene izolacije na kablovima došlo je do varničenja što je izazvalo požar unutar rezervoara. Tečni kiseonik se ubrzo pretvorio u gas pod visokim pritiskom, nakon čega je usledila eksplozija koja je uništila rezervoar i oštetila drugi rezervoar sa kiseonikom. Nakon manje od dva sata sve zalihe kiseonika isparile su u svemir, a samim tim su prestale da rade i gorivne ćelije koje su napajale energijom komandni modul. Ovim je automatski otkazano sletanje na površinu Meseca, a glavni zadatak misije postao je bezbedan povratak članova posade na Zemlju.

Lavel tokom treninga za Apolo 13.

Posada je morala da pogasi sve sisteme komandnog modula i iskoristi lunarni modul kao „brod za spasavanje“, koji im je obezbeđivao napajanje, vazduh za disanje i pogon. Koristeći pogonski sistem lunarnog modula Lavel i posada uspeli su da se vrate na trajektoriju slobodnog povratka sa koje su skrenuli nakon eksplozije, i postave brod na putanju oko Meseca koja će ih zatim vratiti ka Zemlji. Na osnovu proračuna koje su kontrolori odradili na Zemlji, Lavel je morao da sprovede dve korekcije kursa koristeći motor i kontrolne potisnike lunarnog modula, dok je za merenje vremena morao da koristi ručni sat. Posada misije Apolo 13 bezbedno se vratila na Zemlju 13. aprila. Lavel je jedan od trojice astronauta koji su na Mesec leteli dva puta, ali za razliku od Džona Janga i Džina Sernana, on nikada nije kročio na njegovu površinu. Verovatno je da su članovi posade Apola 13 tokom leta iza Meseca bili udaljeniji od planete Zemlje nego astronauti tokom ostalih misija projekta Apolo, tako da su oni bili najdalje od svoje planete.

• Dokumentarac o misiji Apolo 13 na sajtu Jutjub.

U popularnoj kulturi

Glumac Tom Henks je glumio Lavelov lik u filmu Apolo 13, baziranom na knjizi Izgubljeni Mesec koju je napisao Džim Lavel. Lavel se pojavljuje u sporednoj ulozi na kraju filma, kao kapetan broda Ivo Džima koji je pokupio članove posade Apola 13 nakon sletanja u okean.

Galerija

• 
  Džim Lavel (stoji u sredini) sa "svojom" selekcijom astronauta, 1962. godine
• 
  Džim Lavel (stoji prvi zdesna) sa kolegama iz selekcije i ekipa Merkjuri Sedam, 1963. godine
• 
  Džim Lavel i Frenk Borman, 1965. godine
• 
  Džim Lavel u specijalnom Džemini skafanderu, 1965. godine
• 
  Džim Lavel (uz Baza Oldrina u pozadini) tokom misije, 1966. godine
• 
  Baz Oldrin i Džim Lavel nakon svog leta, 1966. godine

• 
  Džim Lavel drži reč, 1968. godine
• 
  Posada Apola 8 predvođena Frenkom Bormanom kreće na svoj put, 1968. godine
• 
  Džim Lavel u svom Apolo 13 skafanderu, 1969. godine
• 
  Džim Lavel u svojstvu komandanta Apola 13, 1970. godine
• 
  Fred Hejz i Džim Lavel na doručku pred Apolo 13, 1970. godine
• 
  Lavel pokušava da se odmori tokom Apola 13, 1970. godine
• 
  Džim Lavel, 1997. godine
• 
  Borman, Lavel i Anders (sleva nadesno) na 40-godišnjicu Apola 8, 2008. godine
• 
  Džim Lavel, Nil Armstrong i Džin Sernan (sleva nadesno) tokom ceremonije na kojoj je Armstrong posle četiri i po decenije dobio svoja mornarička astronautska krila, 2010. godine
• 
  Džim Lavel u poznim godinama, 2015. godine

Literatura

• Lovell, Jim; Kluger, Jeffrey (1995). Apollo 13: Lost Moon. New York: Pocket Books. ISBN 978-0-671-53464-6. 
• Townley, Alvin (2006). Legacy of Honor: The Values and Influence of America's Eagle Scouts. New York: St. Martin's Press. str. 80—86. ISBN 978-0-312-36653-7. 
• Wolfe, Tom (1979). The Right Stuff. str. 11. ISBN 978-0-312-42756-6. OCLC 173092241. 
• Goldberg, Jan (2003). James Lovell: The Rescue of Apollo 13. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-0-8239-4459-0. 

Spoljašnje veze

• NASA bio of Jim Lovell
• Džim Lavel na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Astronautix biography of Jim Lovell
• Spacefacts biography of Jim Lovell
• Lovell at Spaceacts
• Lovell at Encyclopedia of Science
• 40 godina od misije Apolo 13 na sajtu Jutjub
• James A. Lovell - Failure is Not an Option
• Konferencija za novinare posade Apola 13 par dana nakon povratka, dostupna na sajtu Jutjub