Административна подела Пакистана
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Пакистан је федерација од 4 провинције, територије главног града и Племенских подручја по федералном управом. Пакистан врши фактичку власт над спорним западним деловима региона Кашмир, који су организовани као два посебна политичка ентитета (Азад Кашмир и Северна подручја). Провинције се деле на укупно 107 дистриката. Племенска подручја обухватају седам племенских управних подручја и шест мањих граничних региона.
Локална власт
[уреди | уреди извор]Провинције Пакистана су подељене у зиле (дистрикте ). Има 105 зила. Зиле се даље деле на техсиле (општине). Има преко 5.000 локалних управа у Пакистану. Од 2001. локална власт се бира на демократским изборима. Локалну власт предводи Назим (што значи надзорник на урду језику). Жене по закону морају добити минимално 33% места у локалним скупштинама.
Историја
[уреди | уреди извор]Током 1960—их Пакистан је био подељен на два дела: Источни Пакистан и Западни Пакистан. Источни Пакистан је постао независтан под називом Бангладеш. Западни Пакистан је тада извршио поделу на 4 провинције. Те провинције су се састојале од једне административне подјединице која је већа од дистрикта, а мања од провинције. Председник Первез Мушараф је 2000. укинуо такав систем и успоставио садашњу административну поделу. Те 2000. по први пут су успостављене скупштине најмањих јединица техсила (општина) и спроведени су први избори за те скупштине. Тиме је извршена децентрализација, по којој су многе функције провинцијских влада прешле на нижи административни ниво.[1][2]
Провинције и територије
[уреди | уреди извор]Провинције:
- Белуџистан
- Хајбер-Пахтунва (ранији назив: Северозападна гранична провинција)
- Панџаб
- Синд
Територије:
Делови Кашмира под пакистанском управом:
- Азад Кашмир
- Гилгит-Балтистан (ранији назив: Северна подручја)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pakistan - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-17.
- ^ „Pakistan - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-21.