Пређи на садржај

Алдо Мануцио

С Википедије, слободне енциклопедије
Алдо Мануцио
Алдо Мануцио
Датум рођења? 1449.
Место рођењаBassianoИталија
Датум смрти6. фебруар 1515.
Место смртиВенецијаИталија

Aldus Manutius (1449/50 - 6. фебруар 1515), латински од имена Алдо Мануцио (рођено име Теобалд Манучи; а понекад и Алдо Мануцио, старији да би га разликовали од његовог унука). Био је италијански штампар и оснивач Алдино Преса.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Учио је школе у Риму и Ферари где је савладао латински и грчки језик. Уз помоћ свог пријатеља из студентских дана, почиње да подучава чланове владарске породице Пико из регије Карпи (Модена). За узврат добија новчана средства и земљу у области Карпи да набави штампарску пресу. Мануцијева жеља је била да сачува грчку литературу од уништења. У потпуности је своје напоре у штампарству усмерио у том правцу. Од свих издатих и штампаних дела само три нису грчки класици.

Аристотел штампао Алдо Мануцио, 1495-98 (Libreria antiquaria Pregliasco, Торино)

Венецијански период

[уреди | уреди извор]

Мануцио 1490. године одлази у Венецију где окупља око себе грчке ученике и краснописце. Куриозитет је био да је на његовом имању говорено на грчком. Чак су и предговори књига писани на грчком. Запошљавао је тридесет три грчка мајстора у једном периоду. Рад на књигама у Венецији може пратити по издањима, Аристотела - 1495. година, Аристофанове комедије 1498. године, Софокле и Херодот 1502. године, Ксенофонов Hellenics и Еурипид из 1503. године. Последњи познат рад је Демостен из 1504. године.

Током венецијанског периода Алда Мануца, познато је обучавање и јеромонаха Макарија. Јеромонах Макарије је касније свој рад наставио у штампарији Црнојевића на Ободу и касније на Цетињу и тамо одштампао прву књигу на српском и румунском језику[1].

Страница из књиге Франческа Колоне Hypnerotomachia Poliphili, штампао Алдо Мануцио

Венчао се 1505. године са Маријом, ћерком Андреа Торезано из Асола. Торезано је већ купио штампарску пресу којом је руководио Николас Џенсон у Венецији. Женидбом је спојио две важне штампарије и издавачке куће тог доба.

Алдо Мануцо је први креирао и применио Италик стил слова, и много година на то имао патент. Праве заслуге за тај изум припадају његовом слово-слагачу Франческу Грифу. Италик слова није користио за наглашавање текста, као што ми данас чинимо, већ за уједначену и компактну висину слова, која је довела до примене формата џепних књига.

Литература и референце

[уреди | уреди извор]
  • Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  1. ^ Слободан и Миодраг Недељковић: Графичко обликовање и писмо

Martin J.C. Lowry, The World of Aldus Manutius: Business and Scholarship in Renaissance Venice, Oxford, Blackwell, 1979.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]