Послови и дани

Послови и дани (старогрчки: Ἔργα καὶ ἡμέραι) је први еп првог историјски потврђеног европског књижевног аутора Хесиода. Овај еп имао је судбински утицај на практичну мисао древних Хелена, сличан оном који је имао Законик дванаест плоча на мисао древних Римљана. Основна садржина дела су питања правде и правичности, стида и части, реда, рада и мере, као и лична срећа и благостање, што треба да буду темељна начела на којима се заснива сваки здрав друштвени поредак.

Хесиод

Хесиод је, после очеве смрти, водио судску парницу око наследства са својим братом Персом, али је његов брат поткупио судије и добио већи део. Пошто је потрошио сав иметак, Перс је поново тражио део наследства. Овај спор са братом можда није постојао у стварности, већ је постављен само као мотив за изношење сопствених погледа на људски живот, правду и правичност, ред и рад.

Послови и дани је поема о раду и Хесиод је написао као опомену брату пијаници Персу, са саветима како да почне да живи на частан начин. Мото овог Хесиодовог дела, у виду савета брату, се може свести у само две реченице: "Беде се човек може ослободити моралном енергијом и радом" и "Ради и буди праведан".

Од аутобиографских података о Хесиоду може се сазнати и то да је у Халкиди на Еубеји, на такмичењу песника, поводом Амфидамантове сахране освојио троног који је посветио хеликонским Музама. Не зна се шта се тачно даље дешавало са Хесиодом, ни где је живео, али, највероватније се бавио пољопривредом и своје искуство уткао у поему.

Византинац Цецес је забележио легенду о Хесиодовој смрти, према којој је Хесиод, после песничке победе над Хомером дошао у Делфе да остави заветни поклон Аполону, заштитнику муза, односно поезије и музике. Међутим, пророчиште га је опоменуло да га у шуми Зевса Немејског чека смрт. Хесиод се упутио у Ојноју у Локриди, али није знао да и ту постоји место посвећено Зевсу Немејском. Амфифан и Ганиктор, Фегејеви синови су га оптужили да им је завео сестру, па су га убили и бацили у море. После три дана делфини су изнели Хесиодово тело на обалу код Локриде, у време празника. Локриђани су га покопали у Немејској шуми у Ојноји, али су га касније Орхомењани пренели у свој град и подигли му споменик са натписом на градском тргу, по савету пророчишта. Зато се сматра да је Хесиод највероватније умро у Локриди.

Није поуздано утврђено време када је живео Хесиод. Сматра се да је могао бити Хомеров савременик (Послови, ст. 650-659), и по Херодоту који каже да су Хомер и Хесиод живели 400 година пре њега. Али податак да је преко 80% Хесиодовог речника у Пословима и данима и Теогонији из Илијаде и Одисеје, упућује на то да је био млађи од Хомера. Такође, јамбографи из 7. века пре н. е. се угледају на Хесиода и Послове, па то упућује на чињеницу да је живео крајем 8. века пре н. е. Хесиоду су приписивани бројни генеалошки и дидактички спевови, али су најверодостојнији Теогонија и Послови и дани, док су Хераклитов штит и Каталог жена већ у античко доба одрицали Хесиодово ауторство.

Увод у Послове и дане

У свом спеву Послови и дани, Хесиод наводи да је његов отац напустио Киму у Малој Азији и преселио се у мало негостољубиво беотско село Аскра у подножју горе Хеликон.

У свом епу Послови и дани он помиње овај догађај и то приликом победе на такмичењу песника. У овом епу, Хесиод започиње и неку врсту књижевне полемике, јер на алегоријски начин напада писце тог времена који пишу неистину. „Говор муза је често неистина под привидом истине, мада понекад има и истине и то оне праве.“

Садржај Послова и дана

Спев Послови и дани се по садржају може поделити на три дела:

а) Опомене

(ст. 1 – 316) у којима Хесиод брату Персу и грамзивим судијама пребацује неправду што су му је починили, препоручујући брату частан и поштен рад као извор честитог живота. У овом делу су и три алегоријске приче помоћу којих су се у древној Хелади често промовисале моралне идеје и етички ставови.

Послови и дани и почињу алегоријским митом о доброј и злој Ериди, чиме песник истиче две супротне идеје: племенито надметање и злотворну завист. То је оно због чега се Хесиодове Ериде показују као карактерна митска бића испуњена драмским животом која се, као отелотворење добра, односно зла, отимају о превласт над светом.

Историјско-митолошким митом о Пандори коју Зевс, пошто га је Прометеј преварио укравши му ватру и подаривши је људима, шаље са њеном чувеном посудом препуном несреће и зла Прометејевом брату Епиметеју, песник објашњава откуд толика зла на свету. Трећи мит о пет људских покољења приказује идеју о моралној и физичкој декаденцији људског рода који прате све теже и теже невоље. Ова два мита у ствари износе мисао да су љиди у прошлости живели срећнијим и безбрижнијим животом наспрам тешке и невољама испуњене садашњости.

б) Упутства за земљорадника

сматрају се изворним делом спева, који обавештава земљорадника када је најбоље време за орање, сетву, жетву и сечу шуме (ст. 383 – 422); како се прави плуг (ст. 423 – 440); колико треба да имају година и како треба да се понашају слуге које иду за плугом (ст. 441 – 447); кад треба мислити на узгој волова и градњу кола, а затим следе и упутства како и шта треба земљорадник да ради у свако доба године (ст. 448 – 617). На крају овог дела Хесиод даје упутства за градњу и чување бродова и када треба испловити на море, а када треба избегавати пловидбу.

в) Дани

су трећи део спева у коме се наводе срећни и несрећни дани у месецу (ст. 765 – 828), али су испред овог дела дата практична упутства о женидби, пријатељству, гостопримству и понашању ван куће и у кући (ст, 695 – 764).

Језик Послова и дана

Језик Послова и дана, као и код Хомерових епова, припада јонском наречју и садржи елементе еолског и дорског дијалекта. Иако то није живи, већ вештачки језик епске поезије, ипак није сувопаран и тврд, већ напротив, углађен, течан, милозвучан, гибак и дотеран, тако да ови квалитети умногоме подсећају на санскрит, вештачки језик Махабхарате и Рамајане.

Елементи еолског и дорског наречја указују на дубоку старост и распрострањеност епске поезије која је, према садржају који опева и створила најприкладнији језик. Зато су несвакидашњи језик и садржина Хомерових и Хесиодових епова толико привлачни и данас. За Хелене је њихова поезија била „најједноставнији и најсавршенији израз свега онога што је живот научио пређашња покољења, све оно што се тицало моралног искуства, историјског знања, умног и естетског уживања“.

Песничка и етичка вредност Послова и дана

Послови и дани у погледу песничке вредности превазилазе Хесиодово дело Теогонија и по садржају и по приступу. У Пословима и данима уместо мирног епског приповедања тече лирска, лична поезија, уместо објективног приказа стварности преовладавају лична осећања и карактеристичан однос према тој стварности.

Осим тога, овде се не описују величанствени догађаји из прошлости, већ тешка садашњост прожета утисцима о таквој стварности, тако да животна мудрост стечена искуством придобија превласт над маштом, стварност над нестварношћу. Такав однос диктира другачије Хесиодово поимање живота богова и људи него што је Хомерово. Док Хомерови богови шапућу људима на уво своје мисли и учествују са њима у добру и злу, Хесиодови богови су далеко од овог света: они су тајанствени, људима се приказују силом а не лицем, моћни су чувари правде и истине према којима је човек дужан да уреди свој живот. Зато Хесиод одбацује сирово јунаштво и погубни рат, а хвали правду и правичност, рад и личну срећу, чиме Послови и дани попримају високу моралну вредност. Код њега нема описа борби и широких пропланака који оличавају величанственост, обиље и моћ, већ поједностављено, верно и по мери, са својим личним запажањима и осећањима описује пределе, као, на пример, родно место Аскру под гором Хеликон: "тужно село, где зима је љута, удобно ништа". И ведрије стране живота описује тако у малим сликама, присно.

Хесиод је са Пословима и данима и указивањем на ред и рад, правду и правичност, стид и част први весник нових времена и прилика, мана и врлина, које нужно прате социолошко-економске промене. Рад и правда су темељ морала по Хесиоду. Ипак, својим начелом мере истакао је једну од темељних особина хеленског духа који одбацује прекомерност, хаос, неодређеност, алогичност и страственост, а заговара меру, ред, одређеност, логичност и умност као фундаменталне одреднице старохеленске етике, просвећености и филозофије.