Википедија:Медијација

Ова страница на Википедији је превазиђена. Заменила ју је Википедија:Посредовање, а овде је задржана превасходно из архивског интереса.

Основна филозофија Википедије је постизање сагласности (консензуса) при доношењу одлука; то омогућава стварање и одржавање стабилне базе знања.

У складу са овим принципима, успостављен је систем медијације. Овај систем је замишљен за решавање сукоба и проблема са корисницима који упорно крше Википедијина правила, и то нарочито она о односу са другим корисницима или бонтону, која су изложена у чланцима Википедија:Правила и смернице и Википедија:Викиетикеција.

Захтеви за медијацију се подносе на Википедија:Захтеви за медијацију.

Шта је медијација?

Медијација је поступак у којем неутрална трећа страна, медијатор (посредник), помаже да две или више страна у ствари од заједничког интереса постигну споразум са конкретним последицама.

Уобичајени аспекти медијације су:

разлика у стајалиштима између дотичних страна;
стране желе да постигну позитивно решење њиховог проблема и да прихвате расправу о интересима и циљевима;
намера постизања позитивног резултата уз помоћ треће особе, обично независне, неутралне и без икаквих веза са било којом од умешаних страна;
намера постизања стабилног резултата, по могућству дуготрајног споразума.

Уобичајени облик посредованог договора је споразум (консензус) страна по предлогу који је развио медијатор. Прихватање медијације не подразумева обавезу странака да закључе споразум онако како га медијатор предложи.

Медијација нема формалних метода, мада се обично срећу неки заједнички елементи:

Разјашњење дотичних интереса и циљева;
Претварање (конверзија) дотичних субјективних процена у објективније вредности;
Представљање странама збирке могућих решења;
Превођење резултата расправе у нацрт споразума (могуће и у писаном облику);
Формализација споразума.

Очигледно је да, због нарочитих особина поступка, сваки медијатор може да користи своје методе који могу значајно да се разликују од горе поменутих, али и даље садржавају главне особине поступка. Улога медијатора је мање контроверзна него улога арбитра (судије), ако ни због чега другог, онда зато што медијатор не може да наметне уговор, него га само предлаже.

Најбоље посредовање је оно које штити и садржај и заједницу. Његов је циљ сарадња са корисницима у сукобу на укључивању података или стајалишта обе стране, успут осигуравајући да се мир између зараћених поврати довољно да следећи пут могу размирице да љубазно разреше између себе.

Намена медијације је да постигне да људи наставе да раде заједно задовољни и да праве боље чланке, а да успут науче понешто из обостране размене.
Она не мора да доведе до обостраног пријатељства међу сукобљеним, мада је више толеранције и поштовања добродошло.
Циљ система медијације није да доноси одлуке о политици (правилима). Ако је сукоб око нечега што није покривено тренутним правилима, ствар треба поставити пред целокупну заједницу Википедије.

Медијаторима Википедије је дозвољено да сукобљеним препоруче решење које је у најбољем интересу пројекта, нарочито када је један од сукобљених неразуман, крут или се држи неке тачке гледишта (ТГ).

Шта је медијатор?

Цитати:

Да би били добар медијатор, морате да умете добро да слушате.

Морате да слушате не само оно што је речено, него и оно што није -- што је често много важније од онога што изговоре.

— Кофи Анан: Срце олује (Center of the Storm), документарни филм Дејвида Грубина (David Grubin), 2003.

Чланак:

Седам смерница за конструктивно руковање сукобима (Seven Guidelines For Handling Conflicts Constructively) Томаса Џордана (Thomas Jordan)

DVD:

Законска комисија Канаде (Law Commission of Canada) „Посредовање заједнице: два искуства из стварног живота“ (Community Mediation: Two Real Life Experiences), Стефани Дроле (Stéphane Drolet), Национални филмски савет Канаде (National Film Board of Canada), 2003

Шта медијатори нису

Медијатори нису изасланици. Посао медијатора није да преносе поруке између појединаца који нису у стању да комуницирају. Медијатори раде на успостављању поверења и неутралног терена да би дошло до комуникације.
Медијатори нису приватни детективи. Медијатори не „раде за вас“ нити ће радити на сакупљану доказа против некога или истраживању чињеница у чланку. Медијатори ће испитати чињенице које окружују сукоб у покушају да разумеју шта свака од страна тражи и да установе шта би могло да оконча сукоб.
Медијатори нису психолози ни социјални радници. Медијатори ће сарађивати са обе стране па стога не могу да саветују било коју од страна у сукобу.
Медијатори нису ничији заступници. Медијатори неће стајати ни на чију страну нити ће заступани тачку гледишта или захтев једне стране а на штету друге. Ако тражите некога да то уради за вас, на енглеској Википедији то можете да урадите на страни Association of Members' Advocates.
Медијатори нису чувари ни стражари. Они нису ту да би чували чланак или страну за разговор и неће се занимати неприкладним понашањем или кршењем правила или смерница. Нити ће пријављивати инциденте или бележити шта се десило у извештају о инциденту.

Људи укључени у медијацију на Википедији

Медијатори

Медијатори су део Одбора за медијацију и они су искусни Википедијанци од поверења.

Прва дужност медијатора је да олакшају комуникацију између корисника, нарочито током сукоба. Наравно, било ко може да посредује код било кога другог, то се не неће променити.

Медијатори можда неће увек пратити традиционални узор медијације. У свим случајевима они настоје да постигну поравнање кроз преговарање. Медијатори саслушају обе стране и потом покушавају да помогну свакој од страна да се постави у кожу оне друге. Они настоје да разреше разлике на обострано прихватљив начин. Медијатори избегавају процедуру, они користе и постављају основна правила да би дошло до смислене расправе; они покушавају да натерају стране да саслушају једна другу.

Учесници у расправи

Медијација може да се дешава једино између две стране, које могу да се састоје од појединца или кохерентне групе са заједничким циљем. Када има више од две стране, медијација се може спровести једино ако се сукоб може преобликовати као више независних и одвојених расправа у којима се посредује између две стране.

Било ко од учесника у расправи је слободан да одбије медијацију или да се повуче из поступка, мада се то сматра неуљудним понашањем.

Када група људи има заједнички циљ, она може сагласношћу да одабере да расправља са појединцем или другом групом путем медијације.
- Група мора да одабере представника из својих редова, који током поступка може да се саветује са групом.
- Представник је једини који иступа.
- У изузетним околностима у току поступка се може променити представник.
- Група се може сагласношћу (консензусом) повући из процеса медијације, у ком случају и даље остају могућности арбитрације или скраћеног поступка од стране Џимба Велса.
- Поједини корисник или део групе се може повући из консензуса, чиме се окончава поступак медијације, који се може поново покренути или преобликовати, ако је то могуће. Појединачна и независна посредовања, као и арбитрација и скраћени поступак од стране Џимба Велса и даље остају као могућности.

Корисничка имена учесника расправе као и представника група се јавно објављују.

Поступак за медијацију

Учесник(ци) расправе треба да ступи у контакт са супротном страном и добије њен пристанак на медијацију и потом да ступи у контакт са Одбором за медијацију, који ће тада именовати некога за медијатора. Ваш захтев такође поставите на Википедија:Захтеви за медијацију.

Шта се дешава када затражите медијацију?

Нама је врло важно да се осећате добродошли и да знате да ћемо се позабавити вашим проблемима.

Пре било какве медијације, следеће ствари ће бити узете у обзир:

Медијатор ће проверити да ли су испробани други начини решавања сукоба.

Медијатор ће проверити који су ваши мотиви за медијацију као и да ли је и друга страна вољна да настави у том правцу.

Ова два корака су врло важна зато што до медијације не може доћи ако се обе стране не слажу да би се тиме могло доћи до решења. Медијација је добровољан поступак који може успети једино ако су обе стране вољне да покушају;

Потом се обоје морате сложити да медијатор поједностави ваше расправе. С овим не журите, пошто може бити кључно. Морате имати поверења у ту особу;

Препоручујемо вам да у току ових разних корака не оклевате да поставите питање у вези самог поступка, нарочито о вашим правима у односу на приватност. Све што је изречено током медијације остаје приватно, и касније неће бити коришћено против вас.

Врло нам је важно да поступак доживите као поштен. Имајте на уму да у било ком тренутку можете да се повучете ако сматрате да нешто није како треба, или да промените медијатора или да тражите помоћ више медијатора ако сматрате да ће то помоћи. Медијатори су ту да вам помогну да успоставите комуникацију са другом страном, не да вам суде. Они нарочито неће имати никакав утицај у коначној одлуци о чланку или забрани.

Ко ће посредовати?

Тренутни одбор Википедије на енглеском сматра да је најбоље када учесници у расправи имају највећи могући утицај на ствар. Зато се веома препоручује да изразе своје мишљење и (не)слагање.

Предлажемо следеће могућности:

Свака од страна може да предложи једног или више медијатора када захтева медијацију. Ако се сложе све стране у сукобу и медијатор, онда он(а) може да приступи посредовању;
Ако нико од сукобљених није предложио име, иступа медијатор и нуди своју помоћ. Ако се све стране сложе да сарађују са том особом, онда она може да приступи посредовању;
Ако нико не приступи, одбор предлаже некога.

У било ком тренутку током поступка, одбор може да предложи другу особу ако сматра да је то прикладно. У последња два случаја, одлука о избору медијатора ће узети у обзир и односе између сукобљених и медијатора као и доступност медијатора.

Зашто медијација треба да буде поверљива?

Тиме што је обавезан канал за комуникацију, медијатор може да исфилтрира лоше вибрације, преобликује оштре коментаре тако да буде мање вероватно да изазову гнев и да пропусти извињења, ставке у којима постоји слагање те љубазне и коментаре у опраштајућем тону.

Као јавни процес медијација може бити ослабљена, зато што би се могли умешати добронамерни људи који не познају тренутну ситуације и који на крају начинили више штете него користи. Збрка може настати ако, на пример, неко наиђе и почне да се залаже за нечију страну у сукобу.

Као јавни процес медијација се потпуно распада ако се умеша особа са лошим намерама тј. јасном намером да даље разбукта сукоб.

Штавише, када су два корисника у сукобу, могу изрећи ствари због којих ће се касније горко кајати. То ће заувек остати у уму учесника, умовима других уредника и заувек бити записано на страни за разговор или кутији за коментар или у историји ревизија. Након што се сукоб заврши, чак и када је понуђен опроштај, биће потребно много више времена да се заборави.

Мада неки људи јесу причљиви, има и оних који нису. Неки су веома свесни присуства других људи и не усуђују се да изрекну ствари које би могле помоћи разрешење сукоба, само зато што ће те речи читати и други људи.

Нешто што је тешко изрећи, много је лакше рећи пријатељској особи него целој заједници.

Све стране могу бити забринуте да се изложени подаци могу касније употребити на њихову штету ван поступка медијације, било у поступку арбитраже (суђења) било у каснијим сукобима са истим или другим уредницима. Такође, јавно изнесени подаци би могли да створе и предрасуде против њих у њиховом приватном животу.

Види још