Пређи на садржај

Јордан Грабулоски

С Википедије, слободне енциклопедије
Јордан Грабулоски
Јордан Грабулоски
Лични подаци
Датум рођења(1925-03-12)12. март 1925.
Место рођењаПрилеп, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти26. мај 1986.(1986-05-26) (61 год.)
Место смртиСкопље, СФР Југославија
Породица
СупружникИскра Грабулоска
ДецаЛира Грабулоска

Јордан Грабулоски — Грабул (Прилеп, 12. март 1925Скопље, 26. мај 1986) је био југословенски и македонски вајар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Учествовао је у Народноослободилачкој борби. После рата завршио је Академију за ликовне уметности у Београду 1952. године.

Био је оснивач и члан авангардне групе „Денес“ од 1953. године, директор Училишта примењене уметности у Скопљу, председник Друштва ликовних уметника Македоније и дописни члан Македонске академије наука и уметности од 1981. године.[1]

Био је на студијским путовањима по Италији, Грчкој, Египту, Сирији и осталим земљама. Имао је самосталне изложбе у Скопљу 1966, 1970, 1986. и 1988. године (ретроспектива) и групне изложбе у Београду, Загребу, Паризу, Лондону, Бечу, Атини, Венецији и Каиру.

Два пута је био добитник награде „11. Октомври“, 1966. и 1970. године.[1]

Умро је 26. маја 1986. године у Скопљу.

У његову част, Друштво ликовних уметника Македоније сваке године додељује награду „Јордан Грабул” за скуплтуру.

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Грабулоски је имао велико значење за развој модерне скуплтуре са особитим доприносом на пољу споменичке пластике. Аутор је бројних споменика чија су обиљежја разне стилске одреднице од реализма и социјалистичког реализма (Ваташа, 1962; Белчишта, 1958; Прилеп 1958; Кичево, 1963; Скопље, 1965) до асоцијативног геометризма (Отешево, 1973; Ђевђелија, 1969; Крушево, 1974).

У гимназијским данима, Грабулоски се углавном бавио цртањем пејзажа око Прилепа. Из овог раздобља његовог стваралаштва сачувано је седам цртежа, пет пејзажа, један аутопортрет, две скулптуре од непечене глине и остало.

Почетком 1950-их, следио је линију реалистичке пластике што се најбоље види на споменику Николи Кареву из 1953, а после тога је стилизовао и поједноставио форму („Отпор“, 1961; „Самоник“, 1966).

Аутор је бројних споменика по Македонији, од којих су најзначајнији:.[1]

Из опуса његовог стваралаштва посебно је важан монументални споменик „Македониум“ у Крушеву, посвећен палим борцима и јунацима Илинденског устанка (1903) и Народноослободилачке борбе (19411944). Споменик је свечано отворен на Илиндан 1974. године.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Јордан Грабулоски Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), приступљено 27.7.2014.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]