Колонија
Под колонијом у новом вијеку се подразумева територија изван подручја матичне државе који нема властиту политичку или привредну власт.[1][2] Појам колонија је уско повезан с колонизацијом. Код колонизације се у суштини ради о насељавању земље. Отуда је колонија у ширем смислу ријечи скуп особа које живе изван свог подручја насељавања. Осим тога, у подручју политике постоји потпуна зависност од „земље матице“. Стварање колонија је најзначајнији инструмент ширења моћи империјалистичких држава.
Термин колонија потиче од староримске речи colonia, врсте римског насеља. Изведено од colon-us (фармер, култиватор, плантажер или насељеник), оно носи са собом осећај 'фарме' и 'земљишта'.[3] Штавише, термин је коришћен да се односи на старију грчку apoikia (стгрч. ἀποικία), која је била прекоморско насеље древних грчких градова-држава. Град који је основао такво насеље постао је познат као његова метропола („мајка-град“). Од раног модерног времена, историчари, администратори и политиколози генерално користе термин „колонија“ да се односи углавном на многе различите прекоморске територије посебно европских држава између 15. и 20. века, са колонијализмом и деколонизацијом као кореспондирајућим феноменима.
Савремени историјски примери
[уреди | уреди извор]
Етиопија је била италијанска колонија од 1935. до 1941. Суверенитет је поново успостављен након статуса британског протектората 1947. године.[4]
Хонгконг је био британска колонија (од 1983. Британска зависна територија) од 1841. до 1997. године. Сада је специјални административни регион Кине.
Индонезија је била холандска колонија која се разликује у сваком региону, али је стекла пуну независност као цела нација 1949. године.[5]
Малезија је првобитно колонизована од стране Португалског царства и обухвата Малаку.[6] После 1511, док је Португалско царство колонизовало Малезију, Британија оснива колоније и трговачке луке на Малајском полуострву; Пенанг је изнајмљен Британској источноиндијској компанији. Холандско царство је наишло на Малезију када је тражило зачине за трговину.[7]
Филипини, који су раније били колонија Шпаније од око 1565[9] до 1898. као део Шпанске Источне Индије, били су колонија Сједињених Држава од 1898. до 1946. Постигли су статус самоуправног Комонвелта 1935, и независност 1946.
Порторико је био колонија Шпаније од 1493. до 1898. године, када је прешао у колонијални посед Сједињених Држава,[10][11][12] при чену су их Сједињене Државе класификовале као „неинкорпорисану територију“.[13] Године 1914, Порторикански дом делегата је једногласно гласао за независност од Сједињених Држава, али је то одбацио амерички Конгрес као „неуставно“ и кршење америчког Форакеровог закона из 1900. године.[14] Године 1952, након што је Конгрес САД одобрио устав Порторика, његово формално име је постало „Комонвелт Порторика“, али његово ново име „није променило политички, друштвени и економски однос Порторика према Сједињеним Државама“.[15][16] Те године, Сједињене Државе су обавестиле Уједињене нације (УН) да је острво самоуправна територија.[17][а] Сједињене Државе нису биле „вољне да у јавности играју империјалну улогу... немају апетита да на јавни начин признају противречности имплицитне у стварној колонијалној владавини.”[20][б] Многи су острво назвали колонијом,[21] укључујући федералне судије САД,[22] конгресмене САД,[23][24] главног судију Врховног суда Порторика,[25] и бројне научнике.[26][в]
Република Кина има сложену историју колонијалне владавине под различитим силама, укључујући Холандију (1624–1662), Шпанце (1626–1642), Кинезе (1683–1895) и Јапанце (1895–1945).[31] Преколонијални (пре 1624. године) становници Тајвана су етно-лингвистички аустронезијски тајвански аутохтони народи, а не велика већина данашњих Тајванаца, који су углавном етно-лингвистички Хан Кинези. Два пута кроз историју, Тајван је служио као квази крња држава за кинеске владе, прва инстанца је била Минг лојалистичка Краљевина Тунгнинг (1662–1683), а друга је данашња Република Кина (ROC), која званично тврди континуитет или сукцесију од Републике Кине (1912–1949), пошто се повукла из континенталне Кине на Тајван 1949. током последњих година Кинеског грађанског рата (1927–1949). ROC, чија се де факто територија готово у потпуности састоји од острва Тајван и његових мањих сателитских острва, наставља да влада Тајваном као да је одвојена земља од Народне Републике Кине (која се састоји од континенталне Кине, Хонгконга и Макаа) .
Сједињене Државе су формиране из уније тринаест британских колонија. Колонија Вирџинија је била прва од тринаест колонија. Свих тринаест је прогласило независност у јулу 1776. и протерало британске гувернере.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Током свог 8. заседања, Генерална скупштина Уједињених нација признала је самоуправу Порторика 27. новембра 1953. Резолуцијом 748 (VIII).[18] (Резолуција УН „748 (VIII)“, усвојена 27. новембра 1953, током њеног 459. пленарног састанка.) Овим је уклоњена класификација Порторика као несамоуправне територије (према члану 73(е) Повеље Уједињених нација). нације). Резолуција је усвојена и добила је позитиван глас око 40% Генералне скупштине, са преко 60% уздржаних или је гласало против (20 према 16, плус 18 уздржаних). Данас, међутим, УН „још увек расправља о томе да ли је Порторико колонија“ или не.[19]
- ^ Цитат Сиднија Минца се даље наставља: „Нешто у нашој историји чини идеју о нашој владавини другим људима веома тешком за суочавање. Политички статус Порторика је свакако еволуирао у свом веку унутар северноамеричке 'породице'. Али трајни привремени политички статус о коме је писао Томас Бланко још увек није окончан."
- ^ За додатне референце о тренутном колонијалном статусу Порторика (2021) под америчком влашћу, погледајте Никол Нареа,[27] Ејми Гудман и Ана Ирма Ривера Ласен,[28] Дејвид С. Коен[29] и Сидни В. Минц.[30]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „colony”. Oxford Advanced Learner's Dictionary. Oxford University Press. 2021. Приступљено 8. 1. 2021. „1. [...] a country or an area that is governed by people from another, more powerful, country”
- ^ Stanard, Matthew G. (2018). European Overseas Empire, 1879 - 1999: A Short History (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 4. ISBN 978-1-119-13013-0.
- ^ Nayar, Pramod (2008). Postcolonial Literature – An Introduction. India: Pearson India. стр. 1—2. ISBN 9788131713730.
- ^ Often put on par with other WW2 Military occupation despite its administration having the traits of colonial rule. Probably motivated by its short duration spanning only 5 years.
- ^ „Non-Self-Governing Territories | the United Nations and Decolonization”.
- ^ „Timeline: Malaysia's history”. www.aljazeera.com.
- ^ „Dutch In Malaysia”. Malaysia Traveller.
- ^ De Lario, Damaso; de Lario Ramírez, Dámaso (2008). „Philip II and the "Philippine Referendum" of 1599”. Re-shaping the world: Philip II of Spain and his time. Ateneo de Manila University Press. ISBN 978-971-550-556-7.
- ^ In 1521, an expedition led by Ferdinand Magellan landed in the islands, and Ruy López de Villalobos named the islands Las Islas Filipinas in honor of Spain's Prince Philip (later to become Philip I of Castile). During a later expedition in 1564, Miguel López de Legazpi conquered the Philippines for Spain. However, it can be argued that Spain's legitimate sovereignty over the islands commenced following a popular referendum in 1599.[8]
- ^ The Recolonization of Puerto Rico, Part 1. Архивирано 14 септембар 2021 на сајту Wayback Machine The Voluntown Peace Trust. 22 July 2021. Accessed 13 September 2021.
- ^ Colonialism in Puerto Rico. Архивирано 14 септембар 2021 на сајту Wayback Machine Pedro Caban. SUNY-Albany. Latin American, Caribbean, and US Latino Studies Faculty. 2015. p. 516. Accessed 13 September 2021.
- ^ C.D. Burnett, et al., Foreign in a Domestic Sense: Puerto Rico, American Expansion, and the Constitution. Duke University Press. 2001. ISBN 9780822326984
- ^ Definitions of Insular Area Political Organizations. Архивирано 31 јул 2019 на сајту Wayback Machine U.S. Department of the Interior. Office of Insular Affairs. 2021. Accessed 13 September 2021.
- ^ Juan Gonzalez. Harvest of Empire Penguin Press. 2001. pp.60–63.ISBN 978-0-14-311928-9
- ^ „7 FAM 1120 Acquisition of U.S. Nationality in U.S. Territories and Possessions”. U.S. Department of State Foreign Affairs Manual Volume 7 - Consular Affairs. U.S. Department of State. 3. 1. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 9. 2021.
- ^ "Let Puerto Rico Decide How to end its Colony Status: True Nationhood Stands on the Pillar of Independence." Архивирано 14 септембар 2021 на сајту Wayback Machine Rosalinda de Jesus. The Allentown Morning Call. Republished by The Puerto Rico Herald. July 21, 2002. San Juan, Puerto Rico. Retrieved 13 September 2021.
- ^ „Puerto Rico - The debate over political status”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-11.
- ^ Resolution 748 (VIII) Архивирано 6 мај 2019 на сајту Wayback Machine. [Note: To access the text of the UN document, scroll down the list that appears until Resolution "748 (VIII)", dated "November 27, 1953", is found. Click on the link "748 (VIII)" to view the text of the Resolution. Important: This is a UN document database query server; documents are served on-the-fly. Saving the link that appears when the document opens will not provide access in the future.] Retrieved 13 September 2021.
- ^ „Puerto Rico: Commonwealth, Statehood, or Independence? Constitutional Rights Foundation”. Архивирано из оригинала 10. 6. 2009. г.
- ^ Sidney W. Mintz. Three Ancient Colonies. Harvard University Press. 2010. pp. 135-136.
- ^ „Why Puerto Rico has debated U.S. statehood since its colonization”. History (на језику: енглески). 2020-07-24. Приступљено 2021-09-11.
- ^ Juan Torruella, Groundbreaking U.S. Appeals Judge, Dies at 87. Архивирано 11 септембар 2021 на сајту Wayback Machine Sam Roberts. The New York Times. 28 October 2020. Accessed 13 September 2021.
- ^ Can't We Just Sell the World's Oldest Colony and Solve Puerto Rico's Political Status? Архивирано 14 септембар 2021 на сајту Wayback Machine Luis Martínez-Fernández. 16 July 2020. Accessed 13 September 2021.
- ^ Hopes for DC, Puerto Rico statehood rise. Архивирано 19 август 2021 на сајту Wayback Machine Marty Johnson and Rafael Bernal. The Hill. 24 September 2020. Accessed 13 September 2021.
- ^ José Trías Monge. Puerto Rico: The trials of the oldest colony in the world. Yale University Press. 1997. p.3. ISBN 9780300076189
- ^ Angel Collado-Schwarz. Decolonization Models for America's Last Colony: Puerto Rico. Syracuse University Press. 2012. ISBN 0815651082
- ^ Live results for Puerto Rico's statehood referendum. Архивирано 14 септембар 2021 на сајту Wayback Machine Nicole Narea. MSN Microsoft News. 5 November 2020. Accessed 13 September 2021.
- ^ Puerto Ricans Vote to Narrowly Approve Controversial Statehood Referendum & Elect 4 LGBTQ Candidates. Архивирано 8 септембар 2021 на сајту Wayback Machine Amy Goodman and Ana Irma Rivera Lassén. Democracy Now! 6 November 2020. Accessed 13 September 2021.
- ^ The Political Travesty of Puerto Rico: Like all U.S. territories, Puerto Rico has no real representation in its own national government. Архивирано 8 септембар 2021 на сајту Wayback Machine David S. Cohen. RollingStone. 26 September 2017. Accessed 15 December 2020.
- ^ Sidney W. Mintz. Three Ancient Colonies: Caribbean Themes and Variations. Cambridge Massachusetts: Harvard University Press. 2010. p. 134.
- ^ Tonio Andrade. „How Taiwan Became Chinese: Dutch, Spanish, and Han Colonization in the Seventeenth Century”. Columbia University Press.
Литература
[уреди | уреди извор]- Aldrich, Robert (1996). Greater France: A History of French Overseas Expansion.
- Ansprenger, Franz ed (1989). The Dissolution of the Colonial Empires.
- Benjamin, Thomas, ed (2006). Encyclopedia of Western Colonialism Since 1450..
- Ermatinger, James. ed. The Roman Empire: A Historical Encyclopedia (2 vol 2018)
- Higham, C. S. S. History Of The British Empire (1921) online free
- James, Lawrence (2000). The Illustrated Rise and Fall of the British Empire.
- Kia, Mehrdad, ed (2017). The Ottoman Empire: A Historical Encyclopedia.
- Page, Melvin E. ed. Colonialism: An International Social, Cultural, and Political Encyclopedia (3 vol. 2003)
- Priestley, Herbert Ingram. (France overseas;: A study of modern imperialism 1938) 463pp; encyclopedic coverage as of late 1930s
- Tarver, H. Micheal and Emily Slape. The Spanish Empire: A Historical Encyclopedia (2 vol. 2016)
- Wesseling, H.L. The European Colonial Empires: 1815–1919 (2015).
- Antonaccio, Carla M. 2001. "Ethnicity and colonization." In Ancient perceptions of Greek ethnicity. Edited by Irad Malkin, 113–57. Cambridge, MA: Harvard University Press.
- ————. 2003. "Hybridity and the cultures within Greek culture." In The cultures within ancient Greek culture: Contact, conflict, collaboration. Edited by Carol Dougherty and Leslie Kurke, 57–74. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Aubet, Maria Eugenia. 2001. The Phoenicians and the west: Politics, colonies and trade. 2nd ed. Translated by Mary Turton. New York: Cambridge University Press.
- Boardman, John. 1999. The Greeks Overseas: Their Early Colonies and Trade. 4th ed. London: Thames and Hudson.
- ————. 2001. "Aspects of 'colonization.'" Bulletin of the American Schools of Oriental Research 322: 33–42.
- Branigan, Keith. 1981. "Minoan colonialism." Annual of the British School at Athens 76: 23–33.
- Broadhead, William. 2007. "Colonization, land distribution, and veteran settlement." In A companion to the Roman army. Edited by Paul Erdkamp, 148–63. Blackwell Companions to the Ancient World. Malden, MA: Blackwell.
- Cornell, Timothy J. 1995. The beginnings of Rome: Italy and Rome from the Bronze Age to the Punic Wars (c. 1000–264 BC). Routledge History of the Ancient World. New York: Routledge.
- Demetriou, Denise. 2012. Negotiating identity in the ancient Mediterranean. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Donnellan, Lieve, Valentino Nizzo, and Gert-Jan Burgers, eds. 2016. Conceptualizing early colonisation. Brussels: Belgisch Historisch Instituut te Rome.
- Dunbabin T. J. 1948. The Western Greeks. Oxford: Thames & Hudson.
- Forrest, W. G. 1957. "Colonisation and the rise of Delphi." Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte 6 (2): 160–75.
- Garland, Robert. 2014. Wandering Greeks: The ancient Greek diaspora from the age of Homer to the death of Alexander the Great. Princeton, NJ: Princeton University Press.
- Graham, A. John. 1983. Colony and mother city in ancient Greece. 2nd ed. Chicago: Ares.
- ————. 2001. Collected Papers On Greek Colonization. Leiden: Brill.
- Hägg, Robin, and Nanno Marinatos, eds. 1984. The Minoan Thalassocracy: Myth and reality; Proceedings of the third international symposium at the Swedish Institute in Athens, 31 May–5 June 1982. Stockholm: Swedish Institute at Athens.
- Hodos, Tamar. 1999. "Intermarriage in the western Greek colonies." Oxford Journal of Archaeology 18: 61–78.
- Horden, Peregrine, and Nicholas Purcell. 2000. The corrupting sea: A study of Mediterranean history. Oxford: Blackwell.
- Keppie, Lawrence. 1984. "Colonisation and veteran settlement in Italy in the first century A.D." Papers of the British School at Rome 52: 77–114.
- Knappett, Carl, and Irene Nikolakopoulou. 2008. "Colonialism without colonies? A Bronze Age case study from Akrotiri, Thera." Hesperia: The Journal of the American School of Classical Studies at Athens 77 (1): 1–42.
- Malkin, Irad. 1987. Religion and Colonization In Ancient Greece. Leiden: Brill.
- ————. 2011. A Small Greek World: Networks In the Ancient Mediterranean. New York: Oxford University Press.
- Mann, J. C. 1983. Legionary recruitment and veteran settlement during the Principate. Edited by Margaret M. Roxan. London: University of London.
- Niemeyer, Hans-Georg. 1990. "The Phoenicians in the Mediterranean: A non-Greek model for expansion and settlement in antiquity." In Greek colonists and native populations: Proceedings of the First Australian Congress of Classical Archaeology, held in honour of emeritus professor A. D. Trendall. Edited by Jean-Paul Descœudres, 469–89. Oxford: Clarendon.
- Salmon, Edward T. 1936. "Roman colonisation from the Second Punic War to the Gracchi." Journal of Roman Studies 26 (1): 47–67.
- ————. 1955. "Roman expansion and Roman colonization in Italy." Phoenix 9 (2): 63–75.
- ————. 1969. Roman colonization under the Republic. Aspects of Greek and Roman Life. London: Thames and Hudson.
- Stek, Tesse D., and Jeremia Pelgrom, eds. 2014. "Roman Republican colonization: New perspectives from archaeology and ancient history." Papers of the Royal Netherlands Institute in Rome 2014 (62). Rome: Palombi Editori.
- Sweetman, Rebecca J., ed. 2011. Roman colonies in the first century of their foundation. Oxford: Oxbow.
- Ridgway, David. 1992. The first Western Greeks. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Tartaron, Thomas E. 2013. Maritime networks in the Mycenaean world. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
- Tsetskhladze, Gocha R., ed. 2006. Greek Colonisation: An Account of Greek Colonies and Other Settlements Overseas. Leiden: Brill.
- van Dommelen, Peter. 1998. In colonial grounds: A comparative study of colonialism and rural settlement in first millennium BC west central Sardinia. Leiden, The Netherlands: University of Leiden.
