Пређи на садржај

Ђовани Габријели

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђовани Габријели
Датум рођења1557
Место рођењаВенецијаМлетачка република
Датум смрти12. август 1612.
Место смртиВенецијаМлетачка република
Гроб Ђованија Габријела у Венецији

Ђовани Габријели (Венеција, 1555[1] [или 1557][2]Венеција, 12. август 1612)[1] био је италијански оргуљаш и композитор. Најистакнутији је представник венецијанске школе.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Ђовани је наследио 1584. свог стрица и учитеља Андреа Габријелија на месту другог оргуљаша Цркве Св. Марка у Венецији. Након смрти стрица, постаје први оргуљаш и тај положај је задржао до краја живота.[3]

Око њега се окупљају композитори из целе Европе. Један од његових ученика је био Хајнрих Шиц. Пре него што се настанио у Венецији, боравио је на двору у Минхену као цењени инструменталиста. Могуће је да је тамо упознао Ласа и учио код њега.[3]

Инструменти које је његов стриц Андрео Габријели придружио вокалним деоницама својих композиција, код Ђованија добијају посебно исписане деонице (тромбони, трубе, корнети, виола де брачо). Габријели уводи у инструменталну музику принцип удвајања у октавама, који је био одомаћен у композицијама за оргуље, и тиме почиње са модерном оркестрацијом. Прве композиције су му објављене у збирци баварског херцога. Он је ричекар сасвим приближио фуги. Његове сонате за инструменталне ансамбле су најзначајније у Италији до појаве Фрескобалдија. Структура канцона Ђованија Габријелија чини алтернативно одступање два тематска комплекса у два бриљантно третирана инструментална ансамбла, полифоно-имитационог у четиричетвртинском такту и хомофоног у троделном.[3]

У Венецији је штампао мадригал и ричеркаре у четири гласа:

  • Концерте Андреа и Ђованија Габријелија (1587, мадригале и мотет)
  • Духовне песме (Ecclestiasticae cantiones), 1589)
  • Sonati pian e forte

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б data.bnf.fr
  2. ^ portal.dnb.de
  3. ^ а б в Пејовић, Роксанда (1986). Историја музике: књига прва. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 126—128. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Ђовани Габријели на Викимедијиној остави